„Nije bio srećan dok me nije imao samo za sebe“

Troje ljudi koji su bili žrtve psihološkog maltretiranja posesivnih partnera podelili su svoje uznemirujuće priče.

BBC News 22.05.2018
BBC

Kada su dve žene pisale o tome kako su bile žrtve „plinske svetlosti" - partner zlostavljač ih je naveo da posumnjaju u sopstveni zdrav razum - mnogi čitaoci, i muškarci i žene, javili su nam se sa sličnim iskustvima. Ovde njih troje objašnjavaju koliko su se izolovano osećali.

BBC

„Mislila sam da nešto nije u redu sa mojim pamćenjem."

Preselila sam se iz južne Engleske u malo škotsko selo da bih bila sa ljubavlju mog života, zgodnim i šarmantnim čovekom uz koga sam se osećala življom i posebnijom nego što sam mislila da je to moguće.

Neposredno pre selidbe, prijateljica mi je rekla da misli da moj dečko neće biti srećan sve dok me ne odvuče negde u nedođiju, daleko od svih, da bi mogao da me ime samo za sebe. U to vreme sam se tome samo nasmejala, ali se ispostavilo da nije moglo biti istinitije.

Isprva je bio krajnje pažljiv prema meni. Bio je često odustan jer je radio kao vozač kamiona, ali me je zvao svako jutro, tokom čitavog dana i pred spavanje. Mislila sam da je to baš lepo od njega, ali sam počela da primećujem da je veoma neraspoložen ako propustim da se javim zato što sam bila u kupatilu ili u prodavnici. Fitilj mu je bio sve kraći kad sam mu pričala da sam počela da stičem prijatelje, što je dovodilo do čestih svađa preko telefona.

Jednog dana kada je otišao na posao, jedna žena iz sela me je pitala da li bih volela da svratim kod nje na čašu vina. Provela sam tamo prijatno veče. Kad sam se vratila kući, na mom mobilnom telefonu bilo je nekoliko propuštenih poziva i pregršt tekstualnih poruka. Ostavila sam ga kod kuće i zaboravila na njega. Ispočetka me je u tekstualnim porukama pitao zašto se ne javljam, da bi to polako prerastalo u jezive uvrede, optužbe da sam sa drugim muškarcima i tome slično. Nisam mogla da verujem šta čitam - došlo je iznebuha. Poslala sam mu poruku objasnivši mu gde sam bila. Odmah me je nazvao i vikao na mene 10 minuta, ne dozvolivši mi bilo šta da kažem.

Posle tih svađa osećala sam se grozno, a on bi me krivio za to što ne može da se skoncentriše ili spava jer brine zbog mene i stoga predstavlja opasnost na putu. Ali bi mi nakon toga slao velike bukete cveća i ja sam se osećala zahvalno što više nije ljut na mene. Živela sam u neprestanom stanju zbunjenosti i brige, nikad ne znajući šta sam skrivila da ga naljutim i brinući se da je doživeo saobraćajnu nesreću.

Jednom drugom prilikom, kad je bio kod kuće, išla sam našom ulicom ka kući kad je farmer koji je vlasnik zemlje zastao da mi se javi. Naslonili smo se na ogradu farme i dugo razgovarali, diveći se predivnom pejzažu oko nas. Kad sam ušla u kuću, moj dečko je sedeo u fotelji i samo zurio u mene. Uporno je negirao da nešto nije u redu, ali je odbijao da razgovara sa mnom i samo zurio u mene. Na kraju je rekao da zna šta se sve vreme dešava - da pravim budalu od njega i da ga varam sa farmerom! Nisam mogla da verujem svojim ušima, ali on nije hteo da me sasluša.

BBC

Uskoro sam prestala da se viđam sa prijateljima iz sela. Nisam se usuđivala da izlazim uveče zato što bio me zvao na fiksni kako bi proverio gde sam. Nije voleo ni što odlazim da radim, tako da sam uglavnom bila osuđena na to da vreme provodim kod kuće usred nedođije. Na neki način to mi je predstavljalo olakšanje zato što nisam morala da se pretvaram pred ljudima da je sve u redu.

Narednih devet godina provela sam hodajući kao po jajima, nikad ne znajući da li radim nešto pogrešno u njegovima očima. Njegova najteža kazna bila je pokušaj samoubistva. Uradio je to više puta posle neke svađe, što je u potpunosti uništilo moje samopouzdanje. Bila sam samouverena, samostalna osoba kad smo se upoznali, a kad me je ne kraju ostavio od mene je ostala samo prazna ljuska.

Pokušavao je i da me ubedi da sam poludela tvrdeći da sam rekla stvari za koje pouzdano znam da nisam.

Nacionalni SOS telefon zvoni u prazno

Lekar koji oseća bol svojih pacijenata

Bezazlene stvari, kao kad sam napravila pastu bolonjez a on bi me optužio da sam ubacila šargarepu u sos samo da bih mu napakostila, iako sam kuvala strogo po receptu kao i svakog drugog puta. Ili bi tvrdio da nisam pospremila sobu, iako jesam, a onda bih je pospremila ponovo.

Gledani pojedinačno, ovi incidenti deluju glupavo i trivijalno, ali on je bio toliko ubedljiv da bih počinjala da sumnjam u samu sebe. U stvari sam mislila da nešto nije u redu sa mojim pamćenjem.

Više nisam mogla da se svađam. Nisam mogla da se nateram da smislim dobar odgovor zato što su njegovi argumenti bili krajnje iracionalni. Bilo mi je lakše samo da se složim. Postala sam tiha, dosadna osoba - samo senka nekadašnje ja.

BBC

Šta je „plinska svetlost"?

  • Izraz potiče iz istoimenog pozorišnog komada iz 1938. godine u kom muž ubeđuje suprugu i druge ljude da je ona luda - kad priguši plinsku svetlost, on insistira da je ona to samo umislila
  • To je jedna od taktika prinude i kontrole čiji je krajnji cilj da natera žrtvu da počne da sumnja u samu sebe, sopstvenu percepciju događaja i čak i svoj zdrav razum, sa katastrofalnim posledicama, kaže Kejti Gous, direktoka „Pomoći ženama"
  • Tehnike podrazumevaju osporavanje onoga kako je žrtva zapamtila neki događaj, banalizovanje žrtvinih misli i osećanja, optuživanje žrtve za laganje ili izmišljanje, poricanje datih obećanja i izrugivanje žrtvi zbog njenih „zabluda"
  • Neki od znakova na koje treba obratiti pažnju: osećaj zbunjenosti, konstantno izvinjavanje partneru, poteškoće da se donesu proste odluke i prećutkivanje problema pred prijateljima i porodicom da ne biste morali da opravdavate partnera
BBC

Nisam više ni ličila na sebe - nije voleo da idem na šišanje zato što sam imala muškog frizera, tako da sam sama počela da se šišam. Prestala sam da nosim šminku ili štikle. Kad bih obukla nešto lepo, „sređivala sam se" za nekoga. Morala sam dobro da promislim o svemu što radim.

Pre toga sam bila samouverena, uvek vesela, stalno sam se smejala. Ako bih se nasmejala nečemu na televiziji, on bi se naljutio - mislio je da se smejem njemu.

Naučila sam da ne budem srećna. Prijatelji su mi govorili: „Kako, za ime sveta, možeš?" Ali to je bio jedini način da izađete na kraj s tim. Ako ne dozvolite sebi da budete srećni, ono što vam se dešava ne može da vas povredi ili uznemiri. Kad se danas osvrnem, uviđam da to nema mnogo smisla.

Dvaput sam neuspešno pokušala da ga ostavim. Ali uglavnom sam se osećala kao da mi je suđeno da ostanem s tom osobom, a odrekla sam se suviše toga da bih bila s njim. Nadala sam se da će se sve preokrenuti i da će na kraju sve biti u redu - ali nikada nije bilo. To je pomalo kao sa psom prema kome se ne ophode dobro - on i dalje ostaje veran osobi koja ga hrani.

Onog dana kad mi je rekao da se rastajemo, pomislila sam da sam nabola premiju, ali je nekoliko meseci kasnije odlučio da ipak ponovo treba da budemo zajedno. Kad sam odbila, pokušao je da me namami nazad u kuću. Bilo je to prilično strašno. Imao je misiju - ako on ne može da me ima, neće me imati niko. Plašila sam se da će oboje da nas ubije.

Provela sam oko tri godine krijući se od njega, neprestano se seleći. Potpuno sam nestala sa lica Zemlje.

Nisam bila svesna da će mi biti potrebne godine da ponovo budem ona stara ja i popravim štetu koju mi je napravio.

Nikad mu neću oprostiti i ovu priču pričam u nadi da ću pomoći nekom drugom.

Karolina, Velika Britanija

BBC
BBC

„Kao muškarac, imam utisak da moram da ćutim o tome"

Drago mi je da je zlostavljanje ovog tipa počelo da se shvata mnogo ozbiljnije. Zato što, iako su neka druga zlostavljanja koja sam doživeo sa suprugom bila dugotrajna, psihološko zlostavljanje, posebno u obliku „plinske svetlosti", verovatno je bilo najgore od svega. Trebalo mi je mnogo terapije da bih ga preboleo.

I dalje se sećam svega što se desilo, čak i sitnih detalja, kao ono kad je okačila sliku u glavnom hodniku našeg stana i kad sam joj spomenuo kako lepo izgleda, ona je insistirala da je slika tamo već dve nedelje i da sam glup što je nisam primetio ranije. Bilo je to krajnje očigledno mesto, zato što ju je okačila tamo gde se dnevna soba spaja sa hodnikom. Možete jasno da je vidite iz dva dela stana. Nisam mogao da verujem da bih tako dugo propustio nešto toliko očigledno.

BBC

Slične stvari počele su da se dešavaju sve češće i češće.

Zvala bi me na posao i govorila da nešto nije u redu, da moram da dođem kući - a onda, kad dođem, govorila bi mi da nije trebalo da odlazim s posla i ponašala se kao da mi je reakcija bila preterana. Na kraju sam i izgubio posao zbog toga.

Isplanirao bih nešto sa prijateljima, ali bi neposredno pred moj odlazak napravila neki problem tako da ne mogu da odem. Onda bi rekla: „Oh, zar nije trebalo da ideš?"

Više ništa nisam mogao da planiram, bilo veliko ili malo. Počeo sam da se plašim posledica svega što radim, zato što nisam želeo da budem kažnjen. Ugojio sam se i pao u depresiju, ali sam i dalje imao tu uzaludnu želju da sve funkcioniše.

Nekada bi stvari eskalirale i onda bi počela fizički da se razračunava sa mnom, ali su me vaspitali da ne dižem ruku na ženu, tako da joj nisam uzvraćao. Smatrao sam da iz toga ne bi proizašlo ništa dobro.

Prevršilo je svaku meru kad mi je ugrozila život. Svađali smo se dok smo se vozili i ona je namerno slupala kola. Srećom pa naše dete nije bilo s nama.

Tada sam znao da moram da izađem iz te priče.

Otkako sam izašao iz veze bilo je nekoliko neprijatnih stvari sa kojima sam morao da se suočim zato što sam muškarac.

Pomoć za muškarce koji izađu iz zlostavljačke veze gotovo je nepostojeća. Dok sam bio u procesu odlaska, nisam mogao da dobijem pomoć u svratištu, tako da su me često upućivali na skloništa za beskućnike. Budući da sam istovremeno pokušavao da iz situacije izvučem i naše veoma mlado dete, to nije bila opcija. Na kraju smo završili živeći sa porodicom.

A onda je tu osuda društva. Osećam se kao da moram da ćutim o tome zato što mnogi ljudi, čak i potencijalni novi partneri, zlostavljanje doživljavaju kao nešto povodom čega sam ja, kao muškarac, „morao nešto da preduzmem" - kao da bi sve bilo u redu da sam samo udario rukom o sto. To nekad deluje samo kao nastavak iste vrste zlostavljanja.

Dvejn, Sjedinjene Države

BBC
BBC

„Sve mi je uzeo"

Stvari su krenule naopako još na venčanju. Stari autobus kojeg je iznajmio da preveze naše goste nije se pojavio - pokvario se, tvrdio je. Na prijemu, saznala sam kasnije, tražio je od naših gostiju novac, govoreći im da još uvek mora nešto da plati a ne želi da mi upropasti dan.

Upoznali smo se preko internet stranice za parove godinu dana ranije. On je bio udovac i rekao mi je da mu nedostaje njegovo dete, koje živi sa porodicom pokojne žene. Bilo mi ga je žao, delovao je kao dobar momak. Izvođač radova u IT sektoru, bio je velikodušan i starao se o meni, preuzimajući na sebe sitne, dosadne životne obaveze, kao što su osiguranje za kola ili nabavka mojih lekova.

Ubrzo sam saznala nešto što me je šokiralo. Njegova žena nije umrla godinu dana pre nego što smo se upoznali, kao što mi je rekao, već samo šest nedelja ranije. Izvinio mi se zbog toga. Bio je nesrećan i usamljen. Nekako sam mu oprostila. U tome i jeste suština braka, zar ne?

Uspeo je da me otuđi od svih mojih prijatelja i kolega. Rekao mi je da mu se jedna moja prijateljica nabacivala, tako da smo počeli da je izbegavamo. Druga prijateljica me je „iskorišćavala", tako da treba da prekinem kontakt i s njom. Ili mu se nije izlazilo zato što je neraspoložen, ili zato što nije dobio platu, pa smo ostajali kod kuće.

Na kraju sam uvek uradila kako on hoće, da bih ga odobrovoljila. Ali brzo smo došli u fazu da šta god da uradim, ništa nije dovoljno dobro.

Kad mu je ponuđen uzbudljiv nov posao u Španiji, napustila sam svoj dobro plaćeni posao i momci za selidbu su spakovali naše stvari. Ali došlo je do odlaganja - uplate nisu stizale, ugovori se nisu poštovali. Nikad ništa nije bila njegova krivica. Moj štek za crne dane se istanjio.

Pokušala sam da mu pomognem da sredi svoje finansije, ali svaki put kad je trebalo da se nađem sa računovođom ili advokatom, nešto bi se isprečilo: došlo je do nesporazuma, neko se razboleo ili doživeo nesreću - nekoliko njih je čak umrlo, rekao mi je.

Ništa nije imalo smisla, mislila sam da gubim razum. Bila sam veoma depresivna i razmišljala sam o samoubistvu. On nije uradio apsolutno ništa da bi me odvratio od toga. Da sam umrla, sada shvatam, mogao bi da namiri dugove od moje penzije. Je li to cena koju je stavio na moju glavu?

Često bi odsustvovao danima, otišavši negde mojim kolima. Na moje ime počele su da stižu kazne za neplaćeni parking. Na vrata su počeli da mi kucaju sudski izvršitelji, zahtevajući novac za razne druge neplaćene račune - otvarao je kreditne kartice na moje ime.

Ispostavilo se na kraju da automobil uopšte nije osiguran. Kad sam ga suočila sa tim, rekao je da je u pitanju nesporazum, siguran je da je platio. Pokušala sam da sakrijem kola od njega, ali ih je našao. Rekao mi je da su ga povredile moje laži: zašto mu nisam rekla gde su parkirana?

Rekao mi je da ne može više da razgovara sa mnom zato što nisam na njegovoj strani. Osećao se kao da je sam samcijat na čitavom svetu - a i za to sam ja bila kriva.

Jednog dana kada se vratio sa jednog od tih putovanja, zaboravio je torbu u kolima. U njoj sam našla pismo druge žene. U njemu je pisalo da ga voli i da joj je žao što nema kuću.

Nema kuću? Imao je nekoliko kuća - jednu smo iznajmljivali u Španiji a u jednoj je živeo sa rođenom ženom.

Popela sam se uz stepenice, a on me je tamo čekao. Tražio je da mu vratim torbu. „Neću", rekla sam. Zavrnuo mi je ruku i pribio me uza zid. Moj pas je podigao uši i počeo da reži na njega, što nikada pre nije radio. Pustio me je.

Izbezumljena, uzela sam psa i odvezla se do kancelarija moje prijateljice u Londonu. Kad je izašla da me dočeka, rekla je: „Svesna si da nosiš pidžamu, zar ne?"

BBC

Nestao je pre šest meseci. Sve mi je uzeo. Izgubila sam prihode, kredit i, nakratko, zdrav razum. Ne mogu čak ni da povratim stvari - mislila sam da su otpremljene za Španiju, ali su zapravo sve vreme bile u skladišnom pretincu i date na aukciju.

Ne mogu da se vratim starom životu, ne mogu da objašnjavam ljudima šta se zaista desilo. A ko bi mi i poverovao? Ako ga poznaju, reći će: „Ali on je jedan tako fin čovek."

Pametno je računao na moje slabosti i moju dobro prirodu. Temeljno me je uništio - naterao me je da posumnjam u sopstveni zdrav razum.

Kad sam otišla u policiju, rekli su mi: „Svi lažu, mi tu ništa ne možemo."

A nove laži su samo izlazile na videlo.

Njegova majka se iznenadila kad sam je pozvala - rekao joj je da sam u bolnici u Nemačkoj, nakon što sam pokušala da izvršim samoubistvo. Pozajmila mu je hiljadu funti da bi platio moje lečenje.

Kad sam pronašla jednu od njegovih drugih žena, bila je užasnuta. Rekao joj je da sam mu mentalno neuravnotežena sestra, koja ima strogog muža. Planirali su da počnu da žive zajedno.

Ne znam gde je sada, ali plašim se da je pronašao novu žrtvu. Volela bih da mogu da je upozorim, ali niko neće da me sluša.

Ester, Velika Britanija

Sva imena su izmenjena

Ilustracije: Kejti Horvik

Intervjui: Vibeke Venema

(BBC News, 05.22.2018)

Povezane vesti »

Zabava, najnovije vesti »

ЋирилицаKorisnička podešavanja