Grabar Kitarović: Iskrena želja obe strane da se rešavaju otvorena pitanja

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je da Hrvatska ne namerava da blokira Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i da postoji iskrena volja obe zemlje da se rešavaju otvorena pitanja, među kojima su najvažnija pitanja granice, nestalih i manjina.

Grabar Kitarovićeva izjavila je za RTS da njen sutrašnji susret sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem i potpisivanje Izjave o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja "nije još jedan protokolaran susret".

"Nama nije cilj da se to samo zabeleži na papiru ili da se pošalje poruka međunarodnoj javnosti da smo se sastali. Na kraju, sastanak sa Vučićem u ponedeljak nije podstakla međunarodna zajednica, već je motivisan obostranom željom da se načine konkretni koraci u približavanju dve države", rekla je predsednica Hrvatske.

Kolinda Grabar Kitarović je kazala da ona i mandatar za sastav nove Vlade Srbije Aleksandar Vučić žele da njihov sutrašnji susret bude istorijski.

Ona je dodala da trenutak u kome dolazi do potpisivanja Izjave ne predstavlja iznenađenje, jer se o tome razgovara već neko vreme.

Grabar Kitarovićeva je rekla da kada je reč o granici, međudržavne komisije treba da sednu zajedno i da vide koje su razlike i da li se može postići kompromis.

Prema njenim rečima, prvo bi trebalo naći rešenje bilateralnim putem, ali da "neće biti problem ako se u budućnosti bude moralo pristupiti međunarodnim pravosudnim institucijama".

Ona je ocenila da je pitanje nestalih humanitarno pitanje i dodala da porodice zaslužuju da se zna sudbina njihovih najbližih, a da države mogu da zatvore to bolno pitanje i okrenu se budućnosti.

Govoreći o položaju srpske manjine u Hrvatskoj, Grabar Kitarovićeva je navela da srpska manjina ima garantovana tri zastupnika u Hrvatskom saboru bez obzira na osvojene glasove i da postoje veća nacionalnih manjina, kao i da su predstavnici Srba zamenici župana.

Ona je kazala da se ne bi složila sa ocenom da za manjine nije puno učinjeno.

"Pitanja struje, životnog standarda, pitanja posla, održivog razvoja su pitanja koja muče i većinski hrvatski narod i sve ostale manjine", navela je hrvatska predsednica i dodala da nije stekla utisak da je Srbima teže da ostvare socijalna i druga prava.

Kako je rekla, mnogo problema ima posebno u ruralnim sredinama, gde se stanovnici, bez obzira koje su nacionalnoti, suočavaju sa istim teškoćama.

Ona je dodala da kada izađe na teren, ne pita sagovornike ko je koje nacionalnosti.

Hrvatska predsednica izrazila je uverenje da će rešavanje ovih otvorenih pitanja uticati i na ekonomske odnose dve zemlje i pozvala Srbe da dođu u Hrvatsku na letovanje i zimovanje, istakla da su srpski turisti dobrodošli u Hrvatsku.

Grabar Kitarovićeva je izrazila i uverenje da neće ostati usamljena u Hrvatskoj u svojoj spremnosti da se rešavaju otvorena pitanja sa Srbijom.

Ona je ponovila da Hrvatska ne namerava da blokira Srbiju na putu ka EU i dodala da bilateralna pitanja ne mogu biti uslov za članstvo u EU.

"Po meni i onome što čujem iz Vlade Hrvatske, nije reč o blokadi", rekla je predsednica, ali je dodala da će Hrvatska insistirati da Srbija ispuni sve kriterijume za članstvo u EU.

Ona je rekla da je potrebno razgovarati da bi se izbegle takve situacije i ocenila da je moguće da se uz proces pristupanja Srbije EU rešavaju i bilateralna pitanja.

Govoreći o kanonizaciji kardinala Alojzija Stepinca, Grabar Kitarovićeva je kazala da to ne predstavlja revitalizaciju ustaškog režima i da nije uperena protiv srpskog naroda.

On je rekla da je Stepinac stradao zato što nije hteo da se odrekne svoje vere i da je stradao od komunističkog režima i navela da je spasavao i Jevreje i Srbe u toku Drugog svetskog rata.

Kolinda Grabar Kitarović je rekla da u argumentaciji njegove kanonizacije stoji element mučeništva i tolerancije i pomaganja drugima.

Ona je rekla da izložbu u Briselu posvećenu Stepincu nije organizovala hrvatska država, već jedna evropska poslanica.

Prema njenim rečima, Stepinac je za hrvastki narod simbol stradanja od komunističkog režima i zatiranja slobode govora i izražavanja.

Vučić i predsednica Hrvatske razgovaraće sutra u Subotici i potpisati Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.

Oni će ujutro će posetiti rodnu kuću naučnika Milutina Milankovića u Dalju u Hrvatskoj i Dom kulture "Matija Gubec" u Donjem Tavankutu kod Subotice.

(Beta, 19.06.2016)