Srbija ima ambivalentan stav prema ukrajinskoj krizi
Srbija ima ambivalentan stav prema ukrajinskoj krizi i situaciji na Krimu, koji je "od turističke postao vojna baza", ocenili su danas u Beogradu predstavnici ukrajinskih i ruskih organizacija civilnog društva.
Učesnici konferencije o ljudskim pravima i situaciji na Krimu i istočnoj Ukrajini održanoj u Kući ljudskih prava rekli su da Srbija "može da pomogne ako kaže" da je Krim teritorija Ukrajine, a da je "osim političke, važna i humanitarna podrška".
"Srbija nam je veoma bliska i kao slovenska zemlja i kao zemlja koja zastupa ista mišljenja. Srbija je 1990-godina za vreme građanskih ratova proživela sve ono što mi proživljavamo na istoku Ukrajine", rekla je koordinatorka posmatračkih misija za ljudska prava u istočnoj Ukrajini i na Krimu Oleksandra Romantsova.
Govoreći o sukobu u Ukrajini koji je počeo 24. maja 2014. godine, Romantsova je kazala da se još vodi polemika o kakvom je sukobu reč, odnosno da li je u pitanju unutrašnji ili međunarodni konflikt.
Ona je rekla da koalicija sukob u Ukrajini naziva "hibridnim ratom" i dodala da je "u ovom trenutku 1.800.000 ljudi interno raseljeno", što je 50 odsto na ovim teritorijama pre oružanog sukoba.
"Sve što smo zabeležili dokumentovali smo i predali Međunarodnom krivičnom sudu. Dokumentovali smo ukupno 17 slučajeva kršenja ljudskih prava", rekla je ona, dodajući da su sa teritorije Rusije dovođeni predstavnici oružanih snaga i da je konstantno beleženo kršenje ljudskih prava i odmazde prema lokalnom stanovništvu.
Prema njenim rečima, najčešće kršenje ljudskih prava je nezakonito zadržavanje, odnosno hapšenje ukupno 3.500 ljudi, među kojima su i civili i vojna lica, od kojih su neki pušteni, a utvrđeno je da je svako treće lice bilo izloženo mučenju.
Koosnivač organizacije "Krim-SOS" Alim Aliev, koji je krimski Tatar, rekao je da je zabeležen 281 slučaj kršenja ljudskih prava na Krimu.
On je rekao da postoje "četiri osnovne tendencije na Krimu" i da su to militarizacija poluostrva, nastanak novih paralelnih institucija, zamena stanovništva i "stvaranje novog ruskog identiteta na Krimu".
Govoreći o militarizaciji poluostrva, Aliev je rekao da su "od okupacije počele da deluju paravojne i vojne snage Rusije" i da je Krim "od turističke postao vojna baza".
"Prema našim podacima, 35.000 ljudi napustilo teritoriju Krima (u protekle tri godine)", rekao je on, dodajući da se naseljava "drugo stanovništvo" i da su to "pretežno predstavnici činovnika, vojske, policije i biznismena".
Predstavnica Ukrajinsko-ruske posmatračke inicijative na Krimu Aleksandra Krilenkova rekla je da je saradnja ruskih i ukrajinskih organizacija važna, ali da boravak ukrajinskih organizacija na istoku nije bezbedan.
Govoreći o načinima progona na Krimu, rekla je da su "predstavnici oružanih i paravojnih snaga kidnapovali ljude, tukli ih, mučili", a da je "veliki broj kidnapovanih ljudi uspeo da pobegne".
Krilenkova je rekla da su na Krimu od leta 2014. počeli sudski procesi u organizaciji ruskih vlasti i da se sudilo po ruskim zakonima, a da su najčešći procesi koji se vode protiv krimskih Tatara zbog, kako je navela, njihovog religioznog opredeljenja.
"Krimski Tatari se optužuju za terorizam i presude ih lišavaju slobode na 15 od 20 godina. Takođe se vrše istrage protiv građanskih aktivista koji podržavaju rusku opoziciju", rekla je Krilenkova.
Organizator skupa je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, koji je podsetio da Beograd poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i podržava sprovođenje oba mirovna sporazuma iz Minska za istočnu Ukrajinu.
Ukrajina je među državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
(Beta, 10.05.2017)
