EK: Parlament da bude aktivniji u nadzoru vlasti

Srbija treba da u javnoj upravi unapredi razumevanje i uvažavanje uloge nezavisnih tela, uključujući Zaštitnika građana, a Skupština Srbije da bude aktivnija u nadzoru izvršne vlasti, ocenila je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU.

U izveštaju koji je juče objavljen, ističe se da je važno da se "adekvatno odgovori na sve preporuke" nezavisnih tela a "posebno u vezi sa pitanjima koje su od značaja za javnost".

"Praksu redovnih sastanaka sa premijerom koja je za pohvalu, treba dalje nadograditi u cilju poboljšanja shvatanja i uvažavanja u državnoj upravi osnovne uloge kancelarije Zaštitnika građana i drugih nezavisnih vlasti i regulatornih tela da osiguraju da izvršna vlast bude odgovorna", navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da je Skupština Srbije uložila napore da bude otvorenija i da unapredi konsultativni proces, ali da se često pribegava hitnim procedurama u donošenju zakona, a dnevni red parlamenta menja u poslednjem trenutku.

Takođe, parlament pruža "ograničenu podršku" nezavisnim regulatornim telima i nije dovoljno aktivan u nadzoru izvršne vlasti, dok prave stranačke debate nema, što sve umanjuje efikasnost parlamenta, navodi se u izveštaju.

U delu koji se odnosi na civilni nadzor nad službama bezbednosti traži se veće razumevanje i zalaganje za ulogu Zaštitnika građana na tom polju i aktivnija uloga parlamenta.

Dodaje se da treba dalje postupati po preporukama Ombudsmana u vezi sa neleglanim prikupljenjam podataka Vojnobezbednosne agencije (VOA) o aktivnositma političkih stranka.

Zaštitnik građana Saša Janković je početkom prošle godine izneo sumnju da VOA bez odluke suda prikuplja podatke o političkim strankama, liderima sindikata i pojedinim sudijama.

Evropska komisija je navela da se mora rešavati pitanje mogućnost zloupotrebe presretnutne komunkacije.

Konstatuje se da se skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti povremeno sastajao kako bi razmotri aktivnosti Bezbednosno-informativne agencije, VOA i Generlanog inspektorata Ministarstva odbrane.

U izveštaju se navodi da pravo na pristup informacijama od javnog značaja regulisano zakonom koji nije u potpunosti usklađen sa evropskim standardima.

"Ćutanje administracije je važno pitanje, kao što je na to ukazao Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja koji nadgleda primenu zakona", navodi se u izveštaju.

Ističe se i da se mora hitno doneti novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa standardima EU.

Komisija je konstatovala da nisu adekvatno regulisani obrada i zaštita osetljivih ličnih podataka, biometrijskih podataka i video nadzora, zaštita podataka na internetu i direktni marketing, što, kako se dodaje, ostavlja prostor za zloupotrebe.

Evropska komisija je ocenila da treba pojačati kapacitete i resurse Kancelarija povernika za informacije od javnog značaja, i zakon poboljšati kako bi se njegove preporuke primenjivale.

Kada je reč o prevenciji torture i lošeg postupanja podseća se da Kancelarija ombudsmana ujedno predstavlja nacionalni mehanizam prevencije.

Konstatuje se da Srbija nema zakon koji bi regulisao pitanje tretmana osoba u policijskom pritvoru, da kazne za loše postupanje i torturu nisu adekvatne niti postoji pravna zaštita od zlostavljanja i torture u socijalnim institucijama.

Kada je reč o zaštiti ljudskih prava, nadležna državna tela, skupštinski odbori, ombudsman i organizacije civilnog društva sporvode aktivnosti na podizanju svesti, tolerancije, suzbijanja diskriminacije i razvijanju mehanizma za primenu propisa, navodi se u izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU.

(Beta, 10.11.2016)