Bob Dilan: Vil Gomperc ocenjuje njegov prvi album sa novim pesmama posle osam godina ★★★★★
Teško je osmisliti reči koje vas teraju da slušate u ovakvom multi-senzornom svetu, ali Dilanu to uspeva iznova i iznova.
U pop muzici je počeo da se formira novi žanr. Ne dolazi iz siromašnih stambenih blokova Totenhema niti iz losanđeleskih studija. Nije ispao iz klubova na Ibici, niti zalutao u mejnstrim iz bočnih uličica Rija.
Nije radikalan, uzbudljiv, buntovnički niti glasan. On je nešto sasvim drugo: forma koja je tek počela da postaje moguća, ne zaviseći od tehnološkog napretka, već od banalnije neizbežnosti procesa starenja.
Nekadašnji pop pioniri bebećih lica; predivna mladež koja je zapalila sumorni posleratni svet lagano stiže na kraj dugog i krivudavog puta. To je neutabana staza. Ne postoje presedani. Isključivo je na tim prvobitnim izviđačima da definišu estetiku poslednjeg čina jedne ostarele zvezde.
- Bob Dilan objavio novu pesmu posle osam godina pauze
- Ljubavna pisma Leonarda Koena vredna 876.000 dolara
- Rolingstonsi pokazali koliko su veliki
Džoni Keš je zacrtao ton serijalom American Recordings u produkciji Rika Rubina, posebno sa American IV: The Man Comes Around (2002), na kom se ostarela zvezda poduhvatila savremenog popa.
Ogoljen i sirov, glas mu je bio manje elastičan i energičan, ali je zato stekao bogatstvo i rezonanciju koji su pesmama podarili melanholičnu lepotu.
Bobi Vomek je pošao sličnim putem hip-kolaboracije za svoj poslednji album The Bravest Man in the Universe (2012), snimljen sa Dejmonom Albarnom iz grupe Blur u produkciji Ričarda Rasela.
Vomekov glas ima šmek starog vina poput Kešovog, ali ovaj put je to zvuk soula šezdesetih, destilovanog decenijama dugog teškog života i kajanja.
Blackstar (2016) Dejvida Bouvija, objavljen na njegov 69. rođendan, dva dana pre njegove smrti, konsolidovao je estetiku pop albuma iz poznog dela karijere jedne zvezde, baš kao što su Rembrantove poslednje slike postavile standard za poslednji bljesak ostarelog slikara. Bio je nostalgičan, proročki i filozofski.
Baš kao što je to bio i You Want it Darker Leonarda Koena, koji je izašao kasnije iste godine.
Žudnja, mudrost i karakter vokala, umesto dinamičkog opsega, čini se da su dominantne teme ove nove kategorije.
Svi to može da se čuje i na albumu Negative Capability (2018) Marijane Fejftul, na kom ona obrađuje pesmu It's All Over Now, Baby Blue, koju je napisao njen stari prijatelj Bob Dilan, Nobelov laureat iz 2016. godine i najskorija pridošlica u redove brigade s albumima pozne karijere.
Album Rough and Rowdy Ways poseduje sva obeležja ovog žanra. Ne pokušava da impresionira niti da ugodi. Ne postoji očigledan trud da se maskira umoran, ograničeni glas ili povremeno promumlane reči.
Pilula nije zašećerena. U čemu je svrha? Niko ne želi da sluša slatke reči jednog sedamdesetogodišnjaka.
Istina je talisman, reci sve kako jeste.
A Dilan to i radi, počev od I Contain Multitudes, narodske ispovesti o njegovoj prirodi i uticajima.
Vilijam Blejk, Roling Stouns, Ana Frank, Betoven, Šopen i Indijana Džons se svi pominju u ovoj lirskoj priči ispričanoj u muzički jednostavnoj pesmi o složenom čoveku, koju otvaraju reči:
Today, tomorrow, and yesterday, too
The flowers are dyin' like all things do
Kasnije dobijamo prve nagoveštaje njegovog samokritičnog humora i konstantnih kulturoloških referenci (u ovom slučaju na Dejvida Bouvija) koji se provlače kroz čitav album:
Oh, while I cannot frolic with all the young dudes
I contain multitudes
- Let it Be: 50 godina od poslednjeg albuma Bitlsa
- Litl Ričard: Reči su zvučale kao nebuloza - ali onda je nastao jedan od velikih rokenrol hitova
- Kako je Kraftverk uticao na pet decenija muzike
Druga pesma, False Prophet - spora, bluzerska numera - ima nešto teži ton i Bob počinje da reži i izražava se sokratovski, proglasivši sebe da je…
Enemy of the unlived meaningless life
I ain't no false prophet
I just know what I know
I go where only the lonely go
Naprosto ne znam je li osećao pritisak dok je pisao ovaj album, prvi koji je završio nakon što je proglašen laureatom Nobelove nagrade, ali čovek je u vrhunskoj formi.
Teško je danas napisati tekstove koji vas teraju da obratite pažnju u ovom našem višečulnom, multimedijalnom svetu, ali njemu to iznova i iznova polazi za rukom.
My Own Version of You, spora, rokabilijevska stvar predstavlja pevača u ulozi Viktora Frankenštajna; on izvlači „krv iz kaktusa, barut iz leda" i „vraća u život nekoga na više načina od samo jednog".
To je neuhvatljiva, eliptična pesma koja je istovremeno milionima milja udaljena od Blowin' in the Wind ali i istovremeno krajnje iz istog uma, sa temom identiteta, postojanja i vremena. Čime se on sve ponovo bavi u petoj numeri, Black Rider, tišoj pesmi sa španskom gitarom, koja govori o životu provedenom na putu.
Kao i veći deo albuma Rough and Rowdy Ways, ona me podseća na grleno otpevan album Toma Vejtsa Black Rider (1993): ne samo po imenu, već i po hrapavosti i urgentnosti Dilanove izvedbe.
Goodbye Jimmy Reed je burna 12-taktna bluzerska numera, najbliža klasičnom Dilanu na ovom albumu - čuje se čak i vrisak usne harmonike.
Ona je i najočiglednije autobiografska pesma, sa nagoveštajem starih računa koji još nisu raščišćeni:
You won't amount to much, the people said
'Cause I didn't play guitar behind my head
Ponovo, pisanje je ovde sjajno. Ako mene pitate, Leonard Koen je bio bolji pesnik od ove dvojice folk muzičara, ali Kanađanin nije posedovao Dilanovu zajedljivu oštricu, koja je iznedrila nezaboravne stihove kao što je ovaj iz Goodbye Jimmy Reed:
I need you like my head needs a noose
Atmosfera se naglo menja u Mother of Muses, tužbalici nalik crkvenoj pesmi koja je naprosto prelepa, još i više zato što se Dilan muči da izvuče visoke tonove: kraljevski glas popa suočava se sa gubljenjem moći kao kralj Lira.
To je izrazito romantična stvar: oda Americi voltvitmenovskog kvaliteta, u kojoj nam naš protagonista govori da se zaljubio u Kaliopu (grčka muza epske poezije).
Mother of Muses, wherever you are
I've already outlived my life by far
Album se završava sa tri sve duže pesme, poslednja 16-minutna smeštena na zaseban disk, prethodno objavljena Murder Most Foul, u kojoj se Dilan priseća atentata na Džona Kenedija.
Album „Rough and Rowdy Ways" je više nego dobrodošao prilog sve većem broju poznih dela koja čine ovaj novi žanr ostarelih pop zvezda; izuzetan je.
Da je umetnička slika, nazvao bih ga remek-delom.
Rough and Rowdy Ways: spisak pesama
1. I Contain Multitudes 4'36"
2. False Prophet 6'00"
3. My Own Version of You 6'41"
4. I've Made Up My Mind to Give Myself to You 6'32"
5. Black Rider 4'12"
6. Goodbye Jimmy Reed 4'13"
7. Mother of Muses 4'29"
8. Crossing the Rubicon 7'22"
9. Key West (Philosopher Pirate) 9'34"
Disk 2
1. Murder Most Foul 16'56"
Još tekstova Vila Gomperca:
- Recenzija filma „Irac": Skorseze podmladio De Nira, Paćina i Pešija ★★★★☆
- Džoker: Možda je to umetničko delo, ali da li je nasilje opravdano ★★★★☆
Pratite Vila Gomperca na Tviteru
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.23.2020)