Rusija i Ukrajina: Kako patolozi identifikuju žrtve ruske invazije

Oleg Podorožnji nas vodi loše osvetljenim hodnikom njegove mrtvačnice, pored prozora zaštićenih džakovima sa peskom, do velikog belog kontejnera u zadnjem dvorištu.

Čim se odškrinu njegova teška metalna vrata, napolje pokulja neprijatni miris smrti.

Sakupljeni u belim vrećama su posmrtni ostaci civila ubijenih kad su grad Izjum okupirale ruske trupe.

Mnogi su mrtvi već mesecima.

Vreće za leševe obeležene su brojevima i najšturijim detaljima, naškrabanih crnim flomasterom.

Nedeljama nakon što je oslobođen Izjum, posmrtni ostaci 146 ljudi pronađenih tamo još nisu identifikovani.

Oni su ovde zato što je glavna mrtvačnica pretrpana neidentifikovanim telima iz ruskih raketnih napada i masovnih grobnica širom Harkovske oblasti.

„Broj tela koje imamo sada zaista je veoma visok", objašnjava Oleg, patolog iz Harkovskog zavoda za forenzičku ekspertizu.

„Oni svi ostaju ovde dok se ne urade analize DNK."

Sada imaju agregat, ali održavanje kontejnera hladnim tokom redovnih nestanaka struje izazvanih ruskim napadima na ukrajinsku energetsku mrežu predstavlja veliki problem.

• „Čuvanje mrtvih od zaborava“: Vojnici koji sakupljaju tela poginulih Rusa i Ukrajinaca
• Za koje ratne zločine u Ukrajini je optužena ruska vojska
• Da li su ruski vojnici ubijeni pošto su se predali na istoku Ukrajine

Duga potraga

Nekoliko sati vožnje na istok od Izjuma, obim razaranja tokom ruske invazije je zapanjujuće.

Kroz sredinu visoke stambene zgrade zjapi ogromna rupa, a svuda unaokolo su komšijske kuće sravnjene sa zemljom.

Čovek na lestvama kreči jarki mural na zagaravljenoj zgradi, ali su velika slova Z iscrtana na nizu obližnjih garaža, oznake ruskih vojnika tokom njihove sedmomesečne okupacije.

Među svim tim žive porodice koje traže rodbinu za koju znaju da je stradala, ali koje još nemaju tela koja bi mogli da sahrane.

Policijska stanica u Izjumu je uništena, tako da su policajci napravili privremenu radnu sobu na likovnoj akademiji gde sakupljaju uzorke DNK kao i dokaze počinjenih zverstava.

Oni pozivaju ljude da ulaze jedan po jedan i nežno im vade bris iz usta.

Uzorci se potom šalju forenzičkim laboratorijama da bi se izradio DNK profil u nadi da će se postići genetsko poklapanje sa telima u mrtvačnici.

• Ukrajinci tvrde da su u Izjumu pronašli masovne grobnice
• „Zidovi puni bola“: Ruske ćelije za mučenje u Ukrajini
• Ostavljeni tenkovi, nema struje, ni vode: Kako izgleda Izjum posle povlačenja ruske vojske

Nakon što je i sama došla na red, Tatjana Tabakina zastaje nasred sobe, s rukom preko usta, kao da želi da priguši jecaj.

Njena sestra Irina i sestrić Jevgenij ubijeni su u ruskom vazdušnom napadu na njihovu stambenu zgradu početkom marta.

Krili su se u podrumu gde su mislili da će biti bezbedni.

Tatjana je uspela da identifikuje Jevgenija po tetovaži na njegovoj ruci, ali nikada nije pronašla sestru.

„Ira je bila raznesena u eksploziji. Ne mogu da pronađem čak ni jedan jedini njen delić", kaže ona tiho.

„Čekam da pronađem makar samo jedan sestrin delić da bih mogla da ih sahranim zajedno."

Poteškoće sa DNK

Ali rat koji je stvorio noćnu moru za Tatjanu takođe bolno usporava proces identifikacije.

Kad je izvršena invazija na Harkovsku oblast, forenzički eksperti su bili među ljudima koji su bežali iz grada.

„Obučavamo nove ljude, ali za sada imamo samo osmoro njih u našem odeljenju, a količina posla je ogromna", objašnjava Viktorija Ionova.

Ona je specijalistkinja u laboratoriji koja pokušava da utvrdi genetske profile mrtvih i onih koji tragaju za njima.

„Imamo problem i sa nestancima struje. Sofisticirana oprema odjednom prestaje da radi i moramo da krenemo sve ispočetka", kaže Viktorija.

„Imamo agregat, ali bilo je perioda kad nismo imali struje po čitav dan."

Način na koji su ljudi poginuli dodatno komplikuje rad naučnika: mnogi od njih su spaljeni u granatiranju ili vazdušnim napadima.

„Kad imaju maksimalni stepen opekotina, gotovo da više nema genetskog materijala", objašnjava patolog Oleg Podorožnji.

„Šaljemo fragmente kosti, ali ponekad stručnjaci ne mogu da izvuku genetski uzorak pa nam traže još. Zato je sve toliko sporo."

A nemaju svi mrtvi blisku rodbinu koja je još uvek u Ukrajini da bi mogao da im se uzme bris.

Tužilaštvo je objavilo uputstva kako izbeglice mogu da obezbede uzorke u inostranstvu i pošalju ih nazad na testiranje, ali malo njih je iskoristilo tu mogućnost.

• „Njihovi vojnici im ne trebaju": Pronađena tela mrtvih ruskih boraca blizu Kijeva
• Rusi oplakuju poginule vojnike i ne veruju u priče o ratnim zločinima u Ukrajini
• Putin rekao majkama vojnika da deli njihovu bol

Šumski grobovi

Neidentifikovani mrtvi iz Izjuma uglavnom su pronađeni sahranjeni u borovoj šumi na obodu grada, ispod dugog niza jednostavnih drvenih krstova.

Tamo su ih odneli volonterski kopači grobova nakon okupacije Izjuma.

Kad su ukrajinske snage vratile grad u septembru, tela su iskopana i prebačena u Harkov.

Policija kaže da su neki od njih umrli prirodnom smrću, ali su mnogi stradali u granatiranju ili eksplozijama, dok su se na 17 njih videli jasni znaci torture, kao što je otisak konopca oko vrata i vezane ruke.

Sada je ekshumirano 899 tela iz čitavog regiona.

„Veoma je teško, naravno. Nikad nismo videli toliko leševa. U proseku iskopamo desetak dnevno, a taj posao još nije završen", kaže Sergej Bolvinov, šef policijske istrage za Harkovsku oblast.

Ove nedelje su njegovi policajci pronašli telo čoveka kog je ubila kasetna bomba, a supruga ga je sahranila u njegovom vrtu.

„Ono što se desilo ovde, zločini koje je počinila Rusija, nikad neće biti izbrisano iz našeg sećanja i mi ćemo istražiti svakog od njih", kaže on.

U Izjumu je pronađeno sveukupno 451 telo, među kojima sedmoro dece.

Sahranjena u šumi u žurbi i pod stalnim granatiranjem, većina nije imala ni kovčeg, čak ni vreću za leševe.

Mnogi nisu imali ni ime: drveni krstovi na njihovim grobovima obeleženi su samo brojevima.

Na jednom natpis glasi: Lenjinova avenija, 35/5, stariji čovek.

Pesnikova sahrana

Ali telo sahranjeno kao broj 319 sada je identifikovano.

Analiza DNK pokazala je da se radi o Vladimiru Vakulenku, dečjem piscu i pesniku.

Devet meseci posle njegove smrti, porodica je konačno uspela da ga sahrani.

Pesnika su privele i saslušavale ruske snage krajem marta, a potom su ga pustile.

Narednog dana, međutim, svedoci su videli kako ga ponovo odvode dvojica vojnika.

Oni kažu da je on viknuo: „Slava Ukrajini!", a zatim je bio ubačen u kola sa oznakom Z.

Kad je njegov skelet otkriven u borovoj šumi, u njegovom grobu su pronađena i dva metka.

„Šakali jedni! Kako ste mogli?", obratila se ubicama njegova majka na njegovoj sahrani, nadvijena nad kovčeg umotan u plavo-žutu ukrajinsku zastavu.

„Bog nas uči da praštamo, ali ja nikad neću oprostiti njegovim ubicama", rekla je Olena Ihnatenko, pritiskajući uramljenu fotografiju njenog sina jedinca uz grudi.

„Živeću u nadi i veri da će istraga otkriti ko je odgovoran i da će ubice biti kažnjene. Živeću za taj san."

Prijatelji njenog sina pronašli su dnevnik koji je on vodio početkom rata i zakopao ispod drveta pre hapšenja.

U njemu on govori o strahovima kao istaknutog ukrajinskog patriote u seocetu koje su zauzeli Rusi.

„Izuzetno je opasno za mene da se nađem pod neprijateljskom okupacijom", napisao je on.

Poslednja dnevnička beleška, naškrabana na kockastom papiru iz beležnice opisuje jato ždralova na nebu: „U njihovom oglašavanju kao da sam čuo: 'Sve će biti Ukrajina!'. Verujem u pobedu!", napisao je pesnik.

Dugo čekanje

Do sada je DNK analizom identifikovano svega pet tela iz Izjuma.

Forenzički timovi priznaju da su neka toliko osakaćena da možda nikad neće biti identifikovana.

Za rodbinu, kao što je Tetjana Tabakina, čekanje je gotovo neizdrživo.

Ona kaže da je jedan njen komšija nedavno sahranio sedam članova porodice ubijenih u istom napadu u kom su stradali njena sestra i sestrić.

„Rekao mi je da jutro posle njihove sahrane kao da je ogroman teret bio skinut sa njegovih pleća i da je ponovo mogao da spava", kaže Tatjana.

„Želim samo to da doživim, posle toga će možda biti lakše za njih. Ili za mene."

Pogledajte video:

Na tekstu radili i: Toni Braun, Met Godard i Hana Čornus

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.19.2022)