Unapređenje obrazovanja mora da bude među prioritetima nove vlade

Unapređenje obrazovanja, infrastrukture i poslovnog okruženja, izgradnja institucija, jačanje pravne države, smanjivanje administrativnih prepreka i omogućavanje privatnom sektoru da se razmahne, treba da budu prioriteti nove vlade Srbije, ocenio je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (Fefa) i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić.

"Sistem obrazovanja nije pratio potrebe privrede i kretanja i na svetskim tržištima. U tome Srbija nije izuzetak. Čak i vodeće zemlje u Evropi i svetu preduzimaju ozbiljne korake u obrazovanju da bi obrazovni sistem prilagodile onome što je potrebno tržištu rada. Ali, mi u svemu tome mnogo kasnimo", rekao je Savić u intervjuu za Magazin Biznis.

On je upozorio da se Srbija po dva pokazatelja, odlasku talenata iz zemlje i sposobnosti zemlje da privuče talente, nalazi iznad 140. mesta od ukupno 144 zemlje.

"Niti zadržavamo naše talente u zemlji, niti smo dovoljno atraktivni da ih privučemo iz sveta. Ja mislim da je to najvažnija stvar o kojoj treba razmišljati – duboka reforma sistema obrazovanja u kome će profesori biti u funkciji studenata", kazao je Savić.

Uz razvoj obrazovnog sistema, kako je dodao, važan je razvoj infrastrukture.

"Postoje, naime, razne komponente infrastrukture i mi sigurno nismo na zavidnom mestu kada je reč o putnoj i železničkoj infrastrukturi. Ali, nalazimo se među 40 zemalja u svetu koje imaju dobro razvijene informaciono-komunikacione tehnologije, koje su od izuzetnog značaja za vođenje modernog biznisa", ocenio je Savić.

Po njegovim rečima, dobro je što će Srbija uskoro imati novu vladu koja najžešće i najteže mere realizuje na početku svog mandata.

"Ovo je prilika da se doda tempo reformama u javnom sektoru i javnim preduzećima, koje su teške i politički delikatne, ali je i prilika za novu strategiju privrednog razvoja u kojoj dominantno mesto zauzima reindustrijalizacija zasnovana na razvoju kreativnih industrija i pametnih internetom povezanih proizvoda", rekao je Savić.

On je istakao da je Srbija ispunila sve što je do sada trebalo ispuniti u vezi s fiskalnom i monetarnom politikom iz aranžmana koji ima s Međunarodnim monetarnim fondom, a da zakašnjenje postoji samo u delu koji se odnosi na strukturne reforme i na preduzeća koja u srpskoj privredi imaju probleme u poslovanju već nekoliko decenija.

"Imamo ogromne potencijale u poljoprivredno-prehrambenom kompleksu, ali zbog niske konkurentnosti tavore. Imamo skromnu industriju koja bi trebalo da je konkurentnija. Jedan pravac razvoja svakako su postojeće tradicionalne industrije u kojima postoje potencijali i u kojima smo konkurentni, kao što su proizvodnja zdrave hrane, prehrambena industrija, turizam, ali istovremeno Srbija mora da uhvati korak i sa najinovativnijim industrijama u kojima ima potencijale", rekao je Savić.

Na pitanje koji bi trebalo da budu prvi koraci nove vlade, on je odgovorio da je ključno da se postavi jasan cilj.

"U savremenim uslovima, to je rast BDP-a uz rast zaposlenosti, i to je ono ka čemu Srbija treba da ide, a unapređenje sistema obrazovanja nam obezbeđuje i jedno i drugo. Zatim, važno je smanjivanje institucionalnih i administrativnih prepreka. To bi unapredilo poslovni ambijent i učinilo ga atraktivnijim za privatni kapital, koji treba da bude osnov povećanja zaposlenosti i razvoja malih i srednjih preduzeća", kazao je Savić.

Komentarišući načine rešenja problematičnih kredita, on  e kazao da se taj složen problem ne rešava jednom odlukom i na kratak rok.

"Problem loših plasmana je nastao zbog sklonosti nekih banaka da previše rizikuju. Otuda je moj stav da ne treba tražiti linearna rešenja, kao što mislim da država ne treba da snosi troškove loših plasmana već oni koji su ga napravili. Sve drugo bi bila nagrada onima koji su napravili problem", rekao je Savić.

On smatra da država i regulatori mogu da podstaknu proces rešavanja tog problema otvarajući komercijalnim bankama prostor da rešavaju svoje loše plasmane.

"To znači da bi trebalo stvoriti povoljniji administrativni ambijent da se banke podstaknu da rešavaju taj problem, pojednostavljivanjem pravnih procedura oko kolaterala i stvaranjem povoljnih poreskih okvira za rešavanje nenaplativih potraživanja. Te dve stvari bi uticale na to da banke počnu da trguju potraživanjima. Država ne treba da učestvuje u tome već da uradi svoj deo posla", ocenio je Savić.

(Beta, 21.05.2016)