Oni imaju plan kako da đubre pretvore u novac
Mladi Podgoričani daju novi sjaj starim stvarima koje njihovi sugrađani bacaju u smeće.
Ovi mladi ljudi nisu se ni rodili kada je Crna Gora 20. septembra 1991. godine sama sebe proglasila za prvu „ekološku državu" na svetu.
Skoro tri decenije kasnije, grupa mladih Podgoričana sastaje se u podrumu od svega nekoliko kvadrata, a prostor dele sa starim stvarima, ambalažom, gumama - i u tome uživaju, jer imaju ideju.
Stvarima koje najčešće završe na deponiji, daju novi sjaj.
I imaju nameru i da zarade.
Podrumska magija
Ima ih desetak - studenata raznih fakulteta, dobrovoljaca, sa drugim poslovima na kojima zarađuju, ali zajedničkom izraženom svešću da se problem zagađenosti u glavnom gradu Crne Gore mora rešiti.
Spremni su da idu po lokalnim deponijama i traže predmete kojima mogu dati novi život.
„Javlja nam se i sve veći broj ljudi, donose stvari koje im nisu potrebne", kaže Ivana Dragović, jedna od članica tima koji je osnovao organizaciju „Grin Majnds".
Sa ponosom pokazuju da su do sada od odbačene obimne knjige napravili kutiju za nakit, od iverice - podmetače za čaše, od ljuski od kokosa - aranžman za cveće.
„Još i ne znam kako se zovu sve mašine, posebno sve vrste testera.
Meni je najobičnija ubodna testera dovoljna - šmirgla, lak i to je to", kaže Milena Vukoslavović koja na taj način primenjuje i znanje koje je stekla studirajući likovnu akademiju.
Vode računa i o sigurnosti za upotrebu proizvoda koje naprave.
Ivana Dragović studira prehrambenu tehnologiju, bezbednost hrane i ekologiju, pa znanje može da primeni i u improvizovanoj radionici.
Dve članice tima se za ekologiju usavršavaju u Nemačkoj i Estoniji.
I društvena promena i zarada
Planiraju da im prvi izlog za proizvode bude - Fejsbuk.
Na ovoj društvenoj mreži, ponudiće potencijalnim kupcima sve ono što su napravili, a deo će poklanjati kao donaciju.
„Ima ljudi koji već hoće da kupe, ali mi čekamo da napravimo pedesetak proizvoda, pa da oni mogu da biraju", najavljuje planove Ivana Dragović.
Projekat ovih mladih Podgoričana „Igla i konac" jedan je od pobednika Nagrade za društvene promene za 2017. godinu.
„Dobili smo dve hiljade evra - i to je već više od nule, od koje smo krenuli.
Deo smo uložili u alat, a deo u materijal", kaže Ivana i dodaje da je ambicija tima i da na projektu zaradi.
Dok u garaži od nekoliko kvadrata priča o ne baš zelenoj realnosti, ima jasan san kako želi da se projekat razvija.
„Zamišljam ogromni hangar gde ima stotinak majstora koji stalno rade i prave, ljude koji donose otpad.
Znam da će ovo da uspe i idemo ka tome korak po korak."
„Ekološka država"
Deklaracija Skupštine Crne Gore, koja je pre 27 godina doneta na Žabljaku, imala je za cilj da pokaže lepše lice ove republike.
„Velika zagađenost, otpad na sve strane, ali i nezainteresovanost ljudi da to promene - kao da to niko i ne primećuje", opisuje Ivana svoju domovinu.
Ona kaže da ekonomski problemi dobijaju prioritet, pa da od ekologije ostaju samo - prirodne lepote.
„Ekološka država" nema centar za preradu otpada, smeće u domaćinstvima se sortira na ličnu inicijativu, a divlje deponije niču pored gotovo svih puteva.
Deklaracija o Ekološkoj državi Crnoj Gori
Svesni duga prema prirodi, izvoru našeg zdravlja i inspiraciji naše slobode i kulture, posvećujemo se njenoj zaštiti u ime sopstvenog opstanka i budućnosti potomstva.
Prihvatamo da nijedna razlika među nama nije toliko velika koliko su velike promene kojima je izloženo naše prirodno okruženje. Bez obzira na naša nacionalna, verska, politička i druga ubeđenja i osećanja, znamo i prihvatamo da su dostojanstvo i svetinja ljudskog bića organski povezani sa svetinjom i čistotom prirode.
Celu Deklaraciju možete pročitati ovde.
Zbog toga je celom društvu neophodna promena svesti o značaju ekologije i recikliranja.
Članovi „Grin Majndsa" zbog toga posebnu pažnju posvećuju radu sa mladima.
U podgoričkim školama, organizovali su radionice za đake - pravili su suvenire za Dan žena od već korišćenih stvari, od starih guma i paleta pravili klupe za školsko dvorište.
Nadaju se da će bar neke buduće generacije zaista i primeniti ono što je pre skoro tri decenije prvi put zapisano.
(BBC News, 04.20.2018)