Privrednici: Siva ekonomija u padu, uslovi poslovanja nepovoljni

Privrednici u Srbiji procenjuju da je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, advokaturi i ugostiteljstvu, a kao ključne uzroke pojave sive ekonomije vide u visokim porezima i doprinosima na zarade i parafiskalnim nametima.

To je pokazalo danas objavljeno istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Po rezultatima istraživanja o stavovima privrednika u sivoj zoni, koje je sproveo Ipsos strategic marketing, većina privrednika u Srbiji, oko 68 odsto, smatra da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana i uvereni su da 29 odsto firmi u njihovoj delatnosti posluje u sivoj zoni.

Takođe, većina predstavnika preduzeća ističe da su opšti uslovi poslovanja u Srbiji loši ili osrednji.

Prema  oceni privrede, glavni razlozi zašto neregistrovane firme uspevaju da posluju nesmetano van zakona su korupcija i nejasna nadležnost inspektora, nedovoljni kapaciteti države, politička zaštita i neadekvatna kaznena politika.

U istraživanju se navodi i da tri četvrtine anketiranih veruje da je država odlučna da se izbori sa sivom ekonomijom i da rad mimo propisa nije opravdan, što je znatno viši procenat u odnosu na prethodna istraživanja NALED-a i svedoči o efektima edukativne kampanje u okviru Godine borbe protiv sive ekonomije.

Ocenjeno je i da nisu svi privrednici spremni da se aktivno priključe toj borbi - 61 odsto  ne bi prijavilo nelojalnu konkurenciju, smatraju da je kontrola poštovanja zakona isključivo posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Željko Ožegović istakao je da kampanja protiv sive ekonomije  i nagradna igra "Uzmi račun i pobedi" već daju efekte.

Dodao je da je procenat nepravilnosti u kontrolama izdavanja računa u februaru ove godine smanjen je sa 40 odsto na 32 odsto, u odnosu na isti mesec prošle, a čak 26,6 odsto skočio je procenat građana koji su prijavili neizdavanje računa.

Rekao je da je do sada poslato 2,8 miliona koverata, što je oko 28 miliona računa, što je doprinelo budžetu Srbije sa 2,5 miliona evra.

Direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić izjavila  je da je mogućnost slanja kartičnih slipova u okviru nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" važan segment u promociji bezgotovinskog plaćanja i jačanju transparentnosti transakcija u maloprodaji, i da je  nagradnu igru podržala ta kompanija.

Ona je predstavila istraživanje stavova građana Srbije prema sivoj ekonomiji i navela da čak 95 odsto njih, razume šta je siva ekonomija, a ovaj problem se najčešće povezuje sa neprijavljenim radnicima i neprijavljenim plaćanjima u cilju izbegavanja poreza.

"Oko dve trećine ispitanika smatra da se većim korišćenjem elektronskih plaćanja smanjuje siva ekonomija, a pozitivno je i to da je 82 odsto građana spremno da češće plaća bezgotovinski kako bi dali doprinos rešavanju ovog problem", rekla je Ristić.

Takođe, kako je navela, čak 90 odsto smatra da uticaj na smanjenje sive ekonomije ima samo Vlada Srbije.

(Beta, 03.03.2017)