Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je opoziv odlazećeg predsednika Donalda Trampa, koga demokrate žele da smene posle napada na zgradu Kapitola u kojoj je pet ljudi izgubilo život 6. januara.

Tramp je prvi predsednik u istoriji Amerike koji je opozvan dva puta.

Sada će se suočiti sa postupkom u Senatu, a ako gornji dom potvrdi opoziv nikada više neće moći da se kandiduje, iako je on ranije najavio da bi mogao ponovo da učestvuje u predsedničkoj trci 2024. godine.

Republikanci u Predstavničkom domu većinom su glasali protiv opoziva, mada je nekoliko njih podržalo zahtev demokrata.

Malo je verovatno da će Senat održati sednicu pre isteka Trampovog mandata 20. januara, kada će zakletvu položiti novoizabrani predsednik Džo Bajden kao 46. predsednik SAD.

• Demokrate spremile plan za opoziv Trampa, Švarceneger oštro po predsedniku
• Da li će se Trampu ranije okončati mandat na osnovu 25. amandmana Ustava
• Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon

Tokom rasprave oglasio se i Tramp, koji je u saopštenju iz Bele kuće pozvao na mir u danima koji slede.

„Zbog izveštaja da se sprema još protesta, naglašavam da ne sme biti nasilja, kršenja zakona i vandalizma bilo kakve vrste", naveo je Tramp u saopštenju.

Mnogi poslanici iz redova Republikanske stranke tokom rasprave su branili predsednika.

Vođa republikanske većine u Senatu Mič Mekonel ranije je najavio da neće sazvati hitnu sednicu gornjeg doma Kongresa kako bi se održala rasprava o opozivu.

Prethodno je Predstavnički dom usvojio Rezoluciju kojom je zatražio od potpredsednika Majka Pensa da se pozove na ustavna ovlašćenja za uklanjanje Trampa sa funkcije.

Do usvajanja je došlo pošto se najmanje pet republikanaca pridružilo zahtevu za opoziv predsednika.

Rezolucija je usvojena sa 223 glasova za i 205 protiv.

Pre glasanja o Rezoluciji, Pens je poručio predsedavajućoj Predstavničkog doma Nensi Pelosi da se protivi pokretanju 25. amandmana.

„Ne verujem da je takav potez u najboljem interesu naše nacije niti da je u skladu sa našim Ustavom", naveo je Pens u pismu koji je njegov kabinet uputio Pelosi.

Tramp je treći američki predsednik u istoriji protiv koga je pokrenut impičment, a prvi je protiv koga je pokrenut dva puta tokom mandata.

U decembru 2019. godine, pokrenut je pokušaj opoziva Trampa zbog optužbi za kršenje zakona, jer je, navodno, zahtevao od Ukrajine da istraži njegovog rivala na predsedničkim izborima.

Senat ga je tada oslobodio optužbi.

• Opoziv nikad nije uspeo - šta pokušavaju demokrate
• Kakvu Ameriku ostavlja Tramp posle smrtonosnih nereda
• Svi napadi u istoriji američkog Kongresa

Tramp opet ušao u istoriju

Analiza Entonija Zurčera, reportera iz Amerike

Donald Tramp je ponovo ispisao stranice istorije, ovaj put kao prvi predsednik koje je opozvan dva puta.

Prošle godine proces je na kraju blokirala Republikanska stranka.

Sada je i grupa republikanaca podržala ovaj potez.

On oslikava i odnos snaga u trenutnoj situaciji, kao i pad Trampovog uticaja u poslednjim danima njegove administracije.

Odlazećeg predsednika sada čeka suđenje pred Senatom i ovaj proces biće održan u prvim danima mandata novog predsednika Džoa Bajdena.

To će svakako predstavljati još jedan novi, veliki izazov za Bajdena.

Istovremeno će izazvati raspravu među republikancima oko toga u kom smeru stranka treba da ide u budućnosti.

Republikanska stranka je na putu koji vodi u dva potpuno različita pravca.

Jedan je da nastavak puta potpune odasnosti politici predsednika Trampa koja je donela pobedu 2016, ali i poraz prošle godine.

Drugi je put nesigurne budućnosti, ali bez Trampovog jedinstvenog zapaljivog stila i retorika koja je, kako veruje i neki republikanca, doprinela upadu u Kapitol 6. januara.

Rasprava u Predstavničkom domu

Prvi put od Drugog svetskog rata u zgradi Kongresa bila je raspoređena vojska kako bi sprečila eventualno novi pokušaj napada na zgradu Kongresa poput 6. januara.

Posle napada pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa na Kongres, učestali su pozivi da on bude smenjen pre isteka mandata zato što je „podstrekivao" na nerede.

Tokom rasprave u Predstavničkom domu demokrate su oštro govorile o Trampu i njegovoj odgovornosti za napad na Kongres, dok su pojedini republikanci ocenili da bi opoziv samo produbio duboke podele u društvu.

„O ovoj istorijskoj meri raspravljamo na mestu zločina i ne bismo bili ovde da nije bilo predsednika Sjedinjenih Država", rekao je demokrata Džim Mekgovern.

Optužio je Trampa da je „podgrevao bes nasilne rulje" i dodao da je „čudo što nije više ljudi nije poginulo".

„Nikada neću zaboraviti ono što sam video kad sam pogledao u oči tim nasilnicima u predvorju doma. Video sam zlo."

Odgovorio mu je republikanac Tom Kol, ocenjujući da će opoziv samo dodatno pojačati podele u američkom društvu.

Rekao je da su neredi bili „najmračniji dan" njegovog mandata kao predstavnika, ali da sada, kada je potvrđena pobeda Džoa Bajdena, ishitreni opoziv neće pomoći naciji da napreduje.

Dodaje da demokrate to čine znajući da Senat neće razmatrati ove optužbe tek pošto Trampov mandat bude okončan.

„Ne mogu da zamislim ništa što bi moglo da dovede do dalje podele od puta kojim većina u ovom domu sada ide.

„Umesto da se raduje novoj administraciji, većina pokušava da izravna račune sa starom", poručio je ovaj republikanac.

Sličnu poruku imao je republikanac Džejson Smit iz Misurija, koji je pozvao demokrate da teže zaceljivanju rana i oporavku društva.

„U vreme kada je naša nacija podeljena više nego ikada pre, stavimo ljude ispred politike.

„Predsednik Tramp odlazi za sedam dana. Pokušajmo da izlečimo ovu naciju, poslušajmo američki narod", rekao je.

Za razliku od ovih pomirljivih tonova, verni Trampov sledbenik, Džim Džordan iz Ohaja optužio je demokrate za dvostruke aršine.

„Kad god mi republikanci osudimo bilo kakav oblik nasilja - nasilje ovog leta (tokom protesta Životi crnaca su važni) ili nasilje prošle nedelje - stiče se utisak da uvek nekako grešimo".

„Demokrate mogu da pookrenu postupak opoziva predsednika Sjedinjenih Država... ali ne žele da gledaju na izbore oko kojih 80 miliona Amerikanaca, republikanaca i demokrata, imaju sumnje.

„Ne znam kuda sve ovo ide, ali ovo je zastrašujuće za zemlju", zaključuje on.

• U fotografijama: Upad Trampovih pristalica u Kongres

Uoči sednice, Liz Čejni, ćerka bivšeg potpredsednika Dika Čejnija, saopštila je da će podržati impičment, rekavši da je Tramp „zapalio plamen" napada. na Kongres 6. januara.

„Nikada nijedan predsednik Sjedinjenih Država nije napravio veću izdaju i više prekršio zakletvu", dodala je predstavnica Vajominga, treća najviša zvaničnica Republikanske stranke u Predstavničkom domu.

Dvoje drugih članova Republikanske stranke u domu, Džon Katko i Adam Kinzindžer, rekli su da će takođe glasati za impičment.

Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Mekarti, Trampov saveznik, rekao je da se protivi impičmentu.

Prema Njujork Tajmsu, lider republikanske stranke u Senatu Mič Mekonel rekao je svom okruženju osobama da je zadovoljan što demokrate žele da izglasaju opoziv, jer veruje da će to pomoći da se Republikanska stranka oslobodi Trampa.

Za sada nema naznaka da će demokrate obezbediti većinu u Senatu, gde drže samo polovinu poslaničkih mesta.

U dopisu savetnika lidera republikanskog poslaničkog kluba u Senatu Miča Mekonela navodi se da je najbrže što gornji dom može da se sastane i zaseda po pitanju bilo kakvih članova opoziva dobijenih od Predstavničkog doma 19. januara.

To je dan pre nego što Trampu istekne mandat.

U tom dokumentu se navodi da prema kućnom pravilniku Senata zasedanje o Trampu ne može da počne do sat vremena pošto je on napustio dužnost ili čitav dan kasnije.

Opoziv (impičment)

Procedura za opoziv (impičment) Trampa već je bila pokrenuta 2019. godine zbog optužbi da je on zatražio pomoć od Ukrajine kako bi povećao šanse za vlastiti reizbor.

Senat ga je potom oslobodio optužbi.

Novi opoziv je izglasan u Predstavničkom domu, a sada se prosleđuje Senatu na odlučivanje.

Neophodna je dvotrećinska većina u Senatu da bi predsednik bio smenjen.

Vremenski okvir kada bi Senat mogao da pokrene postupak nije određen, ali je malo verovatno da bi to moglo da bude završeno pre nego što Tramp napusti funkciju, 20. januara.

Ukoliko bude bio proglašen krivim, Senat bi mogao da glasa i o tome da li će Trampu zauvek biti zabranjeno da nosi državnu funkciju.

On bi mogao da izgubi i povlastice dodeljene njegovim prethodnicima prema Zakonu o bivšim predsednicima iz 1958. godine, koje podrazumevaju penziju, zdravstveno osiguranje i lično obezbeđenje o trošku poreskih obveznika.

Šta je rekao Tramp?

Govoreći u utorak, Tramp je rekao da postupak za opoziv „izaziva ogroman bes", ali i da „ne želi nasilje".

Naglasio je da je ono što je rekao na skupu u Vašingtonu 6. januara bilo „potpuno prikladno".

Kompanije i društvene mreže vrše akcije protiv korisnika i veb lokacija za koje se utvrđuje da podstiču nasilje, poput društvene mreže Parler, koja je saopštila da će tužiti Amazon zbog uklanjanja iz usluge veb hostinga u ponedeljak.

Nalozi Trampa na Fejsbuku i Tviteru već su uklonjeni, a i Jutjub je suspendovao njegov kanal.

Tviter je saopštio da je suspendovao više od 70.000 naloga koji promovišu teoriju zavere Kjuanon, dok je Fejsbuk zabranio bilo koji sadržaj koji se odnosi na slogan „Zaustavite krađu" (Stop the Steal), povezan sa tvrdnjom Trampa da su izbori namešteni.

• Ućutkivanje Trampa na društvenim mrežama
• Šest suđenja koja čekaju Trampa posle izbora
• Čime bi Tramp mogao da se bavi kad napusti Belu kuću
• Tviter trajno suspendovao Trampov nalog, demokrate spremne da pokrenu proces opoziva predsednika

25. amandman

Osim opoziva, američki Ustav poznaje još jedan način za razrešenje predsednika.

Reč je o 25, amandmanu koji omogućava potpredsedniku da postane vršilac dužnosti predsednika kad je prvi čovek države sprečen da obavlja svoje dužnosti, ako, na primer, postane nesposoban za to zbog nekakve fizičke ili mentalne bolesti..

Najviši demokratski zvaničnici Kongresa - predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi i lider poslaničkog kluba u Senatu Čak Šumer - pozvali su potpredsednika Majka Pensa i Trampov kabinet da smene predsednika „zbog njegovog podstrekivanja na pobunu".

Deo amandmana o kom se govori je odeljak broj četiri, koji omogućuje potpredsedniku i većini kabineta da proglase predsednika Trampa nesposobnim za vršenje dužnosti.

Međutim, Pens se usprotivio pokretanju 25. amandmana.

Prema Ustavu, potpredsednik i najmanje osam članova kabineta bi morali da potpišu pismo upućeno predsednici Predstavničkog doma i predsedavajućem Senata u kom se predsednik proglašava nesposobnim da vlada ili nesposobnim da „koristi moći i sprovodi dužnosti svoje funkcije".

U tom trenutku, Pens bi automatski preuzeo dužnost.

Predsednik dobija priliku za pismeni odgovor i, ako ospori taj zaključak, onda je na Kongresu da donese odluku.

Svako glasanje u Senatu i Predstavničkom domu kojim se traži smena predsednika zahteva dvotrećinsku većinu.

Dok ovo pitanje ne bude rešeno, potpredsednik vrši dužnost predsednika.

Ali više demokrate u Predstavničkom domu kažu da njihova stranka možda neće proslediti članke opoziva Senatu sve dok ne istekne Bajdenovih prvih 100 dana na funkciji.

To bi Bajdenu omogućilo da potvrdi novi kabinet i pokrene ključne političke odluke uključujući borbu protiv korona virusa - što bi sve inače moralo da sačeka ako Senat već dobije članke opoziva.

Stručaci za ustav podeljeni su oko toga da li procedura za opoziv može da se održi nakon što je predsednik već napustio funkciju.

---

Strah od nasilja

Federalni istražni biro (FBI) je saopštio da je do sada identifikovao 170 ljudi, a protiv 70 je podneo prijave zbog upada u Kongres 6. januara.

Očekuje se da će biti optužene još stotine, a onima koji eventualno budu proglašeni krivim za pobunu i zaveru preti i do 20 godina zatvora, naveo je FBI.

FBI je upozorio u utorak na moguće oružane proteste Trampovih pristalica u danima pre Bajdenove inauguracije.

Postoje izveštaji da će se određene grupe naoružati i okupiti u svih svih 50 glavnih gradova američkih država, kao i u Vašingtonu, uoči Bajdenove inauguracije, piše u internom biltenu FBI.

Objave na mrežama naklonjenim Trampu, ali i nekim radikalnim, desničarskim grupama pozivale su na proteste nekoliko dana, uključujući oružane demonstracije u gradovima širom zemlje 17. januara i marš u Vašingtonu na sam dan inauguracije.

U internom biltenu FBI, o kome izveštavaju ABC Njuz i drugi mediji, navedeno je upozorenje da jedna grupa poziva na „napad" na državne, lokalne i savezne sudove širom zemlje ako Tramp bude uklonjen sa funkcije ili na sam dan inauguracije

Iako je nasilje u američkom Kapitolu bilo najupečatljivije, slični manji incidenti zabeleženi su i drugde u zemlji.

Prema američkim medijima, lokalne policijske snage dobile su naređenje da pojačaju bezbednost svih državnih institucija.

Upozorenja FBI-ja izdato za sve glavne gradove država od 16. do 20. januara i u Vašingtonu, najmanje tri dana pre inauguracije.

---

Može li Tramp da pomiluje samog sebe?

Medijski izveštaji, koji se pozivaju na neimenovane izvore, tvrde da je Tramp nagovestio savetnicima da razmišlja da izda pomilovanje samom sebi u poslednjim danima mandata.

Predsednika već čekaju brojni sudski procesi, uključujući njujorške istrage oko toga da li je obmanuo poreske vlasti, banke ili poslovne partnere.

Da li, dakle, predsednik može da pomiluje samog sebe?

Kratki odgovor je da ne znamo, imajući u vidu kratke definicije ali široku primenu ustava, i činjenicu da ne postoji presedan američkog lidera koji je izdao takvo pomilovanje.

Neki pravni stručnjaci prethodno su rekli da je to nemoguće.

Pozvali su se na mišljenje Ministarstva pravde izdato nekoliko dana pre ostavke Ričarda Niksona da on ne može da pomiluje samog sebe „prema fundamentalnom pravilu da niko ne može da bude sudija u vlastitom slučaju".

Drugi, međutim, tvrde da ustav ničim na sprečava samopomilovanje.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.14.2021)