Hrvatska i fudbal: Preminuo poznati trener Miroslav Ćiro Blažević

Nekadašnji fudbalski trener i selektor reprezentacije Hrvatske Miroslav Ćiro Blažević preminuo je u 88. godini, javljaju hrvatski mediji.

Blažević je preminuo nakon duge borbe s rakom koji mu je prvi put dijagnostikovan 2011. godine.

Nekadašnji selektor Hrvatske reprezentacije predvodio je nacionalni tim do četvrtfinala na Evropskom prvenstvu 1996. godine i do trećeg mesta na Svetskom šampionatu dve godine kasnije, kada je tim Hrvatske zauzeo treće mesto.

• Od Šukera i Bobana do Modrića i Rakitića: U čemu je tajna uspeha Hrvatske
• Priča o jugoslovenskoj mundijalskoj tituli: Kako su „Čileanci“ pokorili planetu i skinuli „balkanski kompleks niže vrednosti"
• Ivica Osim, legenda jugoslovenskog i balkanskog fudbala, preminuo u 81. godini

Blažević je rođen 10. februara 1935. godine u Travniku gde je i započeo fudbalsku karijeru.

Fudbal je igrao do 31. godine, a nosio je dresove zagrebačkih klubova Dinama i Lokomotive, Sarajeva, Rijeke i na švajcarskog Siona.

Upravo je u švajcarskom Mutijeu odlučio da počne da se bavi trenerskim poslom.

U Švajcarskoj je vodio Vevey i Sion, a1976. nakratko i švajcarsku reprezentaciju.

Prve zapažene trenerske rezultate ostvario je 1979. godine kad je došao u Rijeku s kojom je dogurao do četvrtfinala Kupa kupova u kojemu je ispao od torinskog Juventusa.

Decembra 1980. godine prihvatio je poziv Dinama gde se u prvom mandatu zadržao do leta 1983. godine.

Sa zagrebačkim klubom, Blažević je 1982. godine osvojio titulu prvaka Jugoslavije, prvi put posle 24 godine.

Bila je to sjajna generacija zagrebačkih modrih, u kojoj su igrali Marko Mlinarić, Velimir Zajec, Snješko Cerin, Stjepan Deverić, Boro Cvetković, Marijan Vlak.

„To je nešto neponovljivo i definitivno vrhunac moje karijere. Svaka čast bronzanoj medalji u Francuskoj, ali meni je Dinamova 1982. godina kruna svega što sam napravio kao trener", rekao je Blažević na svoj 82. rođendan.

Beli šal i predsednička kandidatura

Blažević je bio dugogodišnji istaknuti član Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i navodno se na nagovor prvog predsednika ove stranke - Franje Tuđmana, čiji je, kako je govorio, bio veliki poštovalac, vratio u domovinu 1993. preuzevši Kroaciju, kako se tada zvao Dinamo.

U posleratnoj Jugoslaviji, klub iz Zagreba se zvao Dinamo, ali ga je posle osamostaljenja Hrvatske 1990-ih, Tuđman i tadašnja hrvatska vrhuška preimenovala u Kroacija, mada to nije potrajalo dugo.

Blažević je bio poznat po belom šalu koji je uvek imao ogrnut oko vrata, a jednom se kandidovao i za predsednika Hrvatske.

Na predsedničkim izborima 2005. godine dobio je tek 0,8 odsto glasova. Završio je na devetom mestu.

HDZ je posle više decenija napustio 2016. kada je prihvatio poziv Milana Bandića, nekadašnjeg gradonačelnika Zagreba, da bude prvi na listi njegove Stranke rada i solidarnosti u izbornoj jedinici za dijasporu.

Osvojio je svega 259 glasova.

Blažević kao selektor

Pored bogate klupske trenerske karijere, Blažević je vodio i nekoliko reprezentacija.

Prvi takav posao dobio je kao privremeni trener na svega dve utakmice fudbalske reprezentacije Švajcarske 1976.

Trenersku karijeru je nastavio u domaćim i stranim klubovima, da bi se na selektorsko mesto vratio 1994. preuzevši kormilo reprezentacije Hrvatske.

Obezbeđen je plasman na Evropsko prvenstvo u Engeleskoj 1996. godine gde su „Vatreni", kako glasi nadimak hrvatske reprezentacije u fudbalu, zaustavljeni u četvrtfinalu porazom od Nemaca 2:1.

Dve godine posle Blažević je sa Hrvatskom osvojio bronzu na Mundijalu u Francuskoj.

Na putu ka finalu isprečila im se reprezentacija domaćina pobedivši ih 2:1.

Identičnim rezultatom izabranici hrvatskog selektora porazili su Holandiju u borbi za treće mesto.

Iako su kod kuće dočekani kao heroji, Blažević nikada nije prežalio poraz od „Trikolora", za koji je govorio „sam snosio deo krivice".

„Nikada sebi neću oprostiti što nismo postali svetski prvaci. Nisam smeo da izvadim Zvonimira Bobana pola sata pre kraja utakmice.

„Da je Boban ostao u igri nikada nas Francuzi ne bi dobili u polufinalu", tvrdio je kasnije Blažević.

Klupu „Vatrenih" napustio je 2000. godine pošto nije uspeo u nameri da reprezentaciju plasira na Evropsko prvenstvo u Belgiji i Holandiji.

Presudan je bio egal od 2:2 sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, državnom zajednicom Srbije i Crne Gore, na stadionu Maksimir, domu fudbalera Dinama.

Blažević je potom preuzeo reprezentaciju Irana, koju nije uspeo da odvede na Mundijal, a potom i Bosnu i Hercegovinu gde je ostavio najveći trag u periodu od 2008. do 2009.

Iako ga deo javnosti nije dočekao sa odobrenjem, uspeo je da ih na neki način ujedini.

Umalo ih nije odveo na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, ali su njegovi izabranici ispali u doigravanju od Portugala.

Nedugo potom vodio je i selekciju Kine, igrači do 23. godine.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.08.2023)