Opšta uredba o zaštiti podataka (ne) donosi nova prava građanima Srbije
Nejasno je kako će se promeniti pravila igre kada je zaštita podataka o ličnosti u Srbiji u pitanju.
Dok traje odbrojavanje do 25. maja i stupanja na snagu Opšte uredba o zaštiti podataka o ličnosti, još je nejasno kako će se promeniti pravila igre kada je zaštita podataka o ličnosti građana Srbije u pitanju.
Jovana Ikonić ima 23 godine. Tri puta nedeljno trči i svaki trening beleži koristeći aplikaciju za trčanje. Posle skoro svakog treniniga, objavi fotografiju na Instagramu, kao i „stori" na kome se tačno vidi koliko je pretrčala i kojim putem.
Od 25. maja, ako bi poželela da promeni aplikaciju koju koristi za merenje pretrčanih kilometara, Jovana bi mogla od one koju je do tada koristila da zatraži da joj dostavi sve podatke koje je o njoj do tada prikupila. Tako bi mogla da ih prosledi drugoj platformi ako bi to želela i nastavi sa trčanjem.
Ali, Jovana ne živi u Evropskoj Uniji i pitanje je da li će i koliko brzo moći da ostvari ovo pravo.
Koja nova prava donosi Opšta uredba?
Opšta uredba omogućava građanima Evropske unije da zaštite svoje podatke. Uredba je proširila postojeća i dodala nova prava.
Jedna od najznačajnih novina je podela svih organizacija i ustanova koje dolaze u dodir sa podacima o ličnosti na one koji rukuju podacima i one koji ih obrađuju.
Banke, bolnice, državne ustanove, kompanije kreditinih kartica i druge privatne kompanije kojima poveravamo ime i prezime, matični broj i slične podatke o ličnosti su rukovaoci podacima. Oni odlučuju koje podatke i kako obrađuju.
Tu su i obrađivači koji koriste lične podatke po nalogu rukovalaca.
Svi oni sada će morati da igraju po pravilima koje postavlja Opšta uredba:
•Transparentnost - Koji se podaci o meni prikupljaju?
•Uvid - Da li prikupljate podatke o meni i šta imate do sada?
•Ispravnost - Želim ispravku.
•Prenosivost - Želim nazad podatke koje sam podelio
•Brisanje - Želim brisanje određenog podatka
Kako će se nova prava primenjivati u Srbiji?
Na međunarodnoj konferenciji o zaštiti podataka o ličnosti održanoj u Beogradu na kojoj se govorilo o značaju Opšte uredbe, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić upozorio je da Srbija nespremno dočekuje novu regulativu Evropske unije.
Domaći Nacrt zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je kritikovao i sam poverenik, a na čiju su neefikasnost upozorili i stručnjaci, zapravo je usklađen sa Opštom uredbom.
U čemu je onda problem?
„Opšta uredba treba da se primeni na 28 različitih pravnih sistema zemalja EU. Kao takva, ona govori koja su pravila, ali nam ne kaže kako ih treba primenjivati", kaže Nevena Ružić iz kabineta Poverenika.
Fejsbuk skandal: ko sve prati vaše podatke na internetu
Kako je Kembridž analitika koristila podatke
Problem sa domaćim zakonom je, kaže, u tome što je Opšta uredba „prepisana", bez razmišljanja o tome kako pravila primeniti u pravnom sistemu Srbije.
Jedan od primera je problem sa matičnim brojevima građana.
„Bilo bi dobro da se u domaćem zakonu kaže da nije dozvoljeno objavljivanje na internetu. Agencija za privredne registre je prepuna jedinstvenih matičnih brojeva", kaže Ružić.
Da će primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti biti problem, slaže se i Đorđe Krivokapić iz Šer fondacije.
„Primena zakona će biti problem je se niko nije bavio primenom, već prevođenjem", kaže.
Da li se onda išta menja u Srbiji?
„Dobićemo prava pred onim kompanijama koje su obavezane Opštom uredbom", kaže Krivokapić.
Informacije će biti pristupačnije i jasnije.
„Rukovalac će sada morati da ti jasno naznači šta od podataka obrađuje, kako ih obrađuje i ko su treće strane kojima su podaci dostupni", kaže Đorđe.
Kompanije na koje se odnosi Opšta uredba moraće da uvedu mehanizme koji će dozvoljavati korisnicima da provere koje saglasnosti za obradu podataka su dali.
„To bi trebalo da izgleda tako da napor koji ćemo uložiti da dobijemo informaciju o tome kakve saglasnosti smo dali, bude jednak naporu koji nam je bio potreban da jednim klikom damo saglasnost", kaže Krivokapić.
Poznata presuda Suda pravde EU u slučaju Gugl protiv Španije omogućila je da se pravo na zaborav (brisanje podataka) primenjuje na sve građane Evropske unije kada je Gugl u pitanju, iako se kompanija ne nalazi u Evropi.
Da li ćemo isto pravo uživati i u Srbiji, kao i bilo koje od prava koje uvodi Opšta uredba, još uvek je nejasno.
„Ne postoji nikakvo tvrdo uverenje da će Gugl prepoznati naš zakon i uopšte bilo šta vezano za našu državu, osim ako to ne bude u kontekstu šire primene Opšte uredbe čija će prava moži da uživaju i građani van EU", kaže.
Instagram društvena mreža broj jedan među decom
Kakve veze Mark Zakerberg ima sa nama?
Svedočenje vlasnika Fejsbuka Marka Zakerberga pred američkim Senatom otvorilo je i pitanje regulative i pokazalo zainteresovanost američkih regulatora za pravila poput Opšte uredbe.
Kada bi Fejsbuk primenio Opštu uredbu, nova pravila bi se odnosila na sve korisnike.
„Mark Zakerberg je u svedočenju izjavio da je Evropa uradila odličan posao i da je Fejsbuk spreman da poštuje i podržavaju sličan propis", kaže Krivokapić.
Opšta uredba, ili njoj slična američka verzija, tada bi se odnosila i na Instagram i ostale platforme koje kompanija Fejsbuk poseduje.
„To znači da bi uticaj Opšte uredbe mogao da bude mnogo veći nego što smo očekivali".
(BBC News, 04.18.2018)