Godina za roman – Ognjen Kuzmić: Život je lep!
Sportski žurnal 03.01.2020
„Najviše mi je pomogla porodica, žena, deca i roditelji. Period posle nesreće, oporavak, bio je psihički strašan. Tek kada se dogodi nešto tako, dođe do izražaja snaga porodice“
Jezikom njegove tazbine, majica koju je navukao na sebe slala je poruku – „veruj”. Možemo samo da zamislimo koliko su puta od 14. do 19. jula, u Tomišinom Ouklendu, ponovili „believe” u različitim formama, ali sa jednim ciljem, podrške. Isto koliko u Doboju i okolini „vjeruj”, ili u Beogradu i ostalim gradovima Srbije „veruj”. Koncentraciju sa crne majice koja se ispod jakne pomerala pod udarima vetra sa Save, poremetila je opaska: - ‘El s' vid’o cvike? „Bosanski”