Čorić tvrdi da je nepravično osuđen za zločine nad Muslimanima
Ratni zapovednik vojne policije bosanskih Hrvata Valentin Ćorić rekao je danas pred Haškim tribunalom da je nepravično osuđen na 16 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima i zatražio je da bude oslobođen.
Prvostepenom presudom, koju je Tribunal izrekao 2013, Ćorić je proglašen je krivim, zajedno s još pet hrvatskih lidera, za učešće u zločinačkom udruženju protiv Muslimana u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni, 1993-94.
U to vreme, Ćorić je bio načelnik Uprave vojne policije Hrvatskog veća odbrane (HVO), oružane formacije samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB).
Po presudi, cilj tog zločinačkog udruženja, na čelu s predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom, bilo je uspostavljanje "hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine", nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.
Svrha stvaranja HRHB, po presudi je bilo "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on "ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju da raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom".
Obrazlažući jutros Ćorićevu žalbu na prvostepenu presudu, branilac Dragan Ivetić rekao je da, suprotno nalazu sudija, HVO nije mogla okupirati delove BiH, budući da je ta vojna formacija bila "zajedno sa Armijom BiH (ABiH) jednak i konstitutivan deo oružanih snaga BiH".
Kao dokaz za to, Ćorićev branilac naveo je da je predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović 1993. "proglasio HVO delom oružanih snaga BiH".
Ivetić je rekao da je "Hrvatska davala oružje i vojnu opremu i HVO i ABiH", precizirajući da je "90 odsto" oružja za muslimansku vojsku došlo iz Hrvatske.
Ćorićevo učešće u zločinačkom poduhvatu, njegov advokat negirao je tvrdnjom da su zločini u Gornjem Vakufu, logoru Heliodrom ili u Mostaru bili "izolovani lokalni incidenti", kao i da su žrtve bile "kolaterana šteta u sukobu".
"Ćorić nije imao ovlašćenja u vojnim operacijama, čak ni kada je vojna policija bila korišćenja u njima", rekao je zastupnik odbrane.
Kada je bio obavešten o zločinima HVO, prema Ivetićevim rečima, Ćorić je "primereno reagovao" i počinioce je "uklanjao iz jedinica", a podneo je i "2.000 krivičnih prijava protiv pripadnika HVO".
Ćorić, po braniocu, "nije dozvoljavao krivična dela" već ih je "sprečavao i kažnjavao, u okviru svojih skromnih ovlašćenja".
"Čak i ako je znao za zločine, a njihovo počinjenje nije bilo njegova namera, Ćorić ne može biti kriv kao član udruženog zločinačkog poduvhata", rekao je Ivetić.
Odnos prvostepenog veća Tribunala prema Ćoriću, njegova braniteljka Dijana Tomašegović-Tomić nazvala je "nepravičnim", tvrdeći da su sudije kao dokaz prihvatile "falsifikovane dokumente protiv Ćorića".
Tomašegović-Tomić je rekla i da Ćorić bio nadležan da sprovede istrage o zločinima, a da je kažnjavanje počinilaca bilo posao vojnog pravosuđa.
U nastavku rasprave, na žalbu odbrane odgovoriće tužioci.
Zajedno s Ćorićem, Tribunal je 2013. godine na duge zatvorske kazne zbog zločina nad Muslimanima osudio i druge članove zločinačkog udruženja.
Ratni premijer HRHB Jadranko Prlić osuđen je na 25 godina zatvora.
Načelnik Glavnog štaba HVO Slobodan Praljak, ministar odbrane HRHB Bruno Stojić i zamenik komandanta HVO Milivoj Petković tada su kažnjeni sa po 20 godina zatvora.
Predsedniku komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislavu Pušiću bila je izrečena zatvorska kazna od 10 godina. Pušić ne prisustvuje raspravi o žalbama, budući da je praktično izdržao kaznu.
O njihovim žalbama, ali i o žalbi Tužilaštva koje je zatražilo oštrije kazne, Tribunal će raspravljati do 28. marta.
Prlić i ostali proglašeni su krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad i protivpravno terorisanje civila.
Ta zlodela - kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede ženevskih konvencija - počinjena su u opštinama Mostar, Čapljina, LJubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf i Jablanica.
Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, a u septembru iste godine su pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja, krajem aprila 2006.
Od okončanja suđenja u februaru 2011, Prlić i saoptuženi su, takođe, bili na privremenoj slobodi u Hrvatskoj, ali su od izricanja presude u martu 2013. svi ponovo u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, osim Pušića koji je kaznu već izdržao, ali su se tužioci žalbom zatražili da ona bude produžena.
(Beta, 24.03.2017)