Amazonija u požaru: Koliko je situacija loša
Pluća planete u vatri. Kakva je stvarno situacija?
Više hiljada požara bukti širom amazonskih kišnih šuma u Brazilu, u najvećoj vatrenoj stihiji u poslednjih deset godina koju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron opisuju kao međunarodnu krizu o kojoj se mora raspravljati na predstojećem samitu G7.
Makron i irski premijer Leo Varadkar izjavili su da Francuska i Irska neće ratifikovati trgovinski sporazum sa zemljama Južne Amerike ukoliko brazilski zvaničnici ne pokažu da su zaista posvećeni zaštiti životne okoline.
Za ovaj sporazum o kom su zvaničnici Evropske unije, Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja pregovarali 20 godina, neki kažu da je najveći sporazum koji je unija postigla do sada.
„Naš dom je u plamenu. Bukvalno. Amazonija - pluća koja proizvode 20 odsto našeg kiseonika - gore", napisao je Makron prethodno na Tviteru, koristeći hešteg #ActForTheAmazon.
„U pitanju je međunarodna kriza. Članovi G7 samita, hajde da razgovaramo o tome."
- Arktik u plamenu - koliko je situacija loša
- Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom
- Na Balkanu se najbrže zagreva Ljubljana, pa Beograd
Evropski lideri su izrazili zabrinutost zbog požara, a premijer Velike Britanije Boris Džonson je izjavio da je „duboko zabrinut" za „posledice gubitka ovih važnih prostranstva".
Merkel je izjavila da je „ovakvoj krizi" mesto na dnevnom redu razgovora lidera G7 zemalja ovog vikenda u francuskom gradu Bijaricu.
Brazilski predsednik Žair Bolsonaro u petak je izjavio da razmatra da uključi i vojne snage u borbu sa požarima.
On je prethodno optužio francuskog predsednika za „sakupljanje političkih poena" i rekao da Makronov poziv da se o požarima raspravlja na samitu na kojem Brazil ne učestvuje, evocira „pokvareni kolonijalistički način razmišljanja".
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres je takođe izjavio da je „duboko zabrinut" zbog požara u Amazoniji.
„Usred globalne klimatske krize, ne smemo da dopustimo još više štete glavnim izvorima kiseonika i biodiverziteta. Amazon mora da se sačuva", napisao je na Tviteru.
Šta se stvarno dešava i koliko je situcija loša?
Zapadne države Roraima, Akre, Rondonija i Amazonas, kao i Matu Grosu du Sul najviše su pogođene.
Međutim, pokazalo se da su neke fotografije požara - uključujući i neke objavljene pod heštegom #PrayforAmazonas - stare decenijama, a neke čak i nisu iz Brazila.
Mnogo je požara u ovom regionu ove godine
Amazonske kišne šume u Brazilu pogađa rekordni broj požara u 2019. godini, pokazuju podaci brazilske svemirske agencije.
Nacionalni institut za svemirska istraživanja saopštio je da satelitski podaci pokazuju porast požara za 85 odsto u odnosu na isti period 2018. godine.
Zvanični podaci pokazuju da je više od 75.000 šumskih požara zabeleženo u Brazilu za prvih osam meseci ove godine - što je najviše od 2013. Tokom 2018. godine bilo je 39.759 požara.
Šumski požari su uobičajeni u Amazoniji tokom sušne sezone, koja traje od jula do oktobra. Mogu ih izazvati prirodne pojave, poput udara groma, ali i farmeri i ljudi koji čiste zemljište za uzgajanje useva ili pašnjake.
Aktivisti navode da antiekološka retorika brazilskog predsednika Žaira Balsonara podstiče krčenje šuma.
Bolsonaro, dugogodišnji skeptik po pitanju klime, u odgovoru optužuje nevladine organizacije da su podmetnule požare kako bi narušile sliku njegove vlade.
Kasnije je izjavio da vladi nedostaju sredstva da se bori protiv vatre.
Zapad Brazila je najzahvaćeniji požarima
Zapad države je među najugroženijim područjima.
U državama Roraima, Akre, Rondonija i Amazonas zabeležen je porast požara u poređenju sa poslednje četiri godine (2015-2018).
Roraima beleži porast od 141 odsto, Akre 138 odsto, Rondonija 115 odsto, a Amazonas 81 odsto porasta. Matu Grosu du Sul, koja se nalazi na dalekom jugu, beleži rast od 114 odsto.
Amazonas, najveća brazilska država, proglasila je vanredno stanje.
Bolsonaro: Nemamo dovoljno sredstva za borbu s požarima
Predsednik Bolsonaro je izjavio da Brazil nije opremljen za borbu s požarima. „Amazonija je veća od Evrope. Kako da se borite s požarima u takvoj oblasti?, pitao je novinare na izlasku iz predsedničke rezidencije u četvrtak.
„Nemamo dovoljno sredstva za to."
Amazonska prašuma pokriva površinu od 5.5 miliona kvadratnih kilometara - što predstavlja otprilike polovinu Evrope.
Tokom kampanje, Bolsonaro je rekao da će ograničiti kazne za uništavanje prašume i smanjiti uticaj agencija za očuvanje životne sredine.
Takođe je predložio da bi Brazil mogao da se povuče iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, rekavši da to kompromituje suverenitet Brazila nad Amazonskom regijom.
Vatra stvara velike količine dima i ugljenika
Dim od požara širi se širom Amazonije, ali i šire.
Prema evropskom Kopernikus servisu za monitoring, dim je stigao do obale Atlantika. Čak je i nebo nad Sao Paolom bilo zatamnjeno dimom, a ovaj grad udaljen je više od 3.200 kilometara od mesta gde su požari.
Požari stvaraju velike količine ugljen-dioksida. Prema podacima Kopernikusa, nastalo je 228 megatona tokom ove godine, što je najviše od 2000.
Vatra emituje i ugljen-monoksid - gas koji se oslobađa kada sagoreva drvo.
Basen Amazona - dom za više od tri miliona vrsta biljaka i životinja, kao i za milion starosedelaca - ključni je region za regulaciju globalnog zagrevanja, s obzirom na to da njegove šume apsorbuju milione tona ugljenika svake godine.
Ali kada se drveće poseče ili gori, ugljenik se oslobađa u atmosferu, a sposobnost prašume da apsorbuje emisiju ugljenika se smanjuje.
Požarima pogođene i druge države
I druge zemlje u basenu Amazona - oblasti koja se prostire na 7,4 miliona kvadratnih kilometara - suočavaju se sa velikim brojem požara ove godine.
Venecuela je na drugom mestu sa 26.000 požara, dok je Bolivija treća sa više od 17.000.
Vlada Bolivije angažovala je helikoptere kako bi pomogla gašenju šumskih požara na istoku zemlje. Oni su za sada zahvatili oko šest kvadratnih kilometara šume i pašnjaka.
Dodatne spasilačke službe poslate su u ovaj region, a postavljaju se i skloništa za životinje koje beže od požara.
Novi nivo odbacivanja
Analiza Danijela Galasa, BBC Njuz Sao Paolo
Brazilksi predsednik koji zanemaruje brigu međunarodne zajednice za Amazoniju nije nova pojava.
I Bolsonarovi prethodni su odbacili mišljenje inostranih nevladinih organizacija i evropskih lidera, okarakterisavši ih kao uplitanja u unutrašnju politiku Brazila.
Ali Bolsonaro je otišao korak dalje, rekavši da su međunarodne NVO možda i odgovorne za požare, pokušavajući da ga na taj način sabotiraju.
Njegove reči su možda šokirale svetsku publiku, ali za simpatizere u Brazilu, Bolsonaro ostaje popularni lider.
Iznenađujuće - oni koji bi možda mogli da utiču na ovu raspravu su brazilski poljoprivrednici.
Neki bi pomislili da bi farmeri podržali ovu politiku kako bi se promovisala poljoprivreda u Amazoniji. Ali neki od vodećih poljoprivrednika se boje da bi loša slika o Brazilu koju Bolsonaro šalje u svet mogla da šteti izvozu soje i govedine.
Neki poljoprivrednici su već tražili promene od vlade. Ovo su glasovi koje bi predsednik možda čuo.
Autori: Majk Hils, Lusi Rodžers i Nasos Stejlianu.
(BBC News, 08.23.2019)