Bakota: Hrvatska ne blokira svoje susede na putu ka EU

Odlazeći hrvatski ambasador Gordan Bakota rekao je da Hrvatska neće blokirati Srbiju na putu ka EU zbog otvorenih pitanja koja se mogu rešiti samo dijalogom u evropskom kontekstu i izrazio uverenje da će predsedavanje Hrvatske EU od 1. januara 2020. intenzivirati evropski put Zapadnog Balkana.

"Evropski kontekst i evropske vrednosti, kao i transformacija društva mogu da pomognu da se prevladaju posledice zbivanja od pre 20-30 godina. Ako gledamo EU, kao uniju vrednosti i mirovni projekat, kao cilj bez obzira na otvorena pitanja, onda ćemo lakše rešavati i bremenita pitanja iz devedesetih", rekao je Bakota u intervjuu za Novi magazin.

On je ocenio da su trenutno srpsko-hrvatski odnosi, kao i odnosi svih susednih zemalja, posebno na Jugoistoku Evrope "u jednom  podosta intenzivnom i dinamičnom razdoblju u kojem se pokušavaju rešiti otvorena pitanja" dodajući da Hrvatska daje podršku zemljama Jugoistočne Evrope na njihovom evropskom putu jer je uverena da "isključivo evropski kontekst odnosa između zemalja Jugoistočne Evrope i Hrvatske, koja je članica EU, može doprineti kvalitetnijem odnosu".

Bakota je ukazao da je "jako bitno da evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana ostane visoko na agendi EU".

"Mislimo da bi vakuum u procesu proširenja izazvao veliku štetu jer bi otvorio mogućnost da neki drugi globalni igrači zauzmu ta mesta. Mislimo da je EU upravo ta koja donosi korist građnima, sigurnost, stabilnost i preduslove ekonomskog razvoja", naveo je.

Dodao je da će se Hrvatska zbog toga zalagati da Severna Makedonija i Albanija otvore pregovore pre Samita o Zapadnom Balkanu u Zagrebu, u maju sledeće godine, dok bi na samom Samitu bilo precizirano na koji način ići dalje u pregovaračkom procesu, kako ga revitalizovati jer Hrvatska nije zadovoljna dinamikom pregovora.

Bakota koji je imenovan za ambasadora u Berlinu izrazio je uverenje da njegov odlazak iz Beograda neće uticati da promenu planiranih aktivnosti kada je reč o promociji prioriteta EU u narednom periodu.

Govoreći o odnosima Srbije i Hrvatske Bakota je ocenio da je "pojedinih pomaka bilo" kao na primer po pitanju zaštite manjina ili povratka kulturnog blaga ali da to nije dovoljno.

"Nismo zadovoljni ishodima sastanaka oko pitanja nestalih osoba, koje smatramo humanitarnim, a ne političkim problemom. Bez obzira na nacionalnost ili državljanstvo, obaveza je i Srbije i Hrvatske da zajednički rešimo pitanje nestalih osoba. To je bitno zbog porodica koje više od 25 godina traže svoje nestale", naglasio je.

Bakota je dodao da je bitno da Srbija otvori arhive jer je Zagreb uveren da podaci o tome šta se događalo tokom rata u Hrvatskoj postoje, i da se mogu utvrditi činjenice.

Takođe, po rečima ambasadora, treba intenzivirati sastanke oko tema iz pravosuđa jer je za Hrvatsku "veoma problematična univerzalna jurisdikcija srpskih sudova i pravosuđa", a  "stvaranje neke vrste 'regionalnog Haga' - neprihvatljivo".

Bakota je rekao da neslaganja ima i po pitanju sukcesije, odnosno predmeta sukcesije. "U okviru toga postoji i pitanje sukcesije arhiva, koje gotovo da nije ni pokrenuto. Srpska strana po tom pitanju ima najveću odgovornost", dodao je.

Kao otvoreno putanje Bakota je posebno izdvojio granice.

"Postoje dva različita stava po pitanju granica. Komisije se sastaju i ako se ne dođe do rešenja onda bi se išlo na međunarodni tribunal kako bi se to rešilo", oko čega, kako je kazao, postoji konsenzus Srbije i Hrvatske.

Na pitanje hoće li rešavanje pitanja granica biti uslov za članstvo Srbije u EU, Bakota je podsetio na odluku Sabora od pre nekoliko godina da "bilateralna pitanja između pojedinih zemalja ne smeju biti prepreka pregovaračkom procesu".

"Ako se pogledaju poglavlja koja je Srbija otvorila, videćete da Hrvatska ni u jednom nije blokirala Srbiju. Uveren sam da će za buduće proširenje biti nužno da se međusobno reše otvorena pitanja, ali je naš čvrst stav da nećemo blokirati svoje susede", dodao je.

Govoreći o položaju hrvatske manjine u Srbiji Bakota je rekao da je kjučni problem nepridržavanje odredaba iz Bilateralnog sporazuma o manjinama koji je međunarodni ugovor i kojim se garantuju politički mandati hrvatskoj manjini u Srbiji od lokalnog, pokrajinskog do republičkog nivoa.

"To još nije urađeno. Predstavnici hrvatskih političkih stranaka da bi ušli u Narodnu skupštinu moraju biti u nekoj predizbornoj koaliciji ne bi li se našli na listama, pa onda dobrom voljom pojedinih političkih lidera da se nađu u Skupštini. U Hrvatskoj upravo srpska manjina kroz garantovane političke mandate ima predstavnike u Saboru i sami odlučuju o tome s kim će ući u koaliciju. To je suštinska razlika između dve zajednice. Nikada srpska strana nije rekla da nije spremna to napraviti, odnosno uvek je tu ostavljala prostor, ali se to nikad nije realizovalo", ukazao je.

On je dodao da u Subotici, gde je najbronija hrvatska manjina "oni ne učestvuju u lokalnoj vlasti", dok u Beogradu pripadnici hrvatske zajednice, kojih službeno ima oko 7.500, nemaju svoj prostor.

Kao najveći izazov tokom mandata u Beogradu Bakota je naveo suočavanje s medijskom slikom u Srbiji.

"Zaista, vidimo veliki broj napisa koji imaju karakteristike govora mržnje, a koji su vezani za hrvatsku zajednicu i Hrvatsku. Bitno je da Srbija u narednom periodu uradi bolju medijsku strategiju i regulaciju medijskih sloboda, tako da se minimizira govor mržnje. Sa pozitivnim informacijama, koje se tiču dobre ekonomske ili kulturne saradnje, treba izlaziti iz kriza koje se povremeno javljaju u međusobnim odnosima", rekao je odlazeći ambasador Hrvatske u intervjuu za Novi magazin.

(Beta, 19.12.2019)