Kandinski u Beogradu prodavao dela za tri dolara
Slike Vasilija Kandinskog čija pojedina dela danas vrede više od 20 miliona dolara nisu izazvale veću pažnju u Beogradu na izložbi sredinom dvadesetih.
Komentara 0
Beogradska publika i kritika sa delima ruske avangarde imala je priliku prvi put da se upozna aprila 1924. na Međunarodnoj izložbi nove umetnosti. Zasluge pripadaju Ljubomiru Miciću (1895-1971), koji je sa Ivanom Golom i Boškom Tokinom pokrenuo časopis „Zenit“ i osnovao autentični avangardni pokret - zenitizam, a njegova misija bilo je i sakupljanje i izlaganje dela avangardne umetnosti.
- Na izložbi orgranizovanoj u prostoru sadašnje MŠ “Stanković“ predstavljena su dela u duhu postkubizma, konstruktivizma, ekspresionizma, futurizma i zenitizma. Bilo je izloženo više od sto radova 26 umetnika iz Amerike, Belgije, Danske, Bugarske, Nemačke, Holandije, Francuske, Italije, Mađarske, kao i Sovjetskog saveza i SHS. Među učesnicima su bili Vasilij Kandinski, El Lisicki, Serž Šaršun, Aleksandar Arhipenko, Rober Delone, Osip Zadkin, Luis Lozovik, Laslo Moholj-Nađ... Međutim, izložba u javnosti nije izazvala pažnju primerenu svome značaju - kaže dr Dragana Kovačić, muzejski savetnik i kustos Zbirke crteža i grafika stranih autora Narodnog muzeja u Beogradu.
Dela za predstavljanje u Beogradu obezbedili su Micić i njegov brat Poljanski, koji su održavali aktivnu prepisku sa značajnim umetnicima Evrope tog doba od početka dvadesetih godina 20. veka.
- U Beogradu je bilo zastupljeno mnogo više radova nego što je ostalo u Micićevoj kolekciji koja se nalazi pod okriljem Narodnog muzeja. Na primer, Kandinski je bio predstavljen sa dve litografije iz perioda Bauhausa i još četiri akvarela koja su umetniku vraćena. On Miciću u jednom pismu piše da bi litografije trebalo prodati za 3 do 5 dolara, ali da ako ima zainteresovanih može i za manje - kaže dr Kovačić.
Dve godine ranije, 1922, časopis „Zenit“ izlazi kao dvobroj pod nazivom „Ruska sveska“ i te brojeve 17 i 18 uređuju Ilja Erenburg i El Lisicki. Na stranama su predstavljeni najaktuelniji i najznačajniji stvaraoci nove ruske avangardne prakse u domenu pozorišta, pesništva, filma, likovne umetnosti i teorijske misli.
„Zenit“ je ključno mesto gde se dve avangarde, srpska i ruska, ukrštaju, a što se može videti i na izložbi „Ruska avangarda u Beogradu“, koja je otvorena do 28. februara u Muzeju istorije Jugoslavije (MIJ).
- Međutim, ruska avangarda je jedinstven primer da je jedan avangardni pokret postao zvaniča umetnost. Zenitizam ovde nije je imao širi krug sledbenika niti je iznedrio više u produkcijskom smislu – dodaje sagovornica.
Uz sve poteškoće, časopis izlazi od 1921. do 1923. u Zagrebu, a zbog polemike sa Stjepanom Radićem, kancelarija „Zenita“ biće preseljena u Beograd. Ukupno 43 broja objavljena su do 1926. kada je časopis definitivno zabranjen zbog teksta dr M. Rasinova „Zenitizam kroz prizmu marksizma“.
– Zenitizam je bio pokret koji je po idejama i načinu delovanja pripadao svetskoj avangardnoj sceni. Njegov naglašeni internacionalni duh ogledao se i u tome što su svi tekstovi u „Zenit-u, međunarodnoj reviji za umetnost i kulturu“ bili štampani na izvornim jezicima - objašnjava dr Kovačić.
Micić je zbog otpužbi pobegao u Pariz, gde je ostao do početka Drugog svetskog rata. U Beogradu je potom proveo poslednje decenije života, marginalizovan i na rubu egzistencije, u malom stanu okružen dragocenim avangardnim delima i časopisima.
Zenitizam je našoj javnosti prvi put bio predstavljen na izložbi u Narodnom muzeju 1983. Autorke ove izložbe, dr Irina Subotić i dr Vida Golubović, tokom višedecenijskog istraživanja su rekonstruisale široki krug delovanja pokreta i ukazale na njegov istorijski i kulturološki značaj koji je predstavljen i u kapitalnom izdanju „Zenit 1921-1926“ a objavljenom 2008.
Sliku doneli ruski emigranti
Hronološki najranije delo na izložbi „Ruska avangarda u Beogradu“ je slika „Binc na Rigenu“ Vasilija Kandinskog (1901), iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu.
- Pretpostavlja se da je slika stigla u zemlju posredstvom ruskih emigranata. Kandinski je imao osoben umetnički put, a višestruko je uticao na rusku avangardu i bio spona s Minhenom, čime je doprineo da ruska avangarda ne ostane omeđena sopstvenim granicama, već da postane internacionalni pokret koji je uticao na slične pokrete u Evropi - kaže Jelena Dergenc, viši kustos Zbirke strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu.