Tornado i Srbija: Retka olujna pojava koje se treba kloniti

Slika ogromnog tamnog levka kao iz holivudskih filmova, koji se spušta sa neba i pri dodiru sa tlom kreće da nosi sve pred sobom, mnogima je pred očima kada se pomene tornado.

Iako se ova kovitaljuća olujna pojava najčešće dovodi u vezu sa severnoameričkim kontinentom, u Evropi se svake godine, posebno leti, takođe dogodi veliki broj tornada.

Od ove vremenske nepogode nije izuzeta ni Srbija - pre svega Vojvodina i planinski predeli, gde je tornado redak i sa mnogo manje snage.

Tamo gde je razorna snaga tornada velika, on za sobom ostavlja porušene kuće, prevrnute automobile, počupane bandere i drveće, a ni ljudske žrtve nisu nepoznanica.

• Otkud grom iz vedra neba usred paklene vrućine
• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
• Šta su ostrva toplote - leti toplo, zimi još toplije

U lovu na tornado

Profesor Vladan Ducić sa Geografskog fakulteta u Beogradu je bio jedan od istraživača koji su proučavali tornado u okolini Valjeva, jula 1992. godine.

U štampi je pisalo da su usled nevremena u selima Paune i Rajković „kuće bile oštećene kao da je pucano na njih rafalnom paljbom", što je bio povod da Ducić ode na teren.

Tamo je sa timom istraživača ucrtao tragove rušenja, napravio anketu sa lokalnim stanovništvom i tako uspeo da „rekonstruiše celu pojavu".

„Očevici su bili zastrašeni i opisivali su da se nebo smračilo, da je bilo kao usred noći - što je posledica visoke oblačnosti koja onemogućava sunčevom zračenju da dopre do tla", objašnjava Ducić za BBC na srpskom.

Uz mnogo truda i ograničenih mogućnosti - bez avio i satelitskih snimaka, utvrdili su da je zona štete bila široka oko 250 metara, a dužina oko jedan kilometar.

Brzina vetra, odnosno vrtloga, bila je do 300 kilometara na čas, dok je snaga bila jedan do dva na skali fujita.

Intenzitet tornada u svetu se meri od 0 do 5 na skali fujita, dok se u Evropi češće koristi skala torro koja ima 12 podeoka.

Na prostoru od nekoliko desetina metara, visine nekoliko desetina centimetara, istraživači su naišli na veliku količinu predmeta, te su pomislili da je u pitanju lokalna deponija.

„Od lokalaca smo saznali da je to nastalo nakon tornada i onda smo utvrdili da se to dogodilo kad je oslabio i sve što je nosio ka oblaku tu izručio", dodaje Ducić.

• Klimatske promene u sedam tačaka: Gde smo, gde idemo i koliko je loše
• Koliko je leda bilo 1989, a koliko ima danas
• Nivo mora porašće za dva metra

Najzanimljiviji predmet koji su pronašli bila je crno-bela slika sa svadbe starijeg bračnog para.

Usled razlike u vazdušnom pritistku prilikom tornada dolazi do takozvane implozije, kada stvari, kao i ljudi, izleću iz kuće, što se dogodilo i tada.

„Jedna baka je čula da je nevreme, pošla je da vidi šta se dešava i u tom momentu iznad njene kuće je naišao tornado koji je prouzrokovao da prozori ispadnu napolje.

„I ona je ispala kroz prozor, ali nije bila ozbiljno povređena, jer je u pitanju bila visina od jednog i po metra", priseća se profesor Ducić.

Od Severne i Južne Amerike, do Rusije i Srbije

Tornado nastaje leti u kontinentalnim delovima umerenih širina, u kojima se nalazi veći deo Evrope, Severne Amerike i Argentine.

U Evropi ove olujne pojave najčešće nastaju u ravnicama od Nemačke do Rusije, posebno u delovima od Urala do Baltičkog mora.

Registrovanih ima na desetine godišnje, a ponekad se zabeleži i preko sto tornada u godini.

„Najbolji uslovi za pojavu tornada su umerene i suptropske širine, dok se veoma retko ili uopšte ne javljaju u pustinjama i polarnim predelima", kaže profesor Ducić.

Nastanak tornada je vezan za naglo zagrevanje usled koga se formiraju kumulonimbusni oblaci koji pogoduju njegovom stvaranju.

Potrebno je i sukobljavanje vetrova iz različitih smerova i brzina na određenoj visini, objašnjava Ducić.

„Tada dolazi do stvaranja vrtloga koji se spušta iz baze oblaka ka površini i koji postaje vidljiv zahvaljujući prašini i vodenoj pari koja se kondenzovala", kaže.

Dužina puta i širina tornada u svetu varira i kreće se od desetina do više stotina metara, pa i nekoliko kilometara.

Brzina premeštanja vrtloga je nekoliko desetina kilometara na čas, dok je maksimalna brzina vrtložnog kretanja između 500 i 600 kilometara na čas.

Prilikom kretanja tornado nosi predmete ili materijal srušenih objekata.

Kada njegova transportna moć oslabi predmeti počinju da padaju, kako iz baze oblaka, tako i iz vrtloga.

Dešavalo se da pored šljunka, kamenja i peska, tornado ponese i delove kuća, automobile, životinje, drveće i slično.

Zabeleženo je da su i vozovi izmeštani iz šina, a od udara tornada stradala su i čitava naselja.

Veliku štetu može da nanese i u poljoprivrednim usevima.

---

Američki rekordi

Najveći broj tornada beleže Sjedinjene Američke Države. Samo prošle godine u SAD je registrovano više od 1.500 tornada.

U blizini Oklahoma Sitija (SAD) je juna 2013. godine zabeležen najveći tornado do sada - El Reno.

Njegova širina je bila oko 4,2 kilometra, a brzina vrtloga oko 475 kilometara na čas.

Najsmrtonosniji tornado, koji se ujedno imao i najduži put, takođe je zabeležen u SAD, 18. marta 1925. godine.

Takozvani „Tornado tri države" zahvatio je Misuri, Ilinoj i Indijanu, i na svom putu dugom 352 kilometara usmrtio 695 ljudi i više od 2.000 povredio.

---

Tornado Sosa

U Srbiji, gde ga još nazivaju vihor, ređe čevrntija, pojava tornada je zvanično zabeležena u okolini Inđije, Sombora, Jagodine, Valjeva, Nove Varoši...

U maju 2010. godine tornado je pogodio salaško naselje Gradina, nedaleko od Sombora. Na licu mesta se našao Dejan Zorić koji je nevreme zabeležio kamerom.

Supruga i on su se sasvim slučajno našli u supermarketu na nekoliko kilometara od mesta nastanka. Kada su izašli, imali su šta i da vide - vrtlog koji je krenuo da se spušta ka zemlji.

„Otprilike na pola puta sam joj rekao: ,Jelena, tornado, brzo uzmi da voziš - idemo kolima prema vrtlogu da snimimo'.

„Zaputili smo se ka tornadu i on je tu počeo da se spaja sa zemljom", kaže za BBC na srpskom 36-godišnji Dejan Zorić, muzičar iz Prigrevice, pokraj Apatina.

https://www.youtube.com/watch?v=j6xseA8nBps

Prišli su mu na dva, tri kilometra odakle su jasno mogli da vide vrtložni deo tornada.

Kaže da je veliki ljubitelj meteorologije i da mu je time ispunjena želja o kojoj je maštao.

Dodaje da se ni on, ni supruga nisu uplašili.

„Više smo bili uzbuđeni što smo ga videli, nego što bi se sad nešto uplašili. Bio je više atrakcija za posmatranje jer nije ni išao prema nama, vrteo se bukvalno u mestu", navodi Dejan.

Ipak, mediji su preneli da je tornado Sosa, kako su ga nazvali, u Gradini nosio crep sa krovova, čupao metalne stubove i prevrtao kamp prikolice.

• Promaja, najveći neprijatelj Balkana: „Ona je naše čudovište iz Loh Nesa“
• Meteoropatija: u kojoj meri vreme utiče na nas
• Retrogradni Merkur: Šta to stvarno znači i da li utiče na život

Prilikom povratka u Prigrevicu uočili su iz kola još dva ili tri vrloga kako se spuštaju sa neba, ali nisu uspeli da dotaknu tlo i formiraju tornado.

Profesor Ducić kaže da je samo pojava koju „vizuelno registrujemo" zapravo tornado, dok „levkova koji se spuštaju sa neba" može biti više i ne moraju biti vidljivi.

Kada pare i žabe padaju sa neba

Jedna od najzanimljivijih pojava nastalih usled tornada u Srbiji bila je takozvana kiša žaba - 7. juna 2005. godine na periferiji bačkog mesta Odžaci.

„Pojavila se sitna površina, kao magla koja je prekrila deo grada. Na početku niko nije obraćao pažnju na to, međutim sutra ujutru su meštani primetili veliki broj žabica koje su prekrile tlo", govori Ducić.

To se dogodilo jer je tornado, prelazeći preko vodene površine, poneo žabe i kada je njegova snaga oslabila, izručio ih u blizini Odžaka.

„Praktično ih je spustio na tlo, a zbog male težine i male visine baze oblaka, veći deo tih žabica je preživeo pad", dodaje Ducić.

Meštani Vest Palm Biča u SAD i Gorkog u Rusiji imali su više sreće od stanovnika Odžaka jer je umesto žaba, sa neba padao novac.

Na Floridi je septembra 1997. godine tornado sa „nepoznate lokacije - možda kuće" poneo novac i izručio ga u okolinu Vest Palm Biča, kaže profesor Ducić.

„Bukvalno su apoeni od jednog dolara padali na periferiji tog grada. Možete zamisliti koje je to iznenađenje bilo za lokalno stanovništvo".

Slična sudbina je 11. maja 1940. godine zadesila stanovništvo ruskog grada Gorkog, ali su umesto dolara, sa neba padali srebrnjaci.

„Usled obimne kiše, odron tla je otkrio zakopano blago, onda je to zakopano blago zahvatio tornado i kad je oslabio, izručio ga je na periferiji Gorkog", dodaje Ducić.

Kaže da je transportna snaga tornada bila velika i čim je oslabila, novac je počeo da pada iz baze oblaka i pokrio područje ispod njega.

„Ma kako neobično zvučalo, zaista se događalo da je padao novac sa neba", osmehujući se priča Ducić.

Ravnice i planine

Tornado u Valjevu koji je profesor Ducić istraživao je drugi opisani tornado u Srbiji, dok je prvi bio u blizini Nove Varoši i zabeležen je u literaturi sedamdesetih godina.

Beleženje prisustva tornada na teritoriji Srbije počelo je tek u 20. veku, ali ga je sigurno bilo i ranije, tvrdi Ducić.

„Postoji podatak o tornadu u Slavoniji iz 1932. godine i to je izašlo u našoj Politici - da je dužina puta bila najmanje 20 kilometara, a širina razaranja do 500 metara.

„A s obzirom na to da se dogodilo u Slavoniji, nije isključeno da bi se moglo dogoditi i kod nas - u Bačkoj, zbog sličnih klimatskih uslova, ili se dogodilo a nije registrovano", navodi on.

Ducić smatra da je malo stručnih radova o tornadu, jer su oni retka pojava, te da se javljaju na malom prostoru u Srbiji, gde ih neretko niko ne uoči.

Takav je slučaj u retko naseljenim planinskim predelima sa malim brojem stanovnika.

„Ali se i tamo javljaju zato što postoji uzlazno kretanje vazdušnih strujanja uz planinske padine, intenzivnija kondenzacija i proces formiranja oblaka, pa su intenzivnije i pojave tornada", objašnjava Ducić.

Tornado se ponovo pojavio u okolini Valjeva 2014. godine, a registrovan je i u Jagodini maja 2016.

Poslednji zabeleženi slučaj nevremena nalik tornadu dogodio se novembra 2019. godine u Inđiji.

Meteorolog Nedeljko Todorović je tada za RTS izjavio da se radilo o „vrtlogu" od koga bi, „da je bilo letnje vreme - došlo do stvaranja tornada".

Pijavice i vatreni tornado

U primorskim oblastima, tokom zime, nastaje posebna vrsta tornada - pijavica.

„Ja sam čak na moru video i morsku pijavicu, tako da sam uspeo da ispunim sebi sve želje za nevremenima", kaže Dejan Zorić.

Spazio ju je na Jadranskom primorju, između Budve i Bečića.

Profesor Ducić kaže da se pijavice javaljaju uz obale Mediterana i u delovima zapadne Evrope koje zapljuskuje Atlantski okean.

„Pošto usisaju vodu, onda dobijaju formu pijavice, izgledaju kao levak koji se spušta sa neba u vidu surle, koja usisava vodu i unosi vazduh, pa onda kad oslabi to negde ispusti", objašnjava Ducić.

Redak prirodni fenomen predstavalja i takozvani vatreni tornado, koji se ovih dana pojavio na severu američke države Kalifornije.

Pretpostavlja se da ga je izvazvao nagli rast i intenzitet šumskog požara.

„Temperatura vazduha koji vatra stvara mnogo je veća od vazduha oko njega. Tako da se i dalje podiže sve dok je topliji od vazduha okolo", rekla je Šejn Snajder iz hidrometeorološkog zavoda u Renu, prenela je Al Džazira.

Dižući se stvara vrtlog koji uvlači okolni vazduh, dok u isto vreme promene brzine vetra koje se javljaju na većoj visini uzrokuju da se vazduh okreće dok se ubrzava, dodala je Snajder.

„Uz to brzo podizanje, stvara se vatreni vrtlog".

„Ljudi bež'te"

Pored materijalne štete, tornado može da uzrokuje i ljudske žrtve.

„Ljudi stradaju zbog nepažnje i neprilagođenosti pojavi tornada. Ponekad iz znatiželje priđu suviše blizu i budu zahvaćeni vrtlogom, što se dešavalo u Americi", navodi Ducić.

Ipak, danas se pojava tornada u Americi, gde je civilna zaštita najrazvijenija, može pratiti i predvideti.

• Zemljotresi: Gde najviše trese i kako se zaštititi
• Zemljotresi, poplave i požari: Kako da se ponašate

Ducić kaže da je pomoću doplerovog radara moguće utvrditi pojavu tornada 15-20 minuta pre nego što se nadvije nad nekom oblasti ili naseljem.

Stoga meštani imaju vremena da se sklone u podrume ili u pouzdane kolektivne smeštaje, gde je najsigurnije sačekati da tornado prođe.

U Srbiji civilna zaštita nije zavela tornado kao objektivno ugrožavajuću pojavu, tvrdi profesor.

Kaže da je u Srbiji mala verovatnoća za scenarije poput američkih, ali je ipak izričit u stavu da tornadu ne treba prilaziti jer su istraživanja na kojima je radio pokazala da to „može da bude opasno, čak i kod nas".

Putanja tornada je nepredvidiva, pa može za kratko vreme da skrene desetinama metara ka svim stranama sveta.

Zbog toga profesor preporučuje: „Kad vidite tornado - bež'te ljudi".

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.16.2020)