„Žuti prsluci“: Novi sukob Francuske i Italije, opozvan ambasador

Diplomatski sukob Francuske i Italije dodatno su se produbili zbog sastanka italijanskog lidera sa predstavnicima „Žutih prsluka"

Francuska je zbog toga opozvala amabasadora u Italiji na konsultacije, ističući da je čitava situacija „bez presedana" od kraja Drugog svetskog rata.

Sve je počelo kada se zamenik italijanskog premijera Luiđi di Majo sastao sa predstavnicima francuskih „Žutih prsluka".

Pariz ga je potom upozorio da se ne meša u njihovu politiku.

Odnosi dve zemlje su napeti od kada su populistički pokret Pet zvezdica i desničarska Liga u junu 2018. došli na vlast u Italiji.

Italija i Francuska su već neko vreme sukobljavaju oko niza problema, među kojima je i pitanje migracija.

Šta se dogodilo?

Najnoviji sukob počeo je kada se Di Majo, lider pokreta Pet zvezdica, sastao sa liderima "Žutih prsluka", koji su organizivali proteste protiv francuske vlade.

Di Majo je i fotografiju sa liderom „Žutih prsluka" Kristofom Šelonsonom i drugim pripadnicima pokreta, koji vode listu gilets jaunesza predstojeće izbore za Evropski parlament koji će biti u maju.

Šta na to kaže Francuska?

„Francuska je već nekoliko meseci meta optužbi, neosnovanih napada i lažnih tvrdnji", navodi se u saopštenju francuskog Ministarstva inostranih poslova.

„Poslednje smetnje predstavljaju dodatnu i neprihvatljivu provokacija. One krše poštovanje koje se duguje demokratskim izborima nacije koja je prijatelj i saveznik. Neslagati se sa nečim je jedna stvar, a koristiti to zbog političkih poena je druga stvar".

Drugi potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini je nešto kasnije pokušao da smanji tenzije, rekavši da će rado pričati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Međutim, rekao je i da resetovati odnose dve zemlje znači da Francuska mora da se bavi „fundamentalnim" stvarima.

Salvini je pozvao je Pariz da preda levičarske militante koje Italija traži, da prestane da vraća migrante u Italiju, a žalio se i na duge provere na francuskoj granici koje dovode do velikih saobraćajnih gužvi.

Inače, on je prošlog meseca napao francuskog predsednika Makrona, navodeći da se nada da će Francuzi uskoro uspeti da se „oslobode užasnog predsednika".

„Ta prilika će doći 26. maja (izbori za Evropski parlament), kada će Francuski narod moći da preuzme kontrolu nad svojom budućnošću, sudbinom i ponosom, a koje čovek poput Makrona loše predstavlja".

Francuski ministar inostranih poslova je u sredu rekao da je poseta Di Maja „nova provokacija", koja je "neprihvatljiva među susednim zemljama i partnerima u srcu Evropske unije".

Dopisnik BBC-ja iz Pariza Hju Skofild kaže da je ovaj sukob nov pad u sve lošijim odnosima Pariza i Rima.

• Makron sa sindikatima zbog protesta
• I Žuti prsluci u kampanji za Evropski parlament
• 'Žuti prsluci" ponovo na ulicama Pariza

Zbog čega su loši odnosi Italije i Francuske?

Veliki deo tenzije između dve zemlje postoji zbog migranata.

Francuska je kritikovala Italiju zbog toga brodovima koji spasavaju migrante u Mediteranu nije dozvoljavala pristup obali, dok je Italija Francusku optužila da odbija da prihvati migrante.

Rim navodi da Pariz šalje migrante nazad preko granice na severu Italije.

Francuska je u januaru pozvala na razgovor italijanskog ambasadora, nakon što je Di Majo rekao da Pariz „nikada nije prestao da kolonizuje desetine afričkih država".

Takođe prošlog meseca, Salvini je optužio Francusku da čuva 14 „terorista" koje Italija traži, nakon što su bivši militanti izručeni iz Bolivije.

Francuska je takođe nestrpljiva zbog izgradnje brze železnice između Liona i Torina, oko koje italijanski partneri ne mogu da postignu dogovor.

Ko su „Žuti prsluci"?

Protesti „Žutih prsluka" protiv povećanja poreza na gorivo počeli su u novembru prošle godine, uz navode da ta mera šteti onima koji žive u udaljenim područjima Francuske i zavise od automobila.

Pokret je dobio ime po prslucima koje članovi nose - a koje su francuski vozači u obavezi da imaju u vozilima.

Međutim, od njihovog prvog marširanja - nakon što je francuska vlada odustala od povećanja goriva - zahtevi su prošireni na povećanje kupovne moći i omogućavanje referenduma.

Di Majo je u međuvremenu našao zajednički jezik sa demonstrantima, apelujući na njih da ne odustaju i nudeći im "svu podršku koja im je potrebna".

(BBC News, 02.07.2019)