Nukelarni sporazum: Iran najavio „delimično povlačenje“

Iran je odustao od „nekih obaveza" iz međunarodnog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, godinu dana nakon što su to učinile Sjedinjene Američke Države.

Predsednik Hasan Ruhani je u sredu obavestio o tome ostale velike sile koje i dalje veruju u sporazum.

On, međutim, nije rekao koje će tačno obaveze Iran prestati da ispunjava.

Cilj sporazuma je da obuzda iranske nuklearne ambicije u zamenu za ukidanje sankcija, ali su tenzije između Irana i Amerike porasle od kada je Vašington izašao iz sporazuma.

• Oružje zbog kojeg je nuklearni rat sve izgledniji
• Severna Koreja: Nismo tražili potpuno ukidanje sankcija
• NATO „ne planira raspoređivanje novih raketa u Evropi"

Iransku ekonomiju od tada su pogodile američke sankcije u oblastima naftne industrije i finansija.

Zašto je nuklearni sporazum u krizi?

Ovaj važan nuklearni sporazum koji su dogovorili Iran i pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija - plus Nemačka (P5 + 1) - doživeo je preokret kada je predsednik Tramp najavio povlačenje SAD pre godinu dana.

Vrednost iranske valute od tada je pala na rekordno nizak nivo, godišnja stopa inflacije povećana je četvorostruko, a stala su i strana ulaganja.

Bez obzira na to, Iran se držao obaveza iz sporazuma, navode inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju - organizacije zadužene za praćenje iranske nuklearne aktivnosti.

Evropske potpisnice sporazuma, koje se protive uvođenju sankcija, pokušavaju da pronađu načine da ga spasu. Jedan od pokušaja je i uspostavljanje posebnog sistema plaćanja kako bi se pomoglo međunarodnim kompanijama koje žele da nastave trgovinu sa Iranom da zaobiđu sankcije.

Ali, one su upozorile Iran da mora da nastavi sa primenom svih delova sporazuma, naročito onih koji se odnose na nuklearnu aktivnost.

Međutim, prema sporazumu - poznatom kao Zajednički sveobuhvatni akcioni plan - Iran je saopštio da će svako ponovno uvođenje sankcija tretirati kao „osnov za prestanak izvršavanja svojih obaveza... u celosti ili delomično".

Zašto postoji takvo neprijateljstvo između SAD i Irana?

Tenzije između SAD i Irana postoje od iranske Islamske revolucije 1979. godine, u kojoj je sa vlasti zbačen prozapadni šah i uspostavljen je radikalni antiamerički režim.

Predsednik Tramp je ima posebno težak odnos sa Iranom od kada je preuzeo dužnost 2016. godine.

Njegova administracija želi ponovo da pregovara o nuklearnom sporazumu i proširi njegov obim, kako bi obuzdala iranski program balističkih raketa i „maligne" aktivnosti na Bliskom istoku.

SAD su nedavno izvršile dodatni pritisak na Iran, povlačenjem dva značajna poteza u aprilu.

Ranije ove nedelje, savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je da su SAD rasporedile nosač aviona na Bliski istok nakon niza „zabrinjavajućih indikacija i upozorenja" iz Irana.

Kao odgovor na sankcije SAD, Iran je ponovio pretnje da će blokirati strateški Ormuski moreuz, prolaz za svetski izvoz nafte.

Međutim, to ranije nije učinjeno i stručnjaci smatraju da je taj potez malo verovatan.

(BBC News, 05.08.2019)