Tajne Marksovog Kapitala

Laburistički kancelar iz senke Džon Mekdonel je nedavno izjavio da se puno toga može naučiti iz Marksovog „Kapitala". Saznajmo o čemu se radi.

Nemački filozof i ekonomista Karl Marks napisao je „Kapital" krajem 19. veka. Ovo delo je u osnovi opis kako kapitalistički sistem funkcioniše i kako će se, tvrdio je Marks, samouništiti.

Marks je već razradio ideje o klasnoj borbi - kako će radnici širom sveta preuzeti vlast od vladajućih elita - i „Komunističkom manifestu" o drugim delima.

„Kapital" je pokušaj da se ovim idejama da osnova u proverljivim činjenicama i naučnim analizama.

Nije lako čitati „Kapital". Proizvod tridesetogodišnjeg rada, i Marksovog istraživanja uslova rada radnika u engleskim fabrikama na vrhuncu industrijske revolucije, delom je istorijsko, delom ekonomsko i delom sociološko delo.

Kako je ukazao i sam Marksov biograf Fransic Vin, „Kapital" se čita i kao gotski roman „u kome glavni likovi robuju monstrumu kojeg su sami stvorili i koji ih guta."

Jednostavno rečeno, Marks tvrdi da je ekonomski sistem koji se zasnica na profitu pojedinca nikako ne može da bude stabilan.

Vlasnici fabrika izrabljuju radnike koji ne poseduju proizvode sopstvenog rada, bivajući tako samo malo bolji od pukih mašina.

Vlasnici fabrika i drugi kapitalisti drže svu vlast jer kontrolišu sredstva za proizvodnju, što im omogućava da nagomilavaju ogromno bogatstvo dok radnici padaju sve dublje u siromaštvo.

Ovo nije održiv način za organizaciju društva i na kraju će se urušiti pod teretom sopstvenih kontradikcija, tvrdi Marks.

On ne ukazuje kada će se to tačno dogoditi, samo tvrdi da je slom neizbežan. Takođe, nigde jasno ne piše kako će tačno izgledati komunističko društvo koje će zameniti kapitalizam, već samo kaže da će ono osloboditi radnike od ropstva - Marks nije završio rad na svojim teorijama do smrti 1883. godine, te možda nije imao dovoljno vremena.

Marks je objavio prvi tom „Kapitala" 1867, do kada se već preselio u London sa porodicom. Tamo ga je finansijski podržavao Fridrih Engels, bogati sin vlasnika mlina.

Nastavio je da razrađuje zamisli koje je izneo u prvom tomu „Kapitala" do kraja života, iako su sledeća dva dela objavljena tek po njegovoj smrti.

Ideje predstavljene u „Kapitalu" inspirisaće revolucije u Rusiji, Kini i brojnim zemljama širom sveta u 20. veku, u kojima su radnici oborili vladajuće elite i preuzeli njihovu imovinu.

Marksove ideje će kasnije imati snažan uticaj na mnoge u britanskoj Laburističkoj partiji i sindikalnim pokretima, čak i ako nisu delili njegove vizije o globalnoj radničkoj revoluciji.

Marksizam je postao način tumačenja sveta - jednostavna ideja koja u suštini govori da je istorija borba između suprotstavljenih društvenih klasa koja se može primeniti na sve - od proučavanja književnosti i filma, do obrazovnog sistema.

No, takođe je postao i sinonim za totalitarizam - pošto su jednopartijske države i diktatori proglasili marksizam svojom idejom vodiljom.

Neki tvrde da se radi o izvrtanju Marksovih zamisli iznetih u „Kapitalu", te da je Sojvetski Savez, za mnoge vrhunski primer marksitičke države, bio u suštini samo oblik državnog kapitalizma u kome su vlasnike fabrika zamenile birokrate iz vlasti.

Ali slom Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih naneo je ogroman udarac kredibilitetu marksističke teorije koja je izašla iz mode na univerzitetima i među levo orijentisanim političkim partijama čiji je cilj bio dolazak na vlast na Zapadu, poput Laburističke partije.

Međutim, posle globalne finansijskog sloma 2008, marksistička teorija je deom oživela, jer su krah mnogi videli kao pravi primer kapitalizma u krizi, baš kao što je Marks i predvideo.

(BBC News, 05.04.2018)