Fiziologija fikcije
RTS 03.04.2022
Iako malo poznate, razvoj štampe u devetnaestom veku pratile su i teorije čitanja. One su pokušavale da proniknu u proces čitanja koji je odjednom postao masovna aktivnost. U skladu sa naučnim tendencijama tog doba, teorije čitanja su povezivane sa prirodnim naukama, jer su time dobijale kredibilitet.
Uočeno je da čitanje može da se posmatra kao fiziološki proces, budući da podrazumeva pažnju, razumevanje, vizuelnu percepciju, pobuđivanje emocija, umirivanje tela itd. Cilj je bio razviti psihologiju konzumacije štampe, a roman je viđen kao idealna paradigma štampe, odnosno onaj oblik koji je najuspešnije pretvarao čitaoce u konzumente. Praksa je pokazala da nova publika više voli da čita izmišljene priče, oblikovane po njenom ukusu nego često suvoparne izveštaje
