Brajan Hojt Ji: Vučić intervenisao kod Dodika zbog referenduma

Visoki zvaničnik Stejt departmenta SAD Brajan Hojt Ji rekao je u Senatu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je bio premijer, "privatno i javno" tražio od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da ne održi sporni referendum.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara juče je na saslušanju u senatskom odboru za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju rekao da je Rusija najviše ohrabrivala Dodika da se održi sporni referendum o danu državnosti RS koji je zabranio Ustavni sud BiH, dok je Vučić pokušao da spreči referendum jer destabilizacija BiH nije u interesu Srbije.

"Premijer, sada predsednik Vučić intervenisao je privatno i javno kod predsednika RS i rekao da nije u interesu Srbije, da Srbija ne želi da se ilegalni referendum u RS održi. To je ilegalan referendum zato što krši odluku Ustavnog suda, ali ga je liderstvo RS ipak održalo", rekao je Ji.

On je dodao da da su SAD u tom slučaju imale "podršku premijera Vučića koji je to pokušao da odvrati".

Ji je rekao da je zabrinut zbog ruskog centra u Nišu jer bi mogao postati "špijunski centar" ili nešto slično ako bi dobio specijalni diplomatski status, dodajući da su SAD prenele vlastima u Beogradu da je važno da Srbija ima punu kontrolu nad svojom teritorijom.

"Jesam zabrinut zbog takozvanog humanitarnog centra, ali ne zbog onoga što je taj centar sada, već šta on može biti ako, kako Rusija traži od Srbije, dobije добије specijalni diplomatski status", rekao je Ji.

On je rekao da SAD veruju da Rusija nema dobre namere na Balkanu u ostvarivanju ciljeva zemalja u regionu da se približe EU. "Verujemo da Rusija pokušava da spreči napredak na tom putu", rekao je Ji

"Rusija pokušava da spreči zemlje da se integrišu dalje sa Zapadom, u NATO i EU", rekao je Ji u razgovoru sa senatorima.

On je rekao da Srbija treba da odigra konstruktivnu ulogu u regionu, popravi bilateralne odnose, reši razlike, kao i da normalizuje odnos s Kosovom.

"Ključno je da Srbija bude čvrsto na putu ka članstvu EU, bliže se integriše za Zapadom, da gleda unapred a ne unazad. Srbija je uvek imala dobre odnose s Rusijom, ali to ne treba da je spreči da ide u smeru u kojem je već po trgovini i investicijama", rekao je Ji.

Ji je rekao da ne zna da li Rusija želi da se RS odvoji od BiH, jer bi to bilo nasilno i destabilišuće, ali da je u "ruskom interesu da zemlje stagniraju".

On je rekao da lideri u BiH mogu da sprovedu reforme za približavanje EU, ali da mnogi to ne žele jer bi time izgubili politički i finansijski uticaj.

"BiH je zarobljena zemlja u rukama korumpiranih političara koji ne žele da prepuste vlast", rekao je Ji.

Ji je rekao da je primetno povećanje ruskih aktivnosti na Balkanu, poput izbora u Crnoj Gori s ciljem da se ometu izbori, što je, kako je naveo, u saglasnost s pokušajima Moskve da se meša u izbore u čitavom svetu pa i u SAD, kao i s naporima da se spreče zemlje da uđu u NATO.

"Vidimo to kroz retoriku, dezinformisanje i medije koje podržava Rusije, pokušaje da se širi ideologija koja je direktno protiv NATO i Zapada", rekao je Ji.

On je rekao da su sve zemlje koje žele da uđu u EU i NATO svesne aktivnosti Moskve i da SAD rade s balkanskim zemaljama na ograničavanju, kako je naveo, "malignog uticaja Rusije".

"Trend je zabrinjavajući, ali ne znači nužno da gubimo i Rusija shvata da su zemlje otporne", rekao je Ji i spomenuo Crnu Goru i Makedoniju.

Povodom situacije na Zapadnom Balkanu, on je rekao da su unutrašnji problemi zemalja regiona otvorili vrata spoljnim pretnjama, kao što je Rusija, i dodao je da je posebno zabrinjavaju "ruski maligni uticaj u Evropi - prikrivena ili poluprikrivena podrška političkim partijama" kroz propagandu i dezinformisanje.

Ji je rekao da Moskva koristi veliku zavisnost regiona od ruskog gasa, endemsku korupciju i slabu vladavinu prava, slab medijski sektor, postojeće oslanjanje na ruski vojnu opremu, etničke razlike i nerešene političke i teritorijalne sporove da izvrši pritisak na vlade i partije i obeshrabri reforme za približavanje Zapadu.

On je rekao da su SAD razvile obuhvatni pristup za smanjenje ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu i dodao da će podrškom za Trans-jadranskog gasovoda, terminala za tečni prirodni gas na Krku, kao i bugarsko-srpski interkonektor pomoći balkanski zemljama da uvoze gas iz više izvora, čime treba da se ograniči uticaj Moskve.

"Rusija je izgleda manje zainteresovana za unapređenje ekonomskog razvoja i dobre vladavine na Zapadnom Balkanu nego da zadrži ili oslabi region koji je i dalje u nesigurnom stanju posle godina sukoba", rekao je Ji.

Na Zapadnom Balkanu postoje brojne pretnje, pošto su zbog unutrašnjih slabosti zemlje izložene spoljnim opasnostima - krhke institucije, manjak vladavine prava, slaba uprava i neslobodni mediji su olakšali endemsku korupciju koja je zahvatila skora svaki aspekt društva, rekao je Ji.

Drugi izvor zabrinutosti na Zapadnom Balkanu je nasilni ekstremizam, rekao je Ji i dodao da je, prema javnim izveštajima, 750 do 950 stranih boraca, uglavnom iz BiH, Albanije, Kosova i Makedonije otišlo u u Siriju i Irak od 2012, mada je broj stranih terorista značajno smanjen u poslednje dve godine. Dodao je da su vlade tih zemalja svesne probleme i da SAD sarađuju s njima.

Govoreći o ekonomskim temama zamenik pomoćnika državnog sekretara rekao je da uslovi za investiranje u mnogim zemljama Zapadnog Balkana nisu zadovoljavajući.

To je jedan od razloga zbog čega Stejt department ne može da ih preporuči američkim kompanijama, rekao je Ji juče na saslušanju u senatskom odboru za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju.

"Međutim mi uvek unesemo dozu opreza kad govorimo s kompanijama, pošto u mnogim slučajevima okruženje, uslovi za investicije nisu po standardima za koje mislimo da treba promovisati", rekao je Ji.

(Beta, 15.06.2017)