Lari King: Čuveni američki TV voditelj preminuo od posledica korona virusa u 87. godini

Lari King, velikan i veteran američke televizije koji je svetsku slavu stekao intervjuima sa političkim liderima i poznatim ličnostima, preminuo je u 87. godini od posledica virusa korona.

Procenjuje se da uradio 50.000 intervjua u karijeri dugoj šest decenija, od čega je četvrt veka proveo na američkom CNN-u vodeći tok-šou Lari Kinguživo.

Umro je u bolnici u Los Anđelesu, prenosi Ora medija, produkcijska kuća čiji je jedan od osnivača.

Poštu su mu odale brojne javne ličnosti i kolege voditelji poput Kristijan Amanpur, ali i ruskog predsednika Vladimira Putina.

• Po čemu će ostati upamćen patrijarh Irinej
• Ko je bio mitropolit Amfilohije
• „Kraj jedne ere“: Kako je Dejvid Belami deci Jugoslavije bio i deda i superheroj

Voditelj je imao brojne zdravstvene probleme poslednjih godina, a preživeo je i srčani udar.

„Za 63 godine i kroz različite platforme od radija, preko televizije do društvenih mreža, Larijeve hiljade intervjua, nagrada i svetskih priznanja učvrstile su ga na položaju jedinstvenog i trajnog medijskog talenta", navodi se u saopštenju.

Proslavio se još sedamdesetih godina 20. veka kada je vodio radijsku emisiju Lari King šou na komercijalnoj mreži MBS (Mutual Broadcasting System).

Potom je bio domaćin emisije Lari King uživo na TV stanici CNN od 1985. do 2010. godine, kada su mu u goste dolazile najveće svetske zvezde.

Pisao je i kolumnu za dnevnik USA Tudej više od 20 godina.

Do skoro je vodio emisiju Lari King sada, koja se emitovala na striming kanalu Hulu i TV stanici Raša tudej, međunarodnoj medijskoj organizaciji kojom upravlja Rusija.

Ko je bio Lari King?

Legenda američke televizije, poznat po blagom načinu vođenja intervjua, ali i narukvicama i zavrnutim rukavima, koji su bili njegov zaštitni znak.

Na vrhuncu, njegov Lari King šou na CNN-u gledalo je milion i po ljudi svake večeri. Kada je poslednja epizoda emitovana 2010. godine, to je bila najdugovečnija emisija koju je vodila ista osoba.

U snimljenoj poruci u toj poslednjoj emisiji, tadašnji američki predsednik Barak Obama rekao je da „nam je King otvorio oči za svet izvan naše dnevne sobe".

CNN je naveo da su ga opisivali kao „Muhameda Alija televizijskih intervjua".

• Preminuo Šon Koneri: Devet njegovih filmova koje morate pogledati barem deset puta
• Preminula kompozitorka Isidora Žebeljan
• Mira Furlan - „heroina, krhka i snažna"

Lari King je rođen kao Lorens Harvi Zajger u Bruklinu u Njujorku, 1933. Odrastao je u religioznoj jevrejskoj porodici, iako je u kasnijem životu postao agnostik.

Kada mu je otac Edvard preminuo sa samo 44 godine, King je nakon završene srednje škole nekoliko godina radio da bi izdržavao majku.

Međutim, shvativši da želi da radi u medijima, u ranim dvadesetim seli se na Floridu i dobija posao na radiju.

Pričao je da mu je minut pre ulaska u studio urednik rekao da promeni prezime u nešto „manje etničko" i izabrao je King, jer je to prezime video u oglasu u novinama ispred sebe.

Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, napredovao je kroz različite redakcije i do 1978. godine postao prepoznatljivo ime širom zemlje kao voditelj celonoćnog radijskog programa sa uključenjima slušalaca - Lari Kong šou, pre nego što je prešao na CNN.

CNN je saopštio da je tokom višedecenijske karijere obavio više od 50.000 intervjua.

Među njima su ekskluzivni razgovori sa svim američkim predsednicima, od Džeralda Forda naovamo.

Ugostio je toliko svetski poznatih pojedinaca da ih je teško nabrojati. Među njima su Martin Luter King, Dalaj Lama, Bil Gejts, Lejdi Gaga, Le Bron Džejs, Paris Hilton, Margaret Tačer i mnogi drugi.

Dobitnik je bezbroj nagrada, kao što je nagrada Pibodi za izvrsnost u medijima za njegove radio i TV emisije.

Neki su kritikovali Kinga zbog toga što je bio preblag u intervjuima, sa nekonfliktnim pristupom i otvorenim pitanjima.

Nije to prihvatao, rekao je za BBC Ivanu Dejvisu 2015. godine.

„Naučio sam da što se više povučeš i postaviš dobra pitanja, a slušaš odgovore i vodiš računa o gostima… činiš da kamera nestaje".

Nije ostao dužan ni u raspravi sa britanskim novinarom Pirsom Morganom, koji ga je zamenio na CNN-u.

King je kritikovao naslednika „da se prodao " američkoj televizijskoj publici i rekao da je njegov program „previše posvećen njemu".

Morgan, čija je emisija otkazana nakon tri godine, uzvratio je rekavši da je njegov program bio „posvećen kontroli posedovanja oružja i spašavanju života".

„Vi ste svoj radili hraneći ego slavnim ličnostima".

King je nastavio sa radom, u poslednjih nekoliko godina, vodeći autorske emisije koje su se emitovale na televiziji Ora, digitalnoj mreži na zahtev čiji je bio jedan od osnivača, kao i na Hulu i RT.

I kada nije bio za mikrofonom, u privatnom životu nije mirovao.

Lari se osam puta ženio sa sedam žena i imao je petoro dece, devet unučadi i četvoro praunučadi.

Nažalost, dvoje dece mu je umrlo u razmaku od nekoliko nedelja 2020. godine - ćerka Čaja od raka pluća u 51. godini u julu, a sin Andi od srčanog udara u 65. godini u avgustu.

„Njihov gubitak baš nije po redu", napisao je tada na društvenim mrežama. „Nijedan roditelj ne bi trebalo da sahranjuje dete".

Sam Lari King je tokom godina imao niz zdravstvenih problema, poput dijabetesa i angine. Pre tri godine operisao je karcinom pluća, a 2019. pretrpeo moždani udar zbog kojeg je nedeljama bio u komi.

Početkom januara primljen je u bolnicu u Los Anđelesu.

Fondaciju Lari King za pomoć ljudima sa kardio-vaskularnim problemima osnovao je 1988. godine i ona pomaže u finansiranju lečenja srca onima koji nemaju dovoljno novca ili nemaju zdravstveno osiguranje.

O tome što ostavlja iza sebe rekao je da se nada da je publici dao „znanja i zabave".

Pet blistavih trenutaka iz Kingove karijere

Bio je domaćin rasprave između tadašnjeg potpredsednika Ala Gora i teksaškog milijardera Rosa Perota 1993. godine.

Debata o Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini u to vreme srušila je rekorde gledanosti - pratilo ju je više od 16,3 miliona ljudi.

Godine 1995. intervjuisao je istovremeno palestinskog lidera Jasera Arafata, izraelskog premijera Jicaka Rabina i jordanskog kralja Huseina.

Posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, King je intervjuisao više od 700 gostiju, poput preživelih koji su prvi pritrčali u pomoć, ali i više od 35 svetskih lidera i zvaničnika.

Dobitnik je nagrada za intervjue u zatvoru, gde je razgovarao sa majkom i sinom osuđenim za ubistvo - Santom i Kenetom Kajms, zatim Karlom Fej Taker, prvom ženom pogubljenom u Teksasu, kao i sa osramoćenim bokserom Majkom Tajsonom.

Legendarni pevač Frenk Sinatra, koji je retko davao intervjue, poslednji je dao Lariju Kingu 1988.

Taj i intervju sa holivudskim velikanom Marlonom Brandom koji gotovo da uopšte nije govorio za medije, King je smatrao najvećim uspesima u karijeri.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.23.2021)