Gotovo da se ni za jedne izbore u prethodne dve decenije crnogorske istorije nije moglo reći da nisu neizvesni, ali će ovogodišnji parlamentarni izbori tome dodati novo značenje.

Politička ponuda Crne Gore raspodelila se u šest koalicija i pet stranaka, sve sa željom da dođu do pozicije koju prethodnih trideset godina manje ili više dominantno kontroliše Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića.

„Opozicija ima nikad bolju poziciju pred izbore: svi smo osetili da je Crna Gora dotakla dno i da imamo istorijsku odgovornost da krenemo u oporavak društva.

Model nastupa opozicije je takav da niko nema izgovor da nema izbora i da ne izađe na glasanje - neće biti rasut nijedan opozicioni glas", smatra lider jedne od opozicionih lista Aleksa Bečić.

• Kome odgovara nestabilna Crna Gora
• Kako se sa koronom bori Crna Gora, zemlja gde je virus najkasnije stigao
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti"

U vladajućoj stranci tvrde da ne postoji kombinacija u kojoj bi izgubili vlast.

„Ne moramo s njima, a nećemo ni u opoziciju jer oni nikako ne mogu imati više od nas.

I poslednji napor je učinjen uvođenjem Srpske pravoslavne crkve kao političkog igrača jer prethodni pokušaji nisu uspeli", kaže za BBC na srpskom Miodrag Vuković, član Glavnog odbora DPS-a.

Više od pola miliona glasača 30. avgusta biraće 81 poslanika crnogorskog parlamenta, od kojih je za formiranje većine neophodna je 41 „glasačka ruka".

Država ili korupcija

Na pitanje o ključnoj temi ovih izbora, vladajući nemaju nikakvu dilemu.

„Država je bila ključna tema ovih izbora - to je usud svih generacija, to je tema svih tema otkad Crna Gora postoji jer u njeno postojanje pokušavaju da se mešaju zvani i nezvani.

Imamo državnu tradiciju dugu hiljadu godina, a nikako da stanemo na noge", kaže Miodrag Vuković.

Na opasku da DPS vlada tri decenije, a da na pitanje ključne teme izbora 2020. godine podseća na „ukidanje crnogorske državnosti 1918. godine", on kaže da su okolnosti i dalje slične.

„To ne može da izađe iz agende zbog vlasti u Srbiji, ma kako se predstavljale.

To je nepotrošen poriv i namera da se direktno utiče na odnose u susednim zemljama."

S druge strane, Andrija Mandić, jedan od lidera koalicije koju predvodi Demokratski front ukazuje da upravo DPS na scenu stalno vraća stare podele.

„Promena sistema i okretanje ka budućnosti je glavna tema, a da teme prošlosti koje nameće aktuelni režim ostavimo iza nas.

• Kako se sa koronom bori Crna Gora, zemlja gde je virus najkasnije stigao
• Kad srpske nekretnine na crnogorskom primorju samuju

Kroz čitav niz zakonskih odluka, od kojih je posebno opasan Zakon o slobodi veroispovesti koji je duboko podelio Crnu Goru, režim je želeo da nas vrati u staro doba omraza i podela - to su radili da bi prikrili tamnu rupu u kojoj se nalazi Crna Gora."

Protiv Zakona o slobodi veroispovesti, kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo nad njima, prethodnih meseci na ulicama crnogorskih gradova održavane su protesne litije.

Neke od tih skupova organizovala je Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve, dok je mitropolit Amfilohije pozvao građane da glasaju protiv onih koji su doneli ovakav zakon.

Koalicija Alekse Bečića u svom imenu nosi reč „mir", pa pozivaju da to bude i rešenje za otvorena pitanja.

„Crnoj Gori je potreban politički, ekonomski, socijalni, međuverski i međunacionalni mir.

Čovek koji nema nikakvu ideologiju nas 30 godina drži podeljene da bi od nas otimao i da bi ovu zemlju čerupao."

Ko je ko na glasačkom listiću

1. Socijaldemokrate - Ivan Brajović
2. Bošnjačka stranka - Rafet Husović
3. Hrvatska građanska inicijativa
4. Socijaldemokratska partija
5. Hrvatska reformska stranka Crne Gore
6. Crno na belo - Dritan Abazović
7. Albanska koalicija Jednoglasno
8. DPS - Milo Đukanović
9. Za budućnost Crne Gore - Demokratski front i partneri
10. Albanska lista
11. Mir je naša nacija - Aleksa Bečić i Miodrag Lekić

Ekonomija koju je savladala korona

Pošto je ispunjenje turističkih planova manje od deset odsto zbog zatvorenih granica kao metode borbe protiv virusa korona, jasno je da Crnu Goru čeka ekonomska neizvesnost.

Dosadašnja vlada premijera Duška Markovića donosila je tri paketa pomoći, u pokušaju da ublaži posledice zatvaranja.

„Rešenje je da se pomirimo sa nesumnjivo tragičnim posledicama i da tome primerimo sve ekonomske mere.

Nemamo pune plaže, ali radimo sa onim što imamo, da pokušamo da rehabilitujemo i prizovemo bolja vremena - šta je trebalo, da se kao Hrvati skroz otvorimo prema svetu, zaradimo lovu, a stotine i hiljade ljudi izložimo riziku da budu zaraženi", pita se Miodrag Vuković iz DPS-a.

Na tvrdnju da su ekonomska pitanja jasno skrajnuta u predizbornoj kampanji vladajućih, on odgovara da je teško govoriti o ekonomiji u nestabilnoj državi.

„Odvlače nam se snage i pažnja od onoga što je nesumnjivo - Crna Gora je najrazvijenija društvena zajednica na Balkanu, osim onih koje su ušle u Evropsku uniju.

Gladuje Crnogorac? Pokažite mi jednog!

Da živi teško? Ja ću pokazati deset u drugim zemljama."

• Kako su Turci ekonomski osvojili Crnu Goru
• Crna Gora i NATO - godina prva

Ekonomski program oba opoziciona tabora počiva na ključnoj pretpostavci - borbi protiv korupcije i kriminala za koju tvrde da ga je instalirala vlast DPS-a.

„Zaustavili bismo nameštene tendere, korumpirane ugovore i anekse ugovora, preispitali proces privatizacije, zaustavili koncesionu mafiju - šumarsku, putarsku, naplatili porez tajkunima.

Potrebna je i fiskalna konsolidacija - poreska politika u kojoj će oni koji imaju najviše, platiti najviše; da teret krize podelimo solidarno, da se smanji teret poreza u oblastima najpogođenijim krizom", nabraja ključne mere Aleksa Bečić uz napomenu da je paket pomoći crnogorske vlade najsiromašniji u poređenju sa drugim zemljama.

I za Bečićevu koaliciju, kao i za listu koju predvodi Demokratski front, jedna od ključnih mera biće razvoj ne samo letnjeg turizma, pokretanje fabrika i proizvodnje.

„Režim je sve resurse posvetio pesku, plažama i tajkunima koji su gradili na tim plažama.

Kad je korona pogodila čitav svet, pokazalo se da vlada nema plan B - uništena je privreda, zatvorene fabrike i sada nas čeka teška zima", kaže Andrija Mandić.

Tvrdnje da u Crnoj Gori cvetaju kriminal i korupcija, za Miodraga Vukovića nisu ozbiljne.

„Priča da je ova vlast instalirala korupciju i kriminal je priča za malu decu - to postoji i odmah iza granice Crne Gore, a ne samo ovde."

• Šta usvojeni Zakon o istopolnom partnerstvu znači za Crnogorce
• Kviz: Koliko znate o istoriji, kulturi i geografiji Crne Gore

Izbori u doba korone

Iako je najpre preporučeno da birači sa potvrđenim virusom korona ili u samoizolaciji ne mogu da glasaju jer bi to predstavljalo previsoki rizik za zdravlje, Ministarstvo zdravlja Crne Gore ipak je propisalo način da i oni izađu na birališta.

Zaraženi mogu glasati samo pismenim putem iz svojih domova, dok oni u samoizolaciji koji nemaju potvrđen virus mogu izaći iz karantina samo do biračkog mesta.

Čitava kampanja protekla je bez većih okupljanja jer je na snazi zabrana za skupove veće od sto ljudi, pa je borba žestoko vođena plaćenim oglasima na društvenim mrežama, brojnim bilbordima i oglasima u štampi.

Šta će biti dan posle

Ključna razlika pred ove izbore ipak je potpuni izostanak međusobnih svađa različitih opozicionih opcija, što Andrija Mandić opisuje kao „najvišu odgovornost i solidarnost ikad".

Sam Mandić nalazi se na začelju liste kandidata, dok je na njenom prvom mestu nestranačka ličnost, univerzitetski profesor Zdravko Krivokapić.

Demokrate Alekse Bečića imaju samo jedan uslov.

„Naše kongresne odluke su jasne: mi sa DPS-om nećemo imati ništa i tu je tačka.

Svi oni koji ne žele da imaju ništa sa DPS-om, a žele da gledaju u budućnost i žele da ekonomski oporavimo društvo - naši su potencijalni partneri."

U koalicionoj kombinatorici, ističe se i uloga koalicije Crno na belo koju predvodi lider stranke URA Dritan Abazović.

„Ne interesuju nas procenti, ako bude do nas Crna Gora će dobiti ekspertsku vladu, bez političara, sa stručnjacima većinske Crne Gore koja vapi za promenama", poručio je Abazović sa mitinga u Ulcinju.

Ipak, ne bi bilo prvi put u Crnoj Gori da se, po brojanju glasova, neki politički akteri ipak opredele da „prelete" na stranu DPS-a i daju odlučujuće glasove za održavanje sistema.

„Raspoloženje u narodu je takvo da, kada se konstatuje da opozicija ima većinu, oni građani koji su glasali za promene zaustavili bi onoga ko bi eventualno pokušao da spasi opstanak Mila Đukanovića na vlasti", smatra Andrija Mandić.

• Crna Gora posle korone: Kako oporaviti privredu
• Crna Gora i korona: Povratak na plaže po novim pravilima

Vladajući veruju da će im dosadašnji partneri biti dovoljni za nastavak tri decenije duge vladavine.

„Vladu pravimo sa tradicionalnim partnerima - SD-om, SDP-om i nacionalnim strankama.

Stranke svih nacija su tu sem stranke jedne nacije - a to je upozoravajuće, kad jedna nacija izostaje iz tog jedinstva", kaže Miodrag Vuković.

Posebno upozoravajuće glasile su poruke direktora crnogorske policije da organi reda imaju jasne indicije da bi se na izborima 30. avgusta mogao dogoditi sličan scenario kao 2016. godine, kada je u danu glasanja uhapšena grupa ljudi osumnjičena za pokušaj državnog udara.

U maju 2019. godine, među osuđenima za ovo delo našla su se i dva lidera opozicije, među kojima i Andrija Mandić.

Miodrag Vuković kaže da je Crna Gora naučila tu lekciju.

„Policija radi ono što treba - šalje poruke preventivnog karaktera, znamo momci šta radite.

Imaju registre umobolnika - političkih ili bioloških, a društvene mreže ne gledamo kao crtane filmove za malu decu nego kao upozorenja za ozbiljne ljude.

Da Crna Gora nije postala članica NATO-a, danas bi se ovde igralo Žikino kolo."

S druge strane, opozicija očekuje drugačije ponašanje državnih organa.

„To su partijski vojnici prerušeni u službene uniforme koji najavljuju nemire, a dva dana nakon takvih najava - nismo informisani da je iko uhapšen.

Moj poziv na svakom mestu je poziv na mir, suzdržanost i dostojanstvo - olovka u ruke jer je olovka najjače oružje", zaključuje Aleksa Bečić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.29.2020)