Боб Дилан: Вил Гомперц оцењује његов први албум са новим песмама после осам година ★★★★★
Тешко је осмислити речи које вас терају да слушате у оваквом мулти-сензорном свету, али Дилану то успева изнова и изнова.
У поп музици је почео да се формира нови жанр. Не долази из сиромашних стамбених блокова Тотенхема нити из лосанђелеских студија. Није испао из клубова на Ибици, нити залутао у мејнстрим из бочних уличица Рија.
Није радикалан, узбудљив, бунтовнички нити гласан. Он је нешто сасвим друго: форма која је тек почела да постаје могућа, не зависећи од технолошког напретка, већ од баналније неизбежности процеса старења.
Некадашњи поп пионири бебећих лица; предивна младеж која је запалила суморни послератни свет лагано стиже на крај дугог и кривудавог пута. То је неутабана стаза. Не постоје преседани. Искључиво је на тим првобитним извиђачима да дефинишу естетику последњег чина једне остареле звезде.
- Боб Дилан објавио нову песму после осам година паузе
- Љубавна писма Леонарда Коена вредна 876.000 долара
- Ролингстонси показали колико су велики
Џони Кеш је зацртао тон серијалом Америцан Рецордингс у продукцији Рика Рубина, посебно са Америцан ИВ: Тхе Ман Цомес Ароунд (2002), на ком се остарела звезда подухватила савременог попа.
Огољен и сиров, глас му је био мање еластичан и енергичан, али је зато стекао богатство и резонанцију који су песмама подарили меланхоличну лепоту.
Боби Вомек је пошао сличним путем хип-колаборације за свој последњи албум Тхе Бравест Ман ин тхе Универсе (2012), снимљен са Дејмоном Албарном из групе Блур у продукцији Ричарда Расела.
Вомеков глас има шмек старог вина попут Кешовог, али овај пут је то звук соула шездесетих, дестилованог деценијама дугог тешког живота и кајања.
Блацкстар (2016) Дејвида Боувија, објављен на његов 69. рођендан, два дана пре његове смрти, консолидовао је естетику поп албума из позног дела каријере једне звезде, баш као што су Рембрантове последње слике поставиле стандард за последњи бљесак остарелог сликара. Био је носталгичан, пророчки и филозофски.
Баш као што је то био и Иоу Вант ит Даркер Леонарда Коена, који је изашао касније исте године.
Жудња, мудрост и карактер вокала, уместо динамичког опсега, чини се да су доминантне теме ове нове категорије.
Сви то може да се чује и на албуму Негативе Цапабилити (2018) Маријане Фејфтул, на ком она обрађује песму Ит'с Алл Овер Нов, Баби Блуе, коју је написао њен стари пријатељ Боб Дилан, Нобелов лауреат из 2016. године и најскорија придошлица у редове бригаде с албумима позне каријере.
Албум Роугх анд Ровди Ваис поседује сва обележја овог жанра. Не покушава да импресионира нити да угоди. Не постоји очигледан труд да се маскира уморан, ограничени глас или повремено промумлане речи.
Пилула није зашећерена. У чему је сврха? Нико не жели да слуша слатке речи једног седамдесетогодишњака.
Истина је талисман, реци све како јесте.
А Дилан то и ради, почев од И Цонтаин Мултитудес, народске исповести о његовој природи и утицајима.
Вилијам Блејк, Ролинг Стоунс, Ана Франк, Бетовен, Шопен и Индијана Џонс се сви помињу у овој лирској причи испричаној у музички једноставној песми о сложеном човеку, коју отварају речи:
Тодаи, томорров, анд иестердаи, тоо
Тхе фловерс аре диин' лике алл тхингс до
Касније добијамо прве наговештаје његовог самокритичног хумора и константних културолошких референци (у овом случају на Дејвида Боувија) који се провлаче кроз читав албум:
Ох, вхиле И цаннот фролиц витх алл тхе иоунг дудес
И цонтаин мултитудес
- Лет ит Бе: 50 година од последњег албума Битлса
- Литл Ричард: Речи су звучале као небулоза - али онда је настао један од великих рокенрол хитова
- Како је Крафтверк утицао на пет деценија музике
Друга песма, Фалсе Пропхет - спора, блузерска нумера - има нешто тежи тон и Боб почиње да режи и изражава се сократовски, прогласивши себе да је…
Енеми оф тхе унливед меанинглесс лифе
И аин'т но фалсе пропхет
И јуст кнов вхат И кнов
И го вхере онли тхе лонели го
Напросто не знам је ли осећао притисак док је писао овај албум, први који је завршио након што је проглашен лауреатом Нобелове награде, али човек је у врхунској форми.
Тешко је данас написати текстове који вас терају да обратите пажњу у овом нашем вишечулном, мултимедијалном свету, али њему то изнова и изнова полази за руком.
Ми Овн Версион оф Иоу, спора, рокабилијевска ствар представља певача у улози Виктора Франкенштајна; он извлачи „крв из кактуса, барут из леда&qуот; и „враћа у живот некога на више начина од само једног&qуот;.
То је неухватљива, елиптична песма која је истовремено милионима миља удаљена од Бловин' ин тхе Винд али и истовремено крајње из истог ума, са темом идентитета, постојања и времена. Чиме се он све поново бави у петој нумери, Блацк Ридер, тишој песми са шпанском гитаром, која говори о животу проведеном на путу.
Као и већи део албума Роугх анд Ровди Ваис, она ме подсећа на грлено отпеван албум Тома Вејтса Блацк Ридер (1993): не само по имену, већ и по храпавости и ургентности Диланове изведбе.
Гоодбие Јимми Реед је бурна 12-тактна блузерска нумера, најближа класичном Дилану на овом албуму - чује се чак и врисак усне хармонике.
Она је и најочигледније аутобиографска песма, са наговештајем старих рачуна који још нису рашчишћени:
Иоу вон'т амоунт то муцх, тхе пеопле саид
'Цаусе И дидн'т плаи гуитар бехинд ми хеад
Поново, писање је овде сјајно. Ако мене питате, Леонард Коен је био бољи песник од ове двојице фолк музичара, али Канађанин није поседовао Диланову заједљиву оштрицу, која је изнедрила незаборавне стихове као што је овај из Гоодбие Јимми Реед:
И неед иоу лике ми хеад неедс а ноосе
Атмосфера се нагло мења у Мотхер оф Мусес, тужбалици налик црквеној песми која је напросто прелепа, још и више зато што се Дилан мучи да извуче високе тонове: краљевски глас попа суочава се са губљењем моћи као краљ Лира.
То је изразито романтична ствар: ода Америци волтвитменовског квалитета, у којој нам наш протагониста говори да се заљубио у Калиопу (грчка муза епске поезије).
Мотхер оф Мусес, вхеревер иоу аре
И'ве алреади оутливед ми лифе би фар
Албум се завршава са три све дуже песме, последња 16-минутна смештена на засебан диск, претходно објављена Мурдер Мост Фоул, у којој се Дилан присећа атентата на Џона Кенедија.
Албум „Роугх анд Ровди Ваис&qуот; је више него добродошао прилог све већем броју позних дела која чине овај нови жанр остарелих поп звезда; изузетан је.
Да је уметничка слика, назвао бих га ремек-делом.
Роугх анд Ровди Ваис: списак песама
1. И Цонтаин Мултитудес 4'36&qуот;
2. Фалсе Пропхет 6'00&qуот;
3. Ми Овн Версион оф Иоу 6'41&qуот;
4. И'ве Маде Уп Ми Минд то Гиве Миселф то Иоу 6'32&qуот;
5. Блацк Ридер 4'12&qуот;
6. Гоодбие Јимми Реед 4'13&qуот;
7. Мотхер оф Мусес 4'29&qуот;
8. Цроссинг тхе Рубицон 7'22&qуот;
9. Кеи Вест (Пхилосопхер Пирате) 9'34&qуот;
Диск 2
1. Мурдер Мост Фоул 16'56&qуот;
Још текстова Вила Гомперца:
- Рецензија филма „Ирац&qуот;: Скорсезе подмладио Де Нира, Паћина и Пешија ★★★★☆
- Џокер: Можда је то уметничко дело, али да ли је насиље оправдано ★★★★☆
Пратите Вила Гомперца на Твитеру
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.23.2020)