Tužilac: Škorpioni koji su pred kamerama streljali Muslimane - jedinica SDB Srbije
Tužioci na ponovljenom suđenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju u Hagu najavili su danas da će dokazati da su optuženi bili nadređeni počiniocima teških zločina nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH.
Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić (66) i njegov pomoćnik Simatović (67) optuženi su za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila, 1991-95.
Četiri tačke optužnice terete ih za zločine protiv čovečnosti, a jedna za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Po optužnici, Simatović i Stanišić bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana s velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.
"Optuženi su iskoristili svoju kontrolu nad srpskim institucijama i SDB da etnički očiste Hrvatsku i BiH", rekao je tužilac Adam Veber.
Kao jedan od ključnih dokaza, Veber je izdvojio govor koji je Simatović održao 1997. na proslavi godišnjice Jedinice za specijalne operacije SDB Srbije u bazi u Kuli.
Kako je citirao tužilac, Simatović, koji je bio prvi komandant "Crvenih beretki", u tom govoru je rekao da su jedinice SDB Srbije "s uspehom učestvovale u šest združenih operacija" u Hrvatskoj i BiH.
Simatović je, govoreći pred tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i Stanišićem, precizirao da je SDB Srbije držala 26 logora za obuku srpskih snaga širom Hrvatske i Bosne.
Sa snimka svečanosti, o kojem će kako je najavio, "govoriti mnogi svedoci", zastupnik optužbe izdvojio je scenu u kojoj Stanišić na mapi pokazuje Miloševiću lokacije tih logora.
"Dokazaćemo da su na tim mestima srpske snage počinile brutalno etničko čišćenje", rekao je Veber, podvlačeći da su optuženi jedinice SDB Srbije "koristili za počinjavanje zločina" radi ostvarivanja cilja zločinačkog udruženja.
Od prisutnih na svečanosti, tužilac je sudijama skrenuo pažnju na Milorada Ulemeka-Legiju, za koga je kazao da je postavljen za komandanta JSO "posle vodeće uloge u čišćenju Zvornika, 1992, i Sanskog Mosta, 1995".
Veterana JSO Radojicu Božovića, tužilac je označio kao učesnika u zločinima nad Muslimanima u Doboju i Cazinskoj krajini.
Veber je posebno istakao da je Milošević na svečanosti rekao Božoviću: "Čitao sam tvoje izveštaje".
Tužilac je opisao i operacije u BiH u kojima su učestvovale jedinice SDB Srbije - "Frenkijevci" ili "Crvene beretke", Srpska dobrovoljačka garda pod komandom Željka Ražnatovića-Arkana i "Škorpioni".
"Sve te jedinice počinile su zločine", rekao je Veber.
Izdvojio je streljanje šest muslimanskih mladića iz Srebrenice, koje su u julu 1995. u okolini Trnova počinili i snimili pripadnici "Škorpiona", pod komandom Slobodana Medića zvanog Boca.
Nazivajući "Škorpione" "specijalnom jedinicom SDB Srbije", tužilac je najavio da će prikazati "šokantni video snimak" tog streljanja, koji je prvi put bio prikazan haškom procesu Miloševiću.
Odluka o upućivanju te i drugih formacija pod kontrolom Stanišića i Simatovića na trnovsko ratište bila je, po Veberu, doneta u proleće 1995. na sastanku u zgradi MUP Srbije u Beogradu.
Zastupnik optužbe kazao je da su te snage počinile zlodela i tokom operacije Pauk u Cazinskoj krajini, u kojoj su 1994-95. podržavale snage Fikreta Abdića u međumuslimanskom sukobu sa Armijom BiH.
Svojim formacijama tokom Pauka direktno su upravljali Stanišić i Simatović, koji su "s vremena na vreme bili prisutni na tom terenu".
Kao primer zločina "Tigrova" pod komandom Ražnatovića-Arkana, Veber je naveo ubistvo 65 muškaraca i silovanje jedne žene u Sanskom Mostu u jesen 1995.
Nedugo zatim, u oktobru 1995. lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uručio je nagradu Ražnatoviću u Bijeljini i zahvalio mu se za radni doprinos.
"Arkan je tada napuštao BiH, pošto je završio posao", rekao je tužilac, ponavljajući da je napadom Ražnatovićevih ljudi na Bijeljinu u aprilu 1992. počelo etničko čišćenje bosanskih Muslimana.
U nastavku današnjeg zasedanja, tužioci su pred sudije izveli svog prvog svedoka, čiji je identitet zaštićen pseudonimom RFJ-153.
Prvi svedok optužbe na ponovljenom haškom procesu Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju potvrdio je da je u proleće 1991. godine Služba državne bezbednosti Srbije obučavala srpske snage u Kninskoj krajini.
Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić (66) i njegov pomoćnik Simatović (67) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila, 1991-95.
Četiri tačke optužnice terete ih za zločine protiv čovečnosti, a jedna za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Po optužnici, Simatović i Stanišić bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, tvrde tužioci, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Svedok, koji iskaz daje pod pseudonimom RFJ-153, skrivenog lika i elektronski izmenjenim glasom, u Kninu je 1991. bio kao zvaničnik savezne službe bezbednosti SFRJ.
On je izjavio da je optuženog Stanišića u to vreme video dva puta ispred kninske policijske stanice.
Svedoku je tada rečeno da "SDB Srbije vodi obuku u logoru Golubić" radi stvaranja SDB Srpske autonomne oblasti Krajina. Takođe, čuo je da je tu obuku vodio Kapetan Dragan. Na ulicama Knina, svedok je viđao "Knindže" u crnim uniformama.
RFJ-153 posvedočio je da je u junu 1991. u Šibeniku video oko 600 Hrvata proteranih iz Knina, od kojih je čuo da ih je tamošnja policija, pod komandom Milana Martića, pretukla i spalila im kuće.
Svedok je izjavio i da je o tome pitao Martića, zato što je bio uveren da se bez njegovog odobrenja to nije moglo desiti.
RFJ-153 potvrdio je da je s Martićevim snagama sarađivala i JNA, navodeći da je, kada je vojska "krenula u dubinu hrvatske teritorije" shvatio da "stvaraju granicu" s Hrvatskom.
Sredinom avgusta 1991. kada je svedok bio u Belom Manastiru, u tom gradu više nije bilo Hrvata, a preko lokalne radio stanice su snajperisti zvanom Žuti svakodnevno čestitali "odstrele".
RFJ-153 je rekao da je bio očevidac jednog takvog ubistva na ulici Belog Manastira, ali da nije znao ko je bila žrtva.
Oko Belog Manastira, po svedoku, bili su razmešteni "Frenkijevci", "Arkanovci", "Šešeljevci", ljudi zvaničnika MUP Srbije Radovana Stojčića-Badže i "Beli orlovi".
Veliki uticaj u gradu imao je premijer SAO Istočna Slavonija Goran Hadžić.
Tužiteljka Grejs Harbor (Grace Harbour) citirala je tokom ispitivanja svedoka dokumente SDB Srbije iz 1990-91. po kojima je Željko Ražnatović-Arkan bio "operativna pozicija" savezne tajne policije.
Kako je citirala tužiteljka, u dokumentu SDB Srbije iz februara 1991. navodi se da je Savezna SDB "krajem 1990. uz odobrenje Slobodana Miloševića", poslala Ražnatovića da kod Obrovca puca na policiju koju su većinom činili Srbi, "a da to izgleda kao napad policije Hrvatske".
Simatovićev branilac Vladimir Petrović upozorio je sudije da se taj dokument ne sadrži "proverene činjenice, nego informaciju koju je saradnik službe dobio od kriminalca".
Sumnju u istinitost tih tvrdnji izrazio je i svedok, ograđujući se da za to nema nikavih dokaza.
Martić, Ražnatović, Stojčić i Hadžić, koje je svedok u iskazu pomenuo, bili su, po optužnici, saučesnici Stanišića i Simatovića u zločinačkom udruženju.
Danas započeto unakrsno ispitivanje svedoka, branioci Stanišića i Simatovića nastaviće sutra.
Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
(Beta, 14.06.2017)