Kosovo i ratni zločini: Posle optužnice za ratne zločine protiv Hašima Tačija, razgovori u Vašingtonu pod znakom pitanja
Predsednici Srbije i Kosova trebalo je u subotu da nastave razgovore u prisustvu visokih američkih zvaničnika
Tri dana pre najavljenih razgovora sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem oko budućnosti Kosova u Vašingtonu, specijalizovano tužilaštvo za zločine počinjene na Kosovu podiglo je optužnicu kojom kosovskog predsednika Hašima Tačija tereti za ratne zločine.
Tači, bivši predsednik skupštine Kadri Veselji i još devet osumnjičenih terete se za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistvo, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje tokom sukoba 1998-2000 godine.
Američki diplomata zadužen za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel objavio je da Tači otkazao put u Vašington,
„Kosovski predsednik nas je upravo obavestio da je otkazao put u Vašington posle saopštenja Specijalnog tužilaštva. Poštujem njegovu odluku da ne prisustvuje razgovorima dok se ne srede pravna pitanja vezana za te navode", napisao je Grenel na Tviteru.
- Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“
- Koliko je ukupno pregovora o Kosovu
- Kosovska diplomatija na tri strane sveta
Grenel dodao da će se u subotu u Vašingtonu predsednik Srbije sastati sa kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem.
Međutim, Hoti je nešto kasnije saopštio da ni on neće prisustvovati razgovorima.
„Zbog novih dešavanja u Prištini zbog optužnice koju je podnelo Specijalno tužilaštvo, moram se vratiti u svoju zemlju da se bavim tom situacijom. Obavestio sam ambasadora Grenela da ne mogu da prisustvujem sastanku 27. juna u Beloj kući", objavio je Hoti na svom Tviter nalogu.
Predlog optužnice
U optužnom predlogu u deset tačaka koje je tužilaštvo podnelo Specijalizovanim većima koja se bave zločinima počinjenim tokom sukoba na Kosovu, navodi se da Tači, Veselji i drugi osumnjičeni snose krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava.
Specijalizovana veća, posle ispitivanja optužnice, treba da odluče da li će je potvrditi i pokrenuti postupak protiv osumnjičenih.
„Žrtve krivičnih dela iz optužnice su stotine lica čiji je identitet poznat i među kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici", navodi Specijalizovano tužilaštvo.
Optužnica je „rezultat dugotrajnih istraga i odražava uverenje tužilaštva da može da dokaže van razumne sumnje sve optužbe sadržane u njoj", dodaje se u saopštenju iz Haga,
Drugi detalji predloga optužnice nisu poznati, ali se zna da je tužilaštvo u Hagu još od kraja 2017. godine vodilo istragu protiv Tačija - u vreme sukoba na Kosovu političkog vođe Oslobodilačke vojske Kosova, Veseljija, kasnijeg šefa tajne policije i drugih visokih predstvnika OVK, poput bivšeg premijera Ramuša Haradinaja.
Reakcije
Hašim Tači nije reagovao na optužnicu, dok je Kadri Veselji, danas predsednik Demokratske partije Kosova, izjavio da su tvrdnje tužilaštva „političke i neosnovane".
„Sumnja da su stvarni motivi ovog tužioca u potpunosti politički. S obzirom na vreme i okolnosti, nekoliko dana pre sastanka u Beloj kući, sa pravom ističemo sumnju da li je to slučajnost", naveo je Veselji, a prenosi Radiotelevizija Srbije.
Iz Beograda još uvek nema reakcija na optužni predlog.
Portparol Evropske unije Peter Stano rekao je da EU ne komentariše postupke suda u Hagu, ali i dodao da institucije u Briselu snažno podrža
'Tači i Veselji podrivaju rad Specijalizovanih veća'
Iako je optužni predlog podnet još 24. aprila, „specijalizovani tužilac je smatrao nužnim da o optužbama izda javno saopštenje usled kontinuiranih pokušaja Hašima Tačija i Kadri Veseljija da ometaju i podrivaju rad Specijalizovanih veća".
Tužilaštvo optužuje Tačija i Veseljija za sprovođenje „tajne kampanje za ukidanje zakona kojim su Specijalizovana veća osnovana, kao i opstruisanje rada suda sa ciljem da oni sami ne budu izvedeni pred lice pravde".
U saopštenju se dodaje da su „takvim postupcima Tači i Veselji su pokazali da su im lični interesi važniji od žrtava njihovih zločina, principa pravne države i celokupnog naroda Kosova".
Šta je zadatak Specijalizovnog tužilaštva?
Specijalizovano tužilaštvo istražuje navodne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova počinjene nad etničkim manjinama i političkim rivalima koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. čiji je autor švajcarski senator Dik Marti.
Prve optužnice podnete su u februaru tekuće 2020. godine, a još jedna je podneta aprila.
Na razgovor su do sada bili pozvani bivši premijer Ramuš Haradinaj, nekadašnji rukovodioci OVK-a Azem Sulja, Sami Ljuštaku, Rustem Mustafa, Šukri Buja, a početkom decembra na razgovor je pozvan i Kadri Veselji, predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik Skupštine Kosova.
Specijalizovana veća su osnovana su pri svakom nivou sudskog sistema na Kosovu, od Osnovnog do Ustavnog suda i upošljavaju samo međunarodno osoblje.
Bave se zločinima počinjenim od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, a sedište im je u Hagu, u Holandiji.
Predsednik Kosova i jedan od bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači prvobitno je podržao osnivanje suda, ali je 2017. podržao inicijativu za njegovo ukidanje.
Kadri Veselji je predsednik Demokratske partije Kosova koju je osnovao Tači, a smatra se i jednim od osnivača OVK.
U javnosti je poznat kao nekadašnji šef tajne kosovske službe, poznate kao ŠIK.
U prethodnom skupštinskom sazivu bio je predsednik kosovskog parlamenta.
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.25.2020)