Rubljov se menja: Delujem smirenije ali i dalje lako pobesnim

Miran. Kao da se ništa oko njega ne događa. Duboko diše. Kao da je u budističkom hramu, a ne u sred uzavrelog teniskog meča. Očiju zatvorenih. Kao da mašta da bude negde drugde, bez pritiska da mora da pobedi. Takav je Andrej Rubljov u Dohi. Još uvek se desi neki napad besa, ali daleko manje nego ranije. Kao da su nekontrolisani izlivi emocija postali prošlost. Ali on nije siguran. – Još uvek samo isprobavam, još je ovo samo eksperiment. To je samo disanje –