Olimpijske igre 2024: MOK poziva Ukrajinu da odustane od pretnji bojkotom Igara u Parizu

Međunarodni olimpijski komitet pozvao je Ukrajinu da odustane od pretnji bojkotom Letnjih Olimpijskih igara u Parizu 2024. ako ruskim i beloruskim sportistima bude dozvoljeno da se takmiče.

Predsednik MOK-a Tomas Bah poručio je ukrajinskom Olimpijskom komitetu da su takve pretnje „za žaljenje".

Ukrajina se nada da će dobiti međunarodnu podršku za zabranu sportista iz dve zemlje zbog ruske invazije započete pre godinu dana.

MOK je ranije saopštio da će razmotriti način da se ruskim i beloruskim sportistima omogući da se takmiče pod neutralnom zastavom.

Na taj stav MOK-a, odgovorio je ukrajinski ministar sporta Vadim Gutsajt, koji je i predsednik njenog Olimpijskog komiteta, rekavši da bi zemlja mogla da bojkotuje Igre u Parizu.

Ovaj stav su podržale i neke evropske zemlje, kao i Amerika.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da bi dopuštanje ruskim sportistima da se takmiče na Olimpijskim igrama 2024. značilo pokazati da je „teror na neki način prihvatljiv".

• Ko sve preti bojkotom Olimpijskih igara u Parizu ako Rusima i Belorusima bude dozvoljeno učešće
• Kada se sudare sport i politika: Istorija otkazivanja i bojkota Olimpijskih igara
• Zabranjene ruske i beloruske zastave na Australijan openu

U pismu Baha upućenom Gutsajtu, u koji je BBC imao uvid, predsednik MOK-a je naveo da su komentari ukrajinskih zvaničnika koji sugerišu da bi dopuštanje ruskim i beloruskim sportistima promovisali rat „klevetnički".

Bah je dodao da je pretnja bojkotom „preuranjena" jer MOK još nije razgovarao o učešću ruskih i beloruskih sportista kao neutralnih u „konkretnim terminima".

Kritikovao je Ukrajinu da „pritiska" međunarodne federacije, članove MOK-a i buduće olimpijske domaćine „u pokušaju da javno utiče na njihovo donošenje odluka" i tvrdi da je to „velika većina njih percipirala kao, u najmanju ruku, krajnje žalosno".

Bah je naveo da ukrajinski sportisti imaju „nepodeljenu podršku" Olimpijskog pokreta i da „svi osećamo bol patnje ukrajinskog naroda u ovom okrutnom ratu".

Posle početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, MOK je pozvao sportske saveze da isključe sportiste, zvaničnike i timove iz Rusije i Belorusije sa međunarodnih događaja.

Bah je tada rekao i da je svestan uticaja koje takve sankcije imaju na sportiste.

U pismu se pozvao na rezoluciju Ujedinjenih nacija u kojoj se kaže da je „bilo koji oblik diskriminacije nekompatibilan sa olimpijskim pokretom".

Citirao je i dva specijalna izvestioca UN koji izražavaju zabrinutost zbog potpune zabrane diskriminatornosti ruskih i beloruskih sportista kao razloge za razmatranje njihovog uključivanja kao neutralnih.

Bah je dodao da bi bojkot „prekšrio olimpijsku poveljue" i da je protiv „osnova i principa" olimpijskog pokreta.

U odgovoru na Bahovo pismo, udruženje Sportisti za Ukrajinu (Athletes for Ukraine) i atletsko udruženje Global Athlete rekli su da MOK ima „obrnut stav prema agresoru i žrtvi ovog rata" za koji veruju da je u suprotnosti sa Olimpijskom poveljom.

Dodali su da time što je tako kritičan prema pretnji bojkotom, MOK „negira pravo Ukrajine na suverenitet".

Ranije ovog meseca, Letonija, Litvanija, Estonija i Poljska izrazile su protivljenje uključivanju sportista iz Rusije i Belorusije.

Usledilo je i slično zajedničko saopštenje olimpijskih komiteta Danske, Finske, Islanda, Norveške i Švedske.

Poljski ministar sporta i turizma veruje da bi čak 40 zemalja moglo da bojkotuje Olimpijske igre u Parizu, čime bi ceo događaj bio, kako je rekao, „obesmišljen".

Gradonačelnica Pariza An Idalgo u međuvremenu je promenila stav i istakla da ne želi da se ruski sportisti takmiče na Olimpijskim igrama 2024. dok traje rat u Ukrajini.

Britanska vlada je osudila plan MOK-a, navodeći da na ideju o uključivanju sportista iz Rusije i Belorusije gleda kao na „svet daleko od realnosti rata".

Svetska atletkska federacija je iznela stav da su sportisti iz tih zemalja ostali isključeni iz njegovih događaja.

MOK je zabranio Rusiji i Belorusiji učešće na Zimskim paraolimpijskim igrama u martu 2022, iako je sportistima bilo dozvoljeno da se takmiče pod neutralnom zastavom.

Najavljene su dalje sankcije za druge sportove, poput fudbala, ragbija, Formule 1, biciklizmma i plivanje, dok je ruskim i beloruskim teniserima zabranjeno da igraju na grend slemu na engleskom Vimbldonu prošle godine.

Rusiji je bilo zabranjeno da učestvuje na Olimpijskim igrama u Tokiju zbog doping skandala, iako je više od 300 sportista iz 30 sportova tada moglo da se takmiči pod imenom Ruski olimpijski komitet.

• Zašto Rusija ne može da se takmiči na Olimpijskim igrama ali njeni sportisti mogu
• Bez Rusa i Belorusa: Vimbldon „ne želi da bude deo ruske propagandne mašine”
• IAAF produžava suspenziju ruskim atletičarima do daljeg

Vimbldon tek treba da saopšti da li će se zabrana koju je uveo prošle godine nastaviti, ali teniseri Rusije i Belorusije su se takmičili na drugim grend slem turnirima.

Beloruskinja Arina Sabalenka je pobedila na ovogodišnjem Australijan openu, takmičeći se pod neutralnom zastavom.

Bah je u pismu pomenuo upravo Sabalenku i rekao da su ideje MOK-a o učešću Rusije i Belorusije „u skladu" sa onim što se dogodilo na Australijan openu, bez isticanja „zastava, nacionalnih simbola ili znakova koji podržavaju rat".

Ukrajinska teniserka Jelena Svitolina podržala je zabranu učešća ruskim i beloruskim teniserima na prošlogodišnjem Vimbldonu.

„Mislim da neutralna zastava ništa ne menja", rekla je ranije.

Prošlog meseca, ukrajinski predsednik Zelenski je rekao da je „svaka neutralna zastava ruskih sportista umrljana krvlju".

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.09.2023)