Poreklo čovečanstva: Potraga za prapostojbinom savremenih ljudi „vodi do Bocvane“
Svi ljudi na svetu poreklo možda vode sa prostora južno od Zambezi reke, kaže tim naučnika.
Naučnici tvrde da su svi ljudi na svetu poreklom iz regiona južno od reke Zambezi u Africi.
Danas se na tom prostoru nalazi slana pustinja, ali nekada je tu bilo ogromno jezero koje je pre 200.000 godina bilo postojbina prvih ljudi.
Naši preci su tamo živeli oko 70.000 godina, sve dok se klima nije promenila, pretpostavljaju istraživači.
- Kakva arheološka blaga krije Srbija
- Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
- „Kako sam u Srbiji pronašla još jednu 'Lejdi' i svetsku senzaciju"
Seobe su počele kada su pojavilo plodno zemljište i odatle su krenule sve naredne migracije iz Afrike.
„Već neko vreme znamo da su se prvi ljudi pojavili u Africi pre otprilike 200.000 godina," rekla je prof Vanesa Hejz, genetičarka sa Instituta za medicinska istraživanja Garvan u Australiji.
„Ono o čemu se dugo raspravlja je tačna lokacija i naknadne migracije naših najstarijih predaka."
Pojedini istraživači su bili skeptični kada su pročitali zaključke profesorke Hejz.
Utočište na jezeru
Region o kom govori Hejz nalazi se na severu Bocvane, južno od reke Zambezi.
Istraživači misle da su se naši preci nastanili u blizini ogromnog jezera u Africi, poznatog kao jezero Makgadikgadi. Ovo područje sada je prekriveno solju.
„To je ogromno područje, bilo je veoma vlažno i bujno", kaže profesorka Hejz. „To je zapravo bilo veoma pogodno stanište za savremene ljude i divlje životinje."
Nakon što su ove živeli oko 70.000 godina, ljudi su počeli da se sele. Klimatske promene su dovele do tri talasa migracija pre 130.000 i 110.000 godina.
Prvi migranti krenuli su prema severoistoku, dok su se ljudi u drugom talasu uputili na jugozapad. Ostatak stanovništva je ostao u Africi do danas.
Istraživači su ovaj scenario razvili nakon što su analizirali stotine uzoraka mitohondrijalne DNK (ostatak DNK koji se prenosi od majke do deteta) živih stanovnika Afrike, kako bi utvrdili porodično stablo modernog čoveka.
Kombinovanjem genetike sa simulacijama računarskih modela geologije i klime, istraživači su uspeli da dođu do slike o tome kako je afrički kontinent mogao da izgleda pre 200.000 godina.
Rekonstrukcija ljudske priče
Međutim, jedan stručnjak je studiju objavljenu u časopisu Priroda(Nature) dočekao sa oprezom rekavši da nije moguće rekonstruisati priču o ljudskom poreklu samo na osnovu mitohondrijske DNK.
Druge analize dovele su do drugačijih odgovora o prapostojbini čoveka uz otkrića fosila koja upućuju na to da su ljudi poreklom iz istočne Afrike.
Evolucija čoveka je veoma složen proces, kaže profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu koji nije povezan sa istraživanjem.
„Ne možete da koristite samo savremene mitohondrijske DNK da biste utvrdili poreklo savremenog čoveka", rekao je on za BBC.
„Od podataka se previše očekuje jer je u pitanju samo mali deo genoma koji ne može da nam pruži sve odgovore o našem poreklu."
Moguće je da savremeni čovek ima više domovina koje tek treba otkriti, a ne jednu.
Evolutivne prekretnice u ljudskoj istoriji
- Pre 400.000 godina: Neandertalci - naši rođaci - počinju da se pojavljuju i kreću po Evropi i Aziji
- Pre 300.000 do 200.000 godina: Homo sapiens - savremeni ljudi - pojavljuju se u Africi
- Pre 50.000 do 40.000 godina: Savremeni ljudi stižu do Evrope
Pratite Helen na Tviteru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.29.2019)