Srbija i obrazovanje: Mali broj psihologa i pedagoga u školama, a posla za njih sve više

Petnaestogodišnji Stevan Bogdanović užurbano se penje uz stepenice na prvi sprat jedne niške srednje škole i kuca na masivna braon vrata iznad kojih stoji natpis „Psihološko-pedagoška služba".

Dok mu srce ubrzano kuca, u prostoriji zatiče razrednog starešinu, oca i psihološkinju, koja jedina ima smešak na licu i blag pogled.

„Zbog nesporazuma koji je nastao, prvi put sam bio kod psihologa u prvom razredu.

„Tada su me i jedini put poslali tamo, a u naredne četiri godine sam odlazio samostalno - po savet, da pomognem kad je potrebno, ali i kako bih pobegao sa časa i izbegao da me profesori pitaju kada nisam spreman", kaže sada tridesetogodišnji Nišlija za BBC na srpskom.

On je jedan od učenika kome su školski psiholozi i pedagozi ostali u lepom sećanju, a dodaje da su mu česti odlasci kod školskog psihologa pomogli da brine o sopstvenom mentalnom zdravlju.

Rad sa đacima, nastavnicima i roditeljima trebalo bi da bude primaran za školske psihologe i pedagoge, ali u realnosti oni rade i ono što nije u opisu njihovog posla, a broj ovih stručnih saradnika nije u srazmeri sa potrebama, kažu stručnjaci za BBC na srpskom.

Pedagozi se u školama brinu o nastavi, dok su psiholozi tu kao individualna podrška učenicima, roditeljima i nastavnicima.

• Koji su najveći problemi u srpskom obrazovanju
• Koliko smo (ne)obrazovani
• Hoće li prisustvo školskih policajaca smanjiti nasilje u školama u Srbiji

„U praksi, radimo i kao pedagozi, psiholozi, ali i posao direktora, pa čak i čistačice ako zatreba.

„Ali sve to staje kada dođe učenik i njemu se posvetimo u potpunosti", kaže Stefan Anđelković, pedagog u dve niške osnovne škole, za BBC na srpskom.

Ovaj Nišlija pola radnog vremena radi u manjoj školi gde je jedini pedagog, a drugu polovinu u većoj školi gde je već zaposlen njegov kolega, ali zbog broja đaka imaju potrebu za još jednim stručnim saradnikom.

„U 1.766 osnovnih i srednjih škola u Srbiji zaposleno je 2.605 psihologa i pedagoga, što je prosečno 1,5 stručni saradnik po školi", navode iz Ministarstva prosvete za BBC na srpskom.

Broj stručnih saradnika u školi zavisi od broja odeljenja i učenika, navodi se u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Škole sa manjim brojem učenika imaju prava na jednog stručnog saradnika, pa moraju da biraju između psihologa ili pedagoga.

Obično to znači da taj jedan stručni saradnik radi i kao psiholog i kao pedagog.

Iz Ministarstva prosvete kažu da je u planu povećanje broja stručnih saradnika, prema predlozima Radne grupe za prevenciju nasilja iz decembra 2022. godine.

Koja je uloga psihologa i pedagoga u školi?

Prva osoba u osnovnoj školi sa kojom se budući prvaci susretnu jeste psiholog.

Nekoliko meseci pre polaska u školu, budući đaci odlaze sa roditeljima na razgovor kod školskog psihologa i pedagoga.

U pitanju je testiranje za polazak u prvi razred, odnosno provera da li su budući prvaci spremni za školu.

Ali, to je samo delić posla školskog psihologa i pedagoga.

Podrška i praćenje nastave, pomoć učenicima i nastavnicima, rad na poboljšanju obrazovanja i saradnja sa svim ustanovama koje su relevantne za školski sistem (ministarstvo, lokalna zajednica, nevladine organizacije) - ukratko je ono što treba da rade psiholog i pedagog, navodi se u Pravilniku o programu svih oblika rada stručnih saradnika,

Pogledajte video: Koliko u Srbiji košta polazak đaka prvaka u školu

Međutim, u praksi se to razlikuje od škole do škole, a zavisi i od stručnog saradnika, kaže Olja Jovanović, docentkinja na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Iz razgovora sa školskim psiholozima, Jovanović kaže da se neke njene kolege žale da nemaju vremena za đake od papirologije koje moraju da popunjavaju.

Ima i onih stručnih saradnika koji uspevaju da se izbore sa administracijom i posvete učenicima.

„Psiholog ne bi trebalo da bude neko koga se sećamo iz škole sa brdom papira na stolu, već po razgovorima u kojima nam oni pomažu", kaže docentkinja i dodaje da ih je potrebno da više budu među učenicima.

Za to je potreba sistemska promena, ističe ona.

Zakon i pravilnici prepoznaju psihologe i pedagoge kao odvojene saradnike, ali njihov posao u školi se prema tim propisima i ne razlikuje - što je problem koji ističe i Jovanović.

„Čini mi se da su razlozi za to finansijske prirode i popuštanja uprave kako bi mogli da se izbore sa manjim budžetima za školu, pa se odlučuju za jednog psihologa ili pedagoga ukoliko moraju da biraju.

„Međutim, stručna služba je jedino dobra kada ima oba saradnika jer se njihovi doprinosi razlikuju - pedagog je tu da pomogne u organizaciji nastave i nastavnim planovima, a psiholog je tu kao individualna podrška", ističe Olja Jovanović.

• Šta je Montesori metod obrazovanja i gde se primenjuje u Srbiji
• Srbija: Kako bi izgledao školski dan da su ispunjena sva obećanja ministra
• „U začaranom krugu”: Kako se škole bore protiv vršnjačkog nasilja u Srbiji

'Sve staje kada dođe učenik'

Aleksandra Stevanović je školska psihološkinja već dve decenije, a 19 godina je stalno zaposlena u jednoj beogradskog srednjoj stručnoj školi kao jedina stručna saradnica zbog manjeg broja učenika.

Rešavanje problema sa učenjem, roditeljima, drugarima i drugaricama u razredu deo su njene svakodnevice.

Prvi zadatak koji je sebi postavila kada se zaposlila u školi bio je da razbije tabue o odlasku kod psihologa i stvori pozitivniju klimu u kojoj bi učenici mogli da joj se jave za bilo kakav problem, kaže za BBC na srpskom.

I u tome je, kaže, uspela.

„Sve više učenika dolazi da razgovara o raznovrsnim problemima sa mnom, otprilike sedam do deset dnevno.

„Čak i kada ih nastavnici pošalju kod mene zbog lošeg vladanja ili problema sa učenjem, oni se vraćaju kako bi ih saslušala i pomogla, ukoliko mogu", navodi Stevanović.

Zaduženja stručnih saradnika su različita, šest sati je predviđeno za rad sa učenicima i nastavnicima, a dva sata imaju za administraciju, dodaje psihološkinja.

„Čini mi se da najmanje pričam o školi i učenju sa đacima koji dolaze kod mene u poslednjih nekoliko godina, naročito u periodu korone, ali i sada posle tragedije u beogradskoj osnovnoj školi.

Početkom maja, trinaestogodišnji učenik Osnovne škole „Vladislav Ribnikar" pištoljem je ubio devetoro učenika sedmog razreda i radnika obezbeđenja.

„U pitanju su klasični problemi adolescenata sa kojima se svako susreće u njihovim godinama, ali i zavisnost od tehnologije u poslednje vreme", dodaje ona.

Ipak, kompetencije školskog psihologa nisu dovoljne, pa učenike i roditelje kojima je potrebna drugačija vrsta podrške Aleksandra Stevanović upućuje na kolege koji se bave drugačijim vidom psihološke pomoći.

• „U začaranom krugu”: Kako se škole bore protiv vršnjačkog nasilja u Srbiji
• „Sujeverno učenje“: Da li „rituali sreće“ mogu da donesu uspeh
• Džepni kompjuteri ulaze u školske klupe u Srbiji

Da rade i prekovremeno i vraćaju se na posao kada je potrebno rešiti neke probleme, svedoči i Stefan Anđelović, pedagog iz Niša.

„Nedavno sam morao da se vratim u jednu od škola u kojoj radim kako bih rešio problem neslane šale koju je napravila jedna učenica njenoj drugarici iz odeljenja.

„Njihova prenkovanja (šale, nekada neslane, koje su postale popularne na društvenim mrežama koje prate mlađi uzrasti) putem telefona došle su do granice uznemiravanja, pa smo morali da reagujemo kao stručna služba bez obzira što se to nije dešavalo za vreme nastave jer je naš zadatak da klima u školi bude pozitivna i da nema problema među učenicima", navodi on.

To se, međutim, razlikuje od teorije u kojoj bi pedagozi trebali da budu podrška nastavi, profesorima i učenicima - osim obimne administracije, stručni saradnici gase i požare koji izbijaju pri vršnjačkom nasilju.

„Pedagozi i psiholozi treba da budu tu za saradnju i kada nema problema, a ne samo 'kad je muka, gde si Đuka'", kaže Anđelković sa osmehom.

Ipak, kod njega dolaze i učenici da se posavetuju.

„Skoro se desilo da učenik kuca na vrata, ulazi i očekujem da me pita gde je neki od nastavnika - on dolazi sa pitanjem kako da mu pomognem sa nekim problemom u nastavi", priča niški pedagog.

Stefan Anđelković je radio i u školama u okolini Niša.

„Seoske škole imaju sopstvene probleme - manji broj dece, loše uslove, razuđenost odeljenja po objektima, ali čini mi se da u njima shvataju važnost stručnih saradnika", ističe pedagog Anđelković.

Pogledajte video: Kako pravilno spakovati đački ranac

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.17.2023)