Најновије

Шиптари „подгревају” причу о референдуму из 1992.

Предстојећи дан заставе, који се обележава у четвртак, поново је послужио као повод Албанцима из три општине с југа централне Србије за припајање такозваном Косову. „Подгрејана” је и прича о самоиницијативно спроведеном референдуму из марта 1992, на којем су житељи овог дела Србије на своју руку гласали за уједињење с КиМ. Ово изјашњавање је поменуо председник Демократске партије Албанаца у Прешеву Рагми Мустафа, најавивши да ће Албанци у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа тражити да се реализује резултат референдума, а да ће тај захтев пренети политичарима на предстојећој конференцији „Улога Албаније у промоцији интереса Албанаца на западном Балкану”, преноси „Телеграфи”.

Шиптари (Фото: Јутјуб)

„Замолићу све присутне у албанској политици да подрже иницијативу и међународно право Албанаца у ’прешевској долини’ за припајање Косову. У последње време је дошло до негативних тенденција у албанској политици на Косову, избегава се тај захтев Албанаца због могућности да би и Србија могла нешто да тражи од Косова”, рекао је Мустафа.

За четвртак је у центру Прешева, као и претходних година, најављен протестни марш, под слоганом „Доста више. Долина хоће решење”. Иницијатор скупа је организација ратних ветерана такозване Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе, а подржали су их савети исламске заједнице и већина албанских политичких партија из овог дела Србије. Предвиђено је да се учесници окупе око 11 часова испред зграде Дома културе „Абдула Крашница”, а одатле ће улицама 15. новембар и Сава Ковачевић наставити шетњу до зграде општине. На крају марша, како се наводи, биће прочитана политичка изјава с конкретним захтевима Албанаца с југа Србије да се коначно реши њихово питање.

Захтеви ће бити упућени међународним институцијама акредитованим у Београду, челницима Албаније и представницима привремених косовских институција. У четвртак се обележава 107. годишњица албанске државе и заставе. Албанци широм света, како пишу медији на албанском језику, овај дан провешће у слављу. Прослава се, осим у Албанији, традиционално одржава на Косову и Метохији, у такозваној прешевској долини и деловима Македоније где су Албанци већина.

Упркос томе што је остало три дана до овог скупа у Прешеву, на улици, продавницама и пијаци нико не говори о протесту у четвртак. У самом граду нема припрема за предстојећи марш, а већина Албанаца који живе у Прешеву не жели да говори о предстојећем маршу и тврди да наводно није упућена шта ће се дешавати 28. новембра. За њих је главна тема како зарадити што више новца у овом делу Србије. Да ће се нешто догодити у четвртак може се прочитати на албанским порталима и медијима. Занимљиво је да у Прешеву, за сада, осим на локалном гробљу, где су се и раније могле видети, нису истакнуте албанске заставе.

За то време политички представници локалних Албанаца питање права оних које представљају не покушавају да реше кроз институције система тако што ће, на пример, у Скупштини Србије покренути неку националну тему. Сваке године готово исти сценарио, нико не помиње да су Албанци с југа Србије наводно угрожени, а онда то буде главни мотив да се припадници ове националне заједнице уједине у маршу за своја права. Повод за марш ове године је наводна дискриминација од стране државе, што је, наводе организатори, разлог да Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе овај дан обележе протестом.

Рагми Мустафа је казао да права Срба са КиМ које тражи Србија с међународним гаранцијама треба дати и Албанцима у том крају. 
„Захтевам спровођење референдума из марта 1992. године, остварење идеала Ослободилачке војске за Прешево, Бујановац и Медвеђу, политичке платформе коју су албанске политичке странке усвојиле 2006. године, која говори о праву Прешева, Бујановца и Медвеђе да се придруже републици Косово”, каже Мустафа.

Политички представници Албанаца у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа очекују да ће нова тзв. косовска власт озбиљније схватити питање Албанаца из тих општина, преноси „Коха”. Између осталог, они очекују да ће се будући покрајински премијер Албин Курти позитивно односити према захтевима за њихово укључивање у политички дијалог између тзв. Косова и Србије, под окриљем ЕУ.

Немања Старовић из Центра за друштвену стабилност за „Политику” каже да захтеви Албанаца с југа Србије за припајање тзв. Косову потврђују да је идеја „велике Албаније” не само жива већ и да представља доминантни политички концепт како у Приштини, тако и у Тирани, а да се приступ албанских политичких лидера можда разликује на плану тактике којом тај национални циљ желе да остваре, док о крајњем исходишту свакако постоји општа сагласност.

„Прославе дана заставе које се организују на свим подручјима која насељавају Албанци најречитије говоре о стварним тежњама албанских лидера који самопроглашену независност такозваног Косова виде тек као етапу ка формирању државе која ће окупити све Албанце. У прилог томе се ваља подсетити да, рецимо, и најлибералнији међу политичким актерима из Приштине, Ветон Сурои, у својој књизи заставу такозваног Косова пореди с неким ’пешкиром из турског хотела’”, каже Старовић.

Наводи и да бисмо морали да будемо свесни стварних намера и тежњи Албанаца, као и тога да не постоји довољно воље међу кључним међународним актерима да се процес стварања „велике Албаније” заустави. Старовић каже да, не мирећи се с двоструким стандардима којима смо већ деценијама изложени, морамо упорно инсистирати на заштити виталних интереса наше државе и праву на решавање националног питања Срба којим се једино може успоставити одржив поредак на Балкану.

Са новим оружјем које има, Русија ће доминирати наредних деценија. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Политика

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА