Rusija i rat u Ukrajini: Ruski stručnjaci napuštaju zemlju, hiljade beži u inostranstvo
Mnogu Rusi koji mogu da priušte putovanja, odlaze u susedne zemlje zbog invazije Rusije na Ukrajinu.
Ispred gruzijskog parlamenta, Jevgenij Ljamin ubacuje kutije sa odećom i paketima sa hranom u kamion koji uskoro polazi za Ukrajinu.
On je jedan od 25.000 Rusa koji su stigli u Gruziju otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 24. februara.
Rusi imaju problema da nađu smeštaj u većim gradovima.
Mnogi lutaju prestonicom, Tbilisijem, noseći kofere u rukama ili ljubimce.
Na reveru Jevgenijevog kaputa prikačena je plavo-žuta traka, boje ukrajinske zastave.
- Ko će sve u Rusiji osetiti sankcije Zapada - energetski sektor, privreda, banke i pojedinci
- „Nemam jahtu - što bih se brinula zbog sankcija Rusiji“
- Emodžijem protiv cenzure - kako se u Rusiji organizuju antiratni protesti
Zbog te trake uhapšen je u antiratnom protestu u Rusiji, dan pošto je započet rat u Ukrajini.
„Najbolji način delovati protiv Putinovog režima je otići iz Rusije", kaže 23-godišnji svršeni student politikologije.
Dodaje da je njegova odgovornost da uradi sve što može da pomogne Ukrajincima.
Egzodus se ne završava u Gruziji.
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Kanada zatvorile su vazdušne prostore za ruske letove, tako da ruski državljani odlaze u zemlje u kojima su oni još dozvoljeni i u kojima im vize nisu potrebne, poput Turske, centralne Azije i Zakavkazja.
Mnogi od njih odleteli su u Jermeniju.
- Koliko ima ruskog novca u Velikoj Britaniji
- Ko su oligarsi iz Rusije koji se suočavaju sa sankcijama
- Šta je oligarh
Prema proceni jednog ruskog ekonomiste, čak 200.000 ljudi napustilo je Rusiju od početka rata.
https://twitter.com/k_sonin/status/1501244831045144579?s=20&t=tx0g3kPNbmBs0xdQ8B7TFA
Belorusi takođe odlaze, bežeći od represije i zapadnih sankcija koje su uvedene vladi autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka zbog saradnje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
To je dovelo do porasta cena letova i smeštaja za iznajmljivanje stanova u nekim glavnim gradovima, kao što su Istanbul i glavni grad Jermenije, Jerevan.
„Let u jednom pravcu do Istanbula koštao je mene i supruga više nego naš zajednički mesečni prihod", kaže Anja, koja nije želela otkrijemo njeno prezime.
Za nju je trenutak odluke o odlasku došao sa novim zakonom o „državnoj izdaji" koji je stupio na snagu u Rusiji.
Svako ko izrazi podršku Ukrajini mogao bi da se suoči sa zatvorskom kaznom do 20 godina i Anja veruje da bi mogla da bude kažnjena.
„Strah od zatvaranja granica, politička represija i prinudni odlazak u vojsku je u našem DNK.
„Sećam se bakinih priča o strahu u kojem su živeli u Staljinovo vreme, a sada ga mi doživljavamo", kaže ona.
Mnogi od novih emigranata su profesionalci u IT industriji koji mogu da rade na daljinu.
Programer koji pravi video igrice, a kojeg sam upoznao u kafiću u Tbilisiju rekao mi je da on i većina koje poznaje se ne slaže sa ruskom politikom i da bi bilo kakav protest bio nasilno ugušen.
„Jedini način da protestujemo je da napustimo zemlju, sa našim znanjem i novcem.
„Skoro svako iz našeg društva je doneo sličnu odluku", rekao je Igor (ovo nije njegovo pravo ime).
On planira da napusti prestonicu Gruzije, jer se ne oseća dobrodošlo.
Pogledajte video: „Nisu svi Rusi za rat"
Kruže priče da mnogi vlasnici stanova koji ih izdaju preko platforme Airbnb, odbijaju da ih izdaju ruskim i beloruskim državljanima.
„Ne prihvatamo Ruse i Beloruse", rekao je vlasnik jednog stana supružnicima iz Belorusije, koji su podelili iskustvo sa BBC novinarom.
„Nemate vremena za odmor - pobunite se protiv vaših korumpiranih vlada", kažu nam.
„Oni misle da mi bežimo iz Rusije, jer Epl Pej više tamo ne radi", žali se Igor.
Dodaje da oni ne traže utehu, jer su tamo veće sve izgubili.
„Mi smo u suštini izbeglice, Putinova geopolitika nam je uništila živote", dodaje.
U sali javnih službi u Tbilisiju, novopridošlice registruju preduzeća ili prijavljuju boravak.
Kristina i Nikita, koje su obe specijalistkinje u informacionim tehnologijama iz Minska, prestonice Belorusije, registrovale su se kao samostalne preduzetnice.
To će im omogućiti da otvore bankovne račune u Gruziji.
„Ne podržavamo odluke naših vlada, što je i očigledno, jer smo otišle odande. Želimo da budemo ovde bezbedne", kaže Kristina.
Dodaje da ih maltretiraju samo zbog nacionalnosti, te da moraju da kriju iz koje zemlje dolaze.
„Nije mi prijatno kada me ljudi pitaju odakle sam", dodaje.
Od početka rata, u Tbilisiju su održani neki od najvećih skupova podrške Ukrajini.
Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da 87 odsto Gruzijaca rat u Ukrajini doživljava kao vlastiti sukob sa Rusijom.
Neki strahuju da bi zbog toga Putin mogao da pošalje trupe, uz opravdanje da je ruskim državljanima u inostranstvu potrebna zaštita, kao onda 2008. u gruzijski region Južnu Osetiju.
I danas, 20 odsto gruzijske teritorije je pod ruskom okupacijom.
Ipak, Lev Kalašnjikov, tehnološki preduzetnik, misli da će Gruzija imati koristi od, kako tvrdi, najvećeg odliva mozgova u modernoj istoriji Rusije.
Otvorio je grupu za iseljenike na aplikaciji Telegram, dok je čekao u redu.
„Sada imamo oko 4.000 članova", kaže.
U toj grupi mogu da se informišu gde da pronađu smeštaj, otvore bankovne račune ili da li je bezbedno da govore ruski u javnosti.
Jevgenij Ljamin je počeo da uči gruzijski jezik i vežba alfabet u vežbanci.
„Ja sam protiv Putina, protiv rata.
„Još ne mogu da podignem novac iz ruske banke, ali to nije ništa u odnosu na probleme s kojima se Ukrajinci suočavaju", kaže on.
Pogledajte i video protestnoj vožnji podrške Putinu u Beogradu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.14.2022)
