Ni manje, ali ponekad, ni "opasnije" Rasničke reke (Bistrice)!

Sve sve, ali, nekako mi je najlepše, osećam se najprijatnije, kada razgovaram, da ih tako nazovem, običnim ljudima. Nisu oni ni u čemu drugačiji, od "onih", nikako ih ne treba upoređivati, ali su mi posebno dragi. Pogotovo oni koje ne poznajem, koje srećem sasvim slučajno i na neobičnom mestu. Ovog momka sam upoznao onog dana, mislim da je bio petak, kada sam išao u Rasnicu "na asfaltiranje". Ulepšao mi je to prepodne. Betonski most koji vodi do njegove kuće.