Svaka majka nije od kajmaka

Basna Pevaju igle, igraju igle, kakve li to igre igraju igle u raju? Karaju storoge aždaje da se ne kaju kao jaja koja nemušti jezik ne znaju. Lavovi od šećera, srebrne buve, afganistanski robovi u gradu se kradu a u pustinji se love oj! derane oj! lopove. “Svaka majka nije od kajmaka”, rekoše kokoši mudrome limunu na drumu… i odoše. Sotona ta lukava sumporna so tone u neke tužne, koketne, čas kudrave, čas garave tonove. Februar miluje oluje.