Trbina u Beogradu: Haški tribunal imao i prednosti i mane

Haški tribunal imao je i prednosti i mane, jedna od najvećih mana je što nisu procesuirani svi počinioci teških ratnih zločina, dok je pozitivno to što su mnogi zločini rasvetljeni i što je prikupljena velika dokumentacija o ratnim zbivanjima na prostoru Jugoslavije, rečeno je večeras na tribini u Beogradu.

Na tribini "Kraj Haškog tribunala" u Centru za kulturnu dekontaminaciju, bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da su hiljade Hrvata, Srba i Bošnjaka bili žrtve i da bi pogrešio svako ko bi okrivio samo jednu stranu.

On je kazao da nisu sve strane pođednako krive, ali da se nada da će pravosuđe zemalja u regionu imati hrabrost da po podacima do kojih je došao Haški tribunal kazni krivce bez obzira na njihovu nacionalnost.

Predstavnik Fonda za humanitarno pravo Nemanja Stjepanović rekao je da su presude bile individualne, ali da su individue kojima se sudilo bile na određenim vojnim ili političkim položajima u državama i entitetima Jugoslavije, kao i da zločini nisu učinjeni iz puke mržnje već iz "nekih koncepata".

"Na osnovu svih dokaza sa srpske i hrvatske strane zločini su počinjeni iz koncepata koji su zagovarali teritorijalno proširenje i etničko pročišćenje", ocenio je Stjepanović.

Josipović je rekao da hrvatsko pravosuđe nije imalo isti odnos prem zločincima iz Hrvatske i Srbije.

Naveo je da hrvatsko pravosuđe nije imalo snage da nekima sudi za zločine počinjenje u operaciji Oluja, a da je Hag izabrao pogrešnu osobu, jer prema njegovom uverenju Ante Gotovina ne bi bio na vrhu liste optužen za zločine u toj operaciji.

Stjepanović je rekao da je Haški tribunal za optužnicu za zločine u Oluji odabrao najbolje među živim učesnicima te operacije.

On je kazao da je prvostepena presuda u slučaju Oluja jedna od najkonzistentnijih, da se u njoj vide zločini hrvatske vojske, da se vidi da su zločini bili sistematski i da je sprečavan povratak ljudi.

"Srpske žrtve pred Hagom nisu doživele odgovarajuću satisfakciju. Predmet Oluja je jedan od razloga za to", kazao je Stjepanović.

Stjepanović je kazao da bez rada Haškog tribunala ne bi bilo toliko podataka i dokaza o Oluji i zločinima kakvi su Grubori, dok je Josipović kazao da su Grubori jedan od predmeta u kojima je hrvatsko pravosuđe bilo pristrasno i zločini nisu rasvetljeni.

Nekadašnja portparolka Tužilaštva Haškog tribunala Florens Artman rekla je da ne mogu sve strane biti pođednako odgovorne, jer jedna (srpska) iza sebe ima genocid, jedna (hrvatska) zločin protiv čovečnosti, a jedna (muslimanska) kršenje pravila ratovanja.

"U dva slučaja reč je o kriminalnom projektu", rekla je Artman.

Direktorka udruženja "Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje" Dženana Karup Druško ocenila je da je danas vreme slično onom iz '90-tih godina prošlog veka, kao i da se pravljenjem heroja od ljudi kao što je haški osuđenik Ratko Mladić stvara predispozicije za neki novi rat.

"Preživela sam jedan rat, ne treba mi još jedan, ne bih ga nikome poželela", kazala je Dženana Karup Druško.

Josipović je ocenio da su odnosi između Srbije, Hrvatske i BiH znatno lošiji nego pre četiri godine i da nema dana "da ne ide strelica" iz Beograda, Zagreba ili Sarajeva ka nekoj od susednih zemalja, dodajući da se boji da bi takvo ponašanje moglo da izazove nove sukobe.

Florens Artman je rekla da je bitno da se ne govori o zatvaranju Haškog tribunala jer će na slučajevima nastaviti da radi novi "Mehanizam" i da je važno pratiti njegove presude.

"Cela priča nije gotova, gradi se budućnost, gledanjem na takve stvari (presude)", kazala je Florens Artman na tribini u Beogradu koju su organizovali list "Danas" i nemačka organizacija Forum ZFD.

(Beta, 29.11.2017)