Na decu je i pljunka blaga ( Mika Lažov )

A i da smo znali ništa ne bi promenilo – i dalje bismo ga zvali onako kako smo ga i kako su ga i u gradu znali i zvali – Mika Lažov. Samo tako – Lažov! I pričalo se da on i samog sebe laže. Da laže i kad sanja, da ono što izmišlja priča kao istinu, a svi znamo da – laže! Jer – znamo pravu istinu. Miki, međutim, nije ni bilo važno niti mu je smetalo šta mi mislimo o tome šta priča. On laže i kad laže, slaže i sopstvenu laž, bez da trepne poliže ono što je maločas