Санкције Ирану: Рухани оптужио САД да води „психолошки рат"

Ирански председник Хасан Рухани напао је САД због поновног увођења економских санкција.

Описао је мере које су ступиле на снагу током ноћи као „психолошки рат&qуот; са циљем да „изазову раздор међу Иранцима&qуот;.

Санкције су усмерене на различите секторе, док ће Вашингтон предузети додатне мере против извоза иранске нафте.

Европска унија се противи мерама и рекла је да ће заштити фирме које се баве „легитимним пословима&qуот;.

До санкција је дошло након што се Америка повукла из нуклеарног споразума раније у години.

Споразум који је испреговаран за време мандата Барака Обаме ограничио је контроверзне нуклеарне активности Ирана у замену за ублажавање санкција.

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да споразум „једностран&qуот; и да верује да ће економски притисци натерати Иран да испреговара нови споразум и обустави непријатељске активности.

Какве су санкције?

Трамп је потписао уредбу којом је вратио на снагу санкције минут после поноћи по локалном времену у уторак. Оне циљају на:

• Куповину или стицање америчких новчаница од стране иранске владе
• Иранско трговање у злату и другим племенитим металима
• Графит, алуминијум, челик, угаљ и софтвер који се користи у индустријске сврхе
• Трансакције везане за иранску валуту
• Активности које се односе на издавање сувереног дуга
• Иранску аутомобилску индустрију

Друга фаза, која ступа на снагу 5. новембра, односиће се на ирански енергетски и транспортни сектор, трговину нафтом и трансакције страних финансијских институција са иранском централном банком.

Због чега САД уводе санкције Ирану?

Санкције прате Трампову одлуку да се повуче из нуклерног споразума из 2015. године.

Трамп се одувек противио споразуму, назваваши га „катастрофалним&qуот; и „најгорим споразумом који сам икада видео&qуот;.

• Ирански генерал одбрусио Трампу
• Размена љутитих претњи

Једино су се Сједињене Америчке Државе повукле из споразума док су остале потписнице посвећене договору.

Трамп сматра да је Иран суочен са избором „да промени своје претеће, дестабилизаторско понашање и да се реинтегрише у токове светске економије, или да настави путем економске изолације&qуот;.

„Остајем привржен постизању свеобухватнијег споразума који се односи на читав спектар штетних активности режима попут његовог балистичког нуклерног програма и његове подршке тероризму&qуот;.

Каква је реакција?

Рохани сматра да је америчка влада „окренула леђа дипломатији&qуот;.

„Они желе да покрену психолошки рат против иранског народа и изазову раздор&qуот;, рекао је Рохани. „Преговори уз санкције немају смисла. Увек смо за дипломатију и разговоре али они морају бити искрени&qуот;.

Он је оптужио Трампову администрацију за употребу Ирана за унутрашње политичке сврхе пред средњорочне изборе у новембру у САД.

Министри спољних послова Немачке, Енглеске и Француске издали су саопштење у понедељак, рекавши да је нуклеарни споразум „кључан&qуот; за светску безбедност.

Они су објавили „статут блокаде&qуот; како би заштитили европске фирме које послују са Ираном.

Енглески државни министар за Блиски исток, Алистер Бурт, рекао је за ББЦ: „Ако фирма која послује са Ираном страхује од правног поступка, онда та фирма има права на заштиту по законима ЕУ&qуот;.

Међутим, велики немачки произвођач аутомобила и камиона, Дајмлер, који је прошле године најавио своје пословање у Ирану, рекао је да се повлачи са тржишта.

Анонимни званичник у САД рекао је да администрација „није претерано забринута&qуот; покушајима ЕУ да заштити своје фирме.

Какав утицај ће санкције имати на иранску привреду?

У Ирану избијају немири још од прошлог децембра због лошег економског стања.

Раст цена хране, висока незапосленост и лоше снабдевање водом изазвали су демонстрације у бројним градовима.

Демонстрације у Техерану овог јуна сматрају се најмасовнијим у главном граду још од 2012. године.

Тешко је проценити колико везе они имају са америчким санкцијама, али један од узрока јесте иранска валута која је изгубила половину своје вредности од када је Трамп најавио повлачење САД-а из нуклеараног споразума.

Иран је ублажио правила девизне размене у покушају да ојача ријал. Пад вредности валуте је стабилизован овог месеца.

Највеће последице санкција ће се осетити у новембру, када САД блокира продају иранске нафте.

То би могло да обустави половину иранског извоза, мада би Иран могао да се окрене Кини и Русији у како би очувао нафтну индустрију.

Међународни монетарни фонд је у марту објавио да би званичне резерве иранске нафте могле да се смање на 97. 8 милијарди долара, док аналитичари из БМИ Рисерч верују да би иранска привреда могла да забележи дефицит од 4.3 одсто.

(ББЦ Невс, 08.07.2018)