Predsednički izbori u Americi: Poslednji pokušaj da se ospori pobeda Džoa Bajdena

Republikanac Ted Kruz i još 10 senatora traže da posebna komisija ispita tvrdnje o navodnim izbornim nepravilnostima.

BBC News 03.01.2021
Reuters
Ted Kruz

Grupa američkih senatora odbiće da verifikuje pobedu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima ako prethodno komisija ne ispita tvrdnje o navodnim nepravilnostima u procesu glasanja 3. novembra.

Ovu grupu predvodi republikanac Ted Kruz koji je rekao da traže desetodnevno odlaganje potvrde pobede kako bi se ispitali nepotkrepljeni navodi.

Ne očekuje se da ovaj potez promeni bilo šta, jer je većina senatora najavila da će 6. januara na glasanju potvrditi Bajdenov trijumf.

Odlazeći predsednika Amerike Donald Tramp odbio je da prizna Bajdenovu pobedu, ponavljajući da je bilo izbornih nepravilnosti, ali nije ponudio dokaze za to.

Sudovi širom Amerike odbacili su veliki broj žalbi Trampovog pravnog tima.

Usvojena je samo jedna u Pensilvaniji koja se tiče malog broja glasova pristilig poštom. U ovoj saveznoj državi je Bajden pobedio na prošlogodišnjim izborima.

Majk Pens, potpredsednik Amerike, prethodnih nedelja nije podržavao Trampove tvrdnje.

Ali je u subotu Mark Šort, šef Pensovog kabineta, rekao da su „dobrodošli" pokušaju senatora da iznesu primedbe.

Američki Kongres će 6. januara verifikovati odluku elektorskog koledža iz decembra.

Elektorski koledž je telo koje dodeljuju glasove predsedničkim kandidatima na osnovu glasanja stanovništva na izborima.

A elektorski koledž je zaključio da je Bajden osvojio 306 glasova naspram Trampovih 232. Za pobedu na izborima potrebno je 270 glasova.

Procedura u kojoj Kongres potvrđuje odluku elektorskog koledža je do sada uglavnom bila samo formalnost.

Na kraju glasanja u Kongresu, potpredsednik Pens će u svojstvu predsedavajućeg Senata, proglasiti Bajdena za pobednika.

Inauguracija Bajdena i potpredsednice Kamale Haris biće održana 20. januara.

Šta Trampovi saborci žele?

U saopštenju grupe senatora navodi se da su novembarske izbore „obeležile do sada nezapamćene optužbe o prevarama, nepravilnostima i nepoštovanju izbornih zakona i procedura".

Istraga Ministarstva pravde, međutim, utvrdila je da nema dokaza o navodnoj izbornoj prevari.

Grupa senatora se pozvala na slučaj iz 1877. koji se vodi kao presedan.

Tada je osnovana dvopartijska komisija da ispita tvrdnje obe strane koje su tvrdile da su pobedile u tri savezne države.

Kao i tada, i sada senatori traže da se sprovede „provera izbornih rezultata u spornim državama".

„Kada se to završi, svaka savezna država će ponaosob oceniti nalaze komisije i moći će da sazove posebnu zakonodavnu sednicu da potvrdi promene u glasanjeu, ako je to potrebno", navodi se u zahtevu.

Ipak, i podnosiocima ovog zahteva je jasno da su im šanse za uspeh gotovo nepostojeće.

„Nismo naivni, očekujemo da će većina demokrata ili svi, kao i neki republikanci da glasaju drugačije od našeg zahteva", stoji u saopštenju.

Prethodno je senator iz Misurija Džoš Hauli rekao da će odbaciti rezultate elektorskog koledža jer sumnja da je narušen integritet izbornog procesa, ali on nije u pomenutoj grupi potpisnika zahteva.

Grupa republikanaca u donjem, Predstavničkom domu, takođe planira da ospori izborne rezultate.


Analiza

Entoni Zurčer, reporter iz Severne Amerike

Ako do sada nije bilo jasno, sada sa zahtevom grupe senatora koji će pokušati da ospore izborne rezultate u Kongresu, apsolutno jeste - Republikanska stranka nastavlja da podržava Trampove napore da preokrene izborni poraz.

Njihovi napori, međutim, biće uzaludni jer Demokratska stranka ima većinu u Predstavničkom domu.

Ali cilj ovih političara nije da izvedu čudesan preokret, već da se umila Trampovoj glasačkoj bazi.

Oni smatraju da će uspeh stranke nastaviti da se zasniva na Trampu i njegovim pristalicama.

Među senatorima ima i onih sa predsedničkim ambicijama, poput Teda Kruza iz Teksasa ili Džoša Haulija iz Misurija.

Ovo nije prvi put da članovi Kongresa pokušavaju da ospore rezultate predsedničkih izbora uoči uglavnom ceremonijalne procedure brojanja glasove elektorskog koledža.

Ali će svakako biti najveći slučaj iskazivanja te vrste revolta u poslednjih vek i po.

To je znak da neprijateljstvo među strankama u Americi, koje je Tramp dodatno raspalio odlukom da po svaku cenu sačuvaju predsedničku funkciju, neće nestati su bliskoj budućnosti.


Šta će se desiti 6. januara?

Primedbe članova Predstavničkog doma i Senata biće predmet dvočasove rasprave posle koje će se glasati.

Ali da bi izborni rezultati bili odbijeni, potrebno je da za to glasa većina u oba doma.

Ovaj scenario je gotovo nemoguć, pošto demokrate imaju većinu u Predstavničkom domu, a u Senetu ima nekoliko republikanaca koji su već javno rekli da neće osporiti rezutate izbora.

Visoki republikanski funkcioneri rekli su da je uloga Senata u verifikaciji rezultata uglavnom ceremonijalna i da na nju ne bi trebalo da se gleda kao na priliku za raspravu.

Mič Mekonel, vođa republikanske većine u Senatu, već je priznao Bajdenovu pobedu i tražio od partijskih kolega da ne ulažu žalbe na rezultate.

Mit Romni, senator iz Jute i jedini republikanac koji je prošle godine glasao za opoziv Trampa, rekao je da je užasnut planovima da se ospore rezultati.

„Nisam mogao ni da zamislim da se ovakve stvari dešavaju u najrazvijenoj demokratiji na svetu - da li su ambicije sada došle ispred principa", zapitao se Romni.

Iz Bajdenovog tima nisu želeli da komentarišu poslednji potez grupe republikanskih senatora.

Ali je Džen Psaki, Bajdenova portparolka, prokomentarisala potez senatora Haulija kao lakrdijšaki.

„Američki nador je jasno odlučio - 81 milion ljudi je glasao za Džoa Bajdena i Kamalu Haris", rekla je ona.

„Kongres će potvrditi rezultate kao što to radi svake četiri godine", zaključila je.


Pogledajte video o tome kako je izgledao put Džoa Bajdena do Bele kuće


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.03.2021)

Povezane vesti »

Ključne reči

Komentari

Svet, najnovije vesti »

ЋирилицаKorisnička podešavanja