Posle 27 godina, Grčka i Makedonija postigle dogovor oko imena
Ime Makedonije bilo je rak rana odnosa između Skoplja i Atine još od 1999. godine
Grčka i Makedonija postigle su dogovor o budućem nazivu bivše jugoslovenske republike, 27 godina nakon što je Skoplje proglasilo nezavisnost od bivše federacije.
Posle godina protesta, i naizgled beskonačnih diplomatskih razgovora, postignut je dogovor oko imena - Republika Severna Makedonija.
Cilj ovog dogovora je prekid grčkog blokiranja napora Makedonije da se pridruži NATO-u i Evropskoj uniji.
Međutim, dogovor treba da potvrde grčki i makedonski parlamenti.
Kakvo je rešenje?
Prema ovom sporazumu, zemlja do sada zvanično poznata u Ujedinjenim nacijama kao Bivša jugoslovenska republika Makedonija, od sada će nositi ime Severna Makedonija.
Zvanični jezik ostaje makedonski, a stanovnici Makedonci.
Značajno je što su se Atina i Skoplje dogovorili da će se novo ime koristiti i u međunarodnim i u bilateralnim odnosima - što znači da će i zemlje koje su do sada priznavale Makedoniju pod tim imenom, morati da usvoje naziv Severna Makedonija.
Dogovor je da se sa jednakim pravom koriste nazivi i na makedonskom i na engleskom jeziku.
Dve strane su do sada odbacile veliki broj alternativnih imena, među njiima Gornja Makedonija, Nova Makedonija i Ilindenska Makedonija.
U čemu je problem?
Naziv Makedonija već nosi severni deo Grčke, u kome se nalazi i drugi najveći grad u zemlji, Solun. Usvojivši isto ime, novoproglašena država je 1991. godine razbesnela mnoge Grke, koji su optuživali severnog suseda za teritorijalne pretenzije.
No ni Makedonci nisu doprineli smanjenju napetosti kada su glavni aerodrom u glavnom gradu nazvali po antičkom heroju Aleksandru Velikom, isto kao i glavnom autoputu koji povezuje granicu sa Srbijom sa granicom sa Grčkom.
Tokom 4. veka pre naše ere, Aleksandar Makedonski, kao i njegov otac Filip drugi pre njega, vladali su čitavom Grčkom ali i velikim delom okruženja.
Da li je svađa zaista oko Aleksandra velikog?
Samo delimično. Grčka tvrdi da je Makedonija neraskidivi deo helenskog nasleđa. Antička prestonica Aigai se nalazi blizu današnjeg grada Vergine, a rodno mesto Aleksandra je gradić Pela. Deo sporazuma je član da stanovnici Nove Makedonije nemaju veze sa drevnom grčkom civilizacijom.
Dok je Aleksandar i dalje snažan simbol, nedavni teritorijalni nesporazumi oko Makedonije su mnogo ozbiljniji.
Kada su Turci proterani iz šire oblasti poznate kao Makedonija tokom Balkanskih ratova 1912-13, ona je podeljena uglavnom između Grčke i Srbije, a malji deo pripao je Bugarskoj.
Tokom Drugog svetskog rata, grčku i jugoslovensku Makedoniju okupirala je Bugarska, saveznica nacističke Nemačke i Italije. Komunisti iz Jugoslavije i Bugarske odigrali su važnu ulogu u građanskom ratu u Grčkoj koji je usledio, te su sećanja i dalje bolna.
Po raspadu Jugoslavije, Grčka je u Ujedinnjenim nacijama priznala novu državu samo pod imenom Bivša jugoslovenska republika Makedonija, bez obzira što je više od stotinu zemalja priznalo kao Makedoniju.
Šta se promenilo?
Obe vlade su pokazale novu želju da okončaju ovaj sukob.
Vlada Makedonije je pripremila teren za mogući dogovor početkom ove godine kada je promenila ime aerodroma u „Međunarodni aerodrom Skoplje", a autoput „Aleksandar Veliki" sada se zove prosto „Prijateljstvo".
Tu je i podsticaj za nalaženje rešenja i iz Evropske unije i NATO-a, koji neki posmatrači objašnjavaju navodnim strahom od širenja ruskog uticaja na Balkanu. Grčka je, inače, glavna prepreka učlanjenju Makedonije u NATO.
Grčki premijer Aleksis Cipras i njegov makedonski kolega Zoran Zaev sreli su se tokom samita Evropske unije u Bugarskoj prošlog meseca, podstakavši izveštaje da je dogovor blizu.
Potom su dugo razgovarali telefonom u ponedeljak i nastavili u utorak. Cipras je onda obavestio grčkog predsednika o najsitnijim detaljima dogovora, a Zaev je objavio sporazum u televizijskom obraćanju naciji.
Sam sporazum će biti potpisan u subotu na obali Prespanskog jezera koje se prostire duž granica obe zemlje.
Da li će ime zaživeti?
Cilj je obezbediti podršku makedonske skupštine pre susreta lidera EU 28. juna. Grčka će onda poslati pismo Evropskoj uniji u kojem će povući protivljenje pristupnim razgovorima. Isto važi i za članstvo Skoplja u NATO-u.
Nakon toga će se u Makedoniji održati referendum, najverovatnije u septembru ili oktobru.
Ako glasači u Makedoniji podrže sporazum, vlada će morati da promeni Ustav. Vlasti u Atini takođe insistiraju da novo ime, a ne samo Makedonija, bude svuda u upotrebi, i unutar zemlje i u međunarodnim odnosima. Ovaj zahtev će biti teško kontrolisati.
Na kraju, sporazum će potvrditi i grčki parlament.
To možda neće biti tako lako. Grci se generalno protive bilo kom imenu koje u sebi uključuje reč Makedonija i neke političke partije verovatno neće podržati takvu odluku.
Veliki protesti protiv ovog sporazuma održani su 25 gradova širom Grčke početkom juna, od rodnog mesta Aleksandra Velikog, Pele, do drugog najvećeg grada Grčke, Soluna. Kada su u februaru mase ljudi izašle na ulice Atine i Soluna, čuveni grčki kompozitor, 92-godišnji Mikis Teodorakis, izjavio je da je susedna država nelegitimna.
„Makedonija je bila, jeste i uvek će biti grčka", insistirao je on.
Šta ako ne uspe?
Mnogo se toga može dogoditi tokom dugog toplog leta. Kašnjenja mogu da ugroze planirani vremenski raspored, a obojica lidera bi mogla da snose posledice.
Cipras i Zaev će morati da se suoče sa protivljenjem i u svojim zemljama, kao i van njih.
Nacionalistička partija Nezavisni Grci će možda odbiti da podrži sporazum, ali nije verovatno da bi ugrozila vladajuću koaliciju čija je članica.
Iako su dvojica premijera preuzela kontrolu nad ovim pitanjem, glavni pregovarač Ujedinjenih nacija, Metju Nimic, biće verovatno pozivan u pomoć ukoliko dođe do problema.
Ovaj američki diplomata putuje od Atine do Skoplja daleko od očiju javnosti još od 1994. godine, tražeći zajedničku tačku koja bi mogla da dovede do dogovora.
Teško je pretpostaviti da bi bilo koji drugačiji dogovor mogao da uspe.
(BBC News, 06.12.2018)