Iza izloga: Mladost po meri odrastanja
Dnevnik 01.10.2017 | Dnevnik.rs
Sećam se kako sam kao mala devojčica (imala sam nekih pet, šest godina) volela da s mamom gledam prenos Pesme Evrovizije. Toliko mi se sve to – divne haljine, mirisni voditeljski dvojac i neki fini, radosni ljudi koji se (iako konkurencija jedni drugima) svako malo ljube, grle i neizmerno vole - već na prvo gledanje dopalo, da sam poželela da i sama, kad porastem naravno, budem deo te savršeno raspevane/zvezdane priče.
I to ne kao solo pevačica, ne kao muzičar, ne ni u ulozi „domaćice priredbe“, već kao prateći vokal. Sve sam bila fino isplanirala, krenula sam i sa svakodnevnim raspevavanjima i vežbanjima glasa, „đuskala“ i njihala se u ritmu kao prava profesionalka, ubeđena da je pitanje trenutka kada će startovati moja velika evropska, što da ne, i svetska karijera... Trebalo mi je otprilike dve godine da shvatim da od svega toga neće biti ništa, što me,