Корона вирус и Хрватска: Зашто је земља имала највише новозаражених у ЕУ
Како је Хрватска дошла у сам врх земаља Европске уније по броју заражених на милион становника, говоре стручњаци за ББЦ на српском.
Лана Буњевац, новинарка из Загреба, носи маску у затвореним просторијама већ месецима, чак и када то није била обавеза у Хрватској.
„Ношење маске у ситуацији пандемије сматрам опћом културом и не могу схватити зашто је неким људима то толики проблем&qуот;, каже Лана за ББЦ на српском.
„У сваком случају, много је угодније дисати под маском, него на респиратору&qуот;.
Хрватска се у децембру нашла на самом врху листе Европске уније по броју новозаражених на милион становника, а током новембра је била седма на листи ЕУ по броју преминулих од корона вируса на 100.000 људи.
- Хрватска: Како је вирус корона утицао на свакодневни живот
- Корона вирус и Балкан: Између два полицијска сата
- Корона вирус у Хрватској: Зашто је Загреб овог Ускрса постао „град духова&qуот;
„Када је почетком новембра било очигледно да су бројеви у Хрватској преопасни, данима су бројни стручњаци слали поруке премијеру и Влади и Стожеру (Кризном штабу)&qуот;, каже за ББЦ на српском доктор Иван Ђикић, директор Института за биохемију на Гете универзитету у Франкфурту, који је пореклом из Хрватске.
„Нудили смо точне податке и предлагали озбиљније и строжије мјере које би тада имале већи учинак и заштитили и здравље али и привреду.
„Као посљедица игнорирања знанствених података Хрватска је изгубила контролу над ширењем вируса&qуот;.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић, који је и сам током новембра био позитиван на корона вирус, почетком тог месеца одбацио је захтеве Ђикића и лекара из шест хрватских удружења за пооштрење мера.
Ипак, после две недеље је и сам реаговао и увео додатне мере.
„Констатирана је озбиљност ситуације&qуот;, рекао је тада Пленковић.
Хрватска од 12. децембра има и додатне мере предострожности, а епидемиолози за ББЦ објашњавају како је Хрватска дошла у ову ситуацију и како би могла да се избори са њом.
Добар почетак и „опуштеније љето&qуот;
Лана већ годинама ради од куће и живот јој се због пандемије није много променио.
„На почетку епидемије вирус је био нов и непознат, гледали смо трагичне слике из Бергама и вјерујем да нитко није хтио тако завршити&qуот;, каже она.
У пролеће 2020. Хрватска је била „усредсређена на струку и савете знанственика и врло успјешна&qуот; у борби против короне, каже Иван Ђикић.
„Имала је око 100 преминулих унутар 5 мјесеци пандемије&qуот;, каже он.
„Грађани су били мотивирани да следе упуте и мере за одбрану од корона вируса, јер су имали поверење у струку и точне податке које су јавно презентирали.
„У прољеће је био и очигледан страх код политичара па се нису превише мјешали у струку и некада су и доносили врло строге мјере које нису биле неопходне&qуот;.
- Славље усред короне
Лана каже да је свима у Хрватској „љето било нешто опуштеније&qуот;.
„Онда је дошла туристичка сезона којом се ситуација очекивано погоршала&qуот;, каже за ББЦ Игор Франчетић, редовни професор интерне медицине и клиничке фармакологије на Медицинском факултету у Загребу.
„Ипак, и након туристичке сезоне су касно уведене строже мере.
„Нису затворени ноћни клубови, барови, где се не држи дистанца, а допуштене су и свадбе које су доста погоршале ситуацију, поготово у источној Хрватској. Ни у црквама није било дистанце&qуот;.
„Калкулирани ризик&qуот;
Премијер Пленковић је током лета у интервјуу за ЦНН рекао да је отварање Хрватске за туристе био „калкулирани ризик&qуот;.
„Успјели смо направити комбинацију мјера за заштиту здравља грађана, али и таквих које су омогућиле да једна од најважнијих економских грана, туризам, просперира&qуот;, рекао је он тада.
Иван Ђикић мисли да је управо током „калкулираног ризика&qуот; дошло до доминантног политичког интереса.
„То се током лета није видело, јер је ширење вируса било ублажено будући да су људи много више времена проводили напољу&qуот;, каже он.
„Али многу стручњаци, укључујући и мене, говорили смо тада да је лето највећи ризик, јер ћемо, ако људима кажемо да је ствар под контролом - послати поруку да вирус више није толико опасан и да се могу опустити&qуот;.
Проблематичан новембар и вртоглави децембар
У Хрватској је током новембра бележено између две и четири хиљаде случајева заражених дневно.
Укупан број заражених у тој земљи се са 46.547, колико је било последњег дана октобра, повећао на 128.442, колико их је било крајем новембра.
„Стање је погоршано и стога што строже мјере нису биле донесене правовремено, већ се с њима каснило добрих мјесец дана&qуот;, мисли Лана.
„Хрватска је дуго била земља с готово најлибералнијим мјерама у Еуропи, што нам се сад фино обило о главу&qуот;.
Од краја новембра до 13. децембра број заражених је скочио за још око 50.000.
Тако се за месец и по дана, од краја октобра до средине децембра, број заражених повећао готово четири пута.
- Ускоро ћете моћи да обиђете Хрватску путем видео игре
- Снажни земљотреси у Загребу - штета велика, војска на улицама
- „Лијепа наша&qуот; на Јосипин начин: Извођење химне поделило Хрватску
Иван Ђикић каже да је Хрватска „дошла на листу најзахваћенијих земаља у Евопској унији по инциденцији заражених на 100.000 становника у блоку од последња два тједна&qуот;, што је од почетка до средине децембра.
„То ће све имати посљедице на продужење кризе и потешкоћа не само у здравственом суставу него у привреди&qуот;, мисли он.
Ситуација је посебно проблематична, каже Игор Франчетић, на северу Хрватске.
„Тамо су људи традиционално дисциплиновани, али доста њих ради у Словенији и у Аустрији&qуот;, каже Франчетић, професор на Мединском факултету у Загребу.
Нове мере: Један купац на десет квадрата
У Хрватској је обавезно ношење маске у свим затвореним просторима, као и на отвореним где није могуће одржавати раздаљину.
На јавним окупљањима може да буде највише 25 људи, а на приватним десет.
Такође, уређен је и број људи који може да буде у трговинама.
Ако продавница има десет квадрата у њој може да буде само један купац, а број се повећава са величином продавнице.
„Колико ја видим, мјере се поштују у дућанима, у институцијама типа банка, пошта, суд&qуот;, каже Лана.
„Поштују се и у јавном пријевозу, иако ће се увијек наћи особе које маске носе на бради.
„Проблем су још увијек приватна окупљања, па су однедавно уведене и казне за неношење маски и непридржавање мјера&qуот;.
Укинуте су и све спортске активности, осим фудбалске прве лиге.
Шта даље
Иван Ђикић мисли да треба „спријечити сва неесенцијална мјеста гдје се људи окупљају, међу којима и клубове, које Влада није жељела затворити цијело љето до половице новембра иако су били међу главним изворима ширења вируса&qуот;.
„Неопходна правилна и искрена комуникација с грађанима, јер ниједна мера не дјелује ако нема подршку људи&qуот;, каже он.
На број заражених у Хрватској много ће утицати и прослава Божића крајем децембра, каже Франчетић.
„Забрињава што један део људи мисли да ће се уочи Божића олакшати мере&qуот;, додаје он.
„То може још додатно да погорша ситуацију&qуот;.
Франчетић даје пример Француске у којој су строгим мерама успели да смање број заражених са 80.000, на 20.000 дневно.
О Фајзеровој вакцини и нус појавама
И Франчетић и Ђикић су прочитали поднесак о Фајзеровој вакцини - сажетак документације.
„Он има 50 страна, а целокупна документација је три ормана папира&qуот;, објашњава Франчетић.
„На основу онога што сам прочитао, чини се квалитетним, али једно је када тестирате 30.000 људи, а друго када вакцину дате три милиона људи&qуот;.
- Две вакцине против корона вируса на одобравању у Србији
- Прва особа примила Фајзерову вакцину у Британији
- Све тајне вакцина - како нас штите од болести
Он каже да је Хрватска већ купила одређене количине Фајзерове, али и вакцине Оксфорда и Модерне.
За разлику од Србије, чији лекови морају да прођу проверу Агенције за лекове, Хрватска има и опцију да вакцину провери Европска агенција, која ће то урадити крајем децембра, каже Франчетић.
Члан Немачке и Америчке академије наука Иван Ђикић каже је проучио поднесак Фајзера и да су „резултати изразито позитивни и оптимистични&qуот;.
„Људи треба да знају да је вакцина дјелотворна на хуморални и станични имунитет, те да не постоје озбиљни нус ефекти те вакцине.
„Код 30 одсто пацијената који су примили и другу дозу вакцине има благих и толерантних нус појава као црвенило, оток, бол у мишићу, блага температура и други.
„Но то је прихватљиво и успоредиво с другим вакцинацијама&qуот;.
Ђикић каже да има две поруке за јавност - прва је да је ризик од нус појава далеко мањи него што су компликације и симптоми код инфекције Ковидом-19.
Друга је да свако ко се вакцинише помаже другима.
„Када 60 до 70 одсто популације буде вакцинисано - ми ћемо победити вирус&qуот;, додаје он.
Како се Немачка бори
Ђикић каже да Немачка за сада има најбоље свеукупне податке у Европи.
„Њемачка је увела благе мере почетком новембра, те мере су зауставиле раст, али нису доведе до значајног пада броја заражених&qуот;, каже он.
Канцеларка Ангела Меркел је објавила нове рестриктивне мере средином децембра, које предвиђају затварање земље до 10. јануара, са изузетком за Божић, од 24. до 26. децембра.
„Она је у емотивном говору указала на опасности и велики број умрлих, те позвала људе на солидарност за време Божића - да неокупљањем спашавамо људске животе.
„Ствар је јасна - одговорност политичара је велика. При томе нису важне само мере које се уводе него и поруке које они шаљу јавности&qуот;.
- ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
- МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
- КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
- СТРЕС Ментално здравље и корона вирус: Како да прегурате пандемију и победите страх
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.16.2020)