CEPRIS: Nezavisnost RIK-a dovedena u pitanje

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) saopštio je danas da na Republičku izbornu komisiju (RIK) presudno utiču političke stranke, čime je nezavisnost tog tela dovedena u pitanje, iako je Zakonom o izboru narodnih poslanika propisano da su organi za sprovođenje izbora samostalni i nezavisni u radu.

"Budući da na sastav RIK-a presudno utiču političke stranke i da je mandat njegovih članova vezan za trajanje mandata Narodne skupštine, RIK je faktički političko telo, čija je nezavisnost dovedena u pitanje. Profesionalizacija stalnog sastava RIK-a trebalo bi da bude jedan od preduslova za njegovu nezavisnost, kao garant slobodnih, demokratskih i fer izbora", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da tome u prilog govori i Kodeks dobrog vladanja u izbornim pitanjima, koji je usvojila Venecijanska komisija 2002. godine, u kome se akcenat stavlja na stalne i nezavisne izborne komisije.

CEPRIS je ocenio da pravnoj nesigurnosti doprinosi i činjenica da su pravila izborne utakmice, posebno ona sadržana u podzakonskim aktima, predmet čestih promena, do kojih dolazi pred svaki izborni ciklus i o kojima odlučuje samo stalni sastav RIK-a, bez učešća predstavnika predlagača.

"Izbornim zakonodavstvom nisu u potpunosti regulisana izuzetno važna procesna pitanja, kao što je izborno procesno pravo. Nedostatak zakonske regulative nadomešta se podzakonskim aktima koje usvaja RIK, pri čemu se kao 'tehnička' tretiraju složena i osetljiva pitanja izborne procedure, uključujući i ona koja se odnose na utvrđivanje rezultata izbora", navedeno je u saopštenju.

Navodi se da je primer takvog normiranja odredba člana 91. stav 1. Uputstva koje je doneo RIK na dan raspisivanja predsedničkih izbora, koja sadrži niz formalnih i materijalnih slabosti.

"Odredba kojom se ovlašćuje koordinator RIK-a da u saradnji sa predstavnicima Republičkog zavoda za statistiku, u sedištu RIK-a izvrši i parafira ispravku logičko-računske greške kao posledice očigledne omaške u popunjavanju zapisnika, u suprotnosti je sa Zakonom o izboru narodnih poslanika", navedeno je u saopštenju.

Podseća se da zakon eksplicitno propisuje da rezultate izbora na biračkom mestu utvrđuje birački odbor, da rezultate izbora utvrđuje RIK, da pravo glasa u RIK-u ili biračkom odboru ima samo član tog organa, ili u njegovom odsustvu, zamenik.

Ocenjuje se da je posebno važno primetiti da se unapred ne može znati da određena ispravljanja ili dopisivanja zapisnika neće uticati na "utvrđivanje rezultata izbora", iako je to osnovni uslov da se takvim intervencijama pristupi.

CEPRIS je upozorio da navedeno Uputstvo koje je doneo RIK i dalje sadrži odredbu koja je u praksi često kritikovana, da RIK utvrđuje broj rezervnih glasačkih listića koji ne može da bude veći od 0,5 odsto ukupnog broja birača, uprkos činjenici da je ukupan broj birača poznat i javno objavljen znatno pre održavanja izbora pa to otvara pitanje čemu su rezervni glasački listići namenjeni.

"Sve navedeno može dovesti do problema prilikom sudske zaštite prava birača i kandidata, i do značajnih teškoća u tumačenju i primeni propisa u postupku pred Upravnim sudom", navodi se u saopštenju.

(Beta, 15.03.2017)