Državni udar u Mjanmaru: Na desetine ubijenih u jednom danu - „ovo je kao genocid"
Aktivisti kažu da je ubijeno više od 80 ljudi u gradu Bago tokom protesta zbog vojnog puča organizovanog 1. februara.
Mjanmarske snage bezbednosti ubile su više od 80 ljudi u gušenju protesta u gradu Bago, u blizini Jangona, tvrde aktivisti.
Izveštava se da je vojska odnela tela ubijenih, a stvarni broj poginulih možda nikada neće biti tačno utvrđen.
Svedoci su lokalnim medijima rekli da su vojnici koristili teško oružje i pucali na sve što se kretalo.
Posmatračka grupa Asocijacija za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP) navodi da će stvarni broj smrtnih slučajeva verovatno biti mnogo veći.
Učesnici demonstracija, koje citiraju lokalni mediji, kažu da „sve izgleda kao genocid - pucaju u svaku senku."
Od vojnog puča 1. februara ubijeno je više od 600 ljudi.
- „Više od 40 dece ubijeno tokom nemira u Mjanmaru"
- Devojčica iz Mjanmara ubijena „dok je trčala ocu u naručje"
- „Dole vojska - oslobodite naše lidere!“
Masovni protesti održavaju se širom Mjanmara, poznatom i pod nazivom Burma, otkako je vojska 1. februara preuzela kontrolu nad državom jugoistočne Azije i proglasila jednogodišnje vanredno stanje.
Generali vojske svrgli su sa vlasti i priveli političku liderku Aung San Su Ći, čija je Nacionalna liga za demokratiju (NLD) pobedila na izborima krajem prošle godine.
Vojni vrh tvrdi da je bilo široko rasprostranjenih prevara tokom opštih izbora u novembru, ali je izborna komisija odbacila te tvrdnje.
Kada je desetine hiljada ljudi izašle na ulice širom zemlje u znak protesta protiv puča, vojska je pokušala da ih rastera vodenim topovima.
Posle nedelju dana odgovor bezbednosnih snaga je bio žešći - korišćeni su gumeni meci, ali i bojeva i municija.
Šta se desilo u Mjanmaru?
Odmah posle puča, vojska je privela Aung San Su Ći, političku liderku zemlje, čija je stranka Nacionalna liga za demokratiju (NLD), ubedljivo pobedila na prošlogodišnjim izborima, ali vojska je, bez pružanja dokaza, tvrdila da je bilo masovnih prevara.
Vojni vrh Mjanmara, koji je preuzeo rukovođenje zemljom posle puča 1. februara, optužio je svrgnutu liderku Aung San Su Ći za nezakonito prisvajanje 500.000 evra i 11 kilograma zlata.
Vojska, međutim, nije pružila dokaze za ove optužbe, a političarka iz njene stranke negirala je optužbe.
U međuvremenu, organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti optužila je vojsku za „masovna ubistva" civila.
Navedeno je da je vojska koristila oružje sa bojevom municijom i pucala na nenaoružane demonstrante i izvršila „planirana ubistva".
„To nisu ishitreni postupci nekih policajaca koji donose loše odluke", rekla je Džoen Mariner iz Amnestija.
„To su nemilosrdni zapovednici koji su već umešani u zločine protiv čovečnosti, raspoređujući trupe i ostvarujući ubilačke zamisli."
Od vojnog puča 1. februara, na ulicama gradova Mjanmara demonstrira hiljade ljudi koji traže od vojske da oslobodi pritvorene političke lidere, pre svih Aung San Su Ći.
Pogledajte video: Lekari ustali protiv hunte
Šta je pozadina dešavanja u Mjanmaru?
Okatko je vojska preuzela vlast 1. februara, na ulice mnogih gradova izašlo je hiljade ljudi, tražeći okončanje vojne vladavine i oslobađanje svojih demokratski izabranih lidera, mežu kojima Aung San Su Ći.
Demokratski izabrana liderka Mjanmara viđena je samo jednom u javnosti otkako je privedena u glavnom gradu Naj Pju Tav.
Tokom onlajna suđenja nju su videli njeni advokati.
Njene pristalice, kao i brojni borci za ljudska prava u međunarodnoj zajednici zahtevaju da bude oslobođena i poštovanje rezultata izbora održanih u novembru prošle godine.
Tada je Nacionalna liga za demokratiju, na čijem je ona čelu, ubedljivo pobedila.
Vojni lideri tvrde da su puč izveli zbog navodnih brojnih izbornih nepravilnosti, što je nadležna državna komisija demantovala.
Nacionalna liga za demokratiju osvojila je 83 odsto mesta u parlamentu na izborima 8. novembra koji su doživljeni kao referendum o vladavini Su Ći.
To su tek drugi izbori održani u zemlji od kraja vladavine vojne hunte 2011. godine.
Ali vojska je osporila rezultat i poslala žalbe Vrhovnom sudu protiv predsednika i izborne komisije.
Izborna komisija odbacila je sve tvrdnje o nameštanju.
Po preuzimanju vlasti, vojska je saopštila da je proglašeno vanredno stanje na godinu dana.
Puč je kulminacija napetosti između vojske i vlasti, koje su porasle kada je na izborima izgubio opozicioni kandidat, kog je podržavala vojska.
Mjanmarom, koji se ranije zvao Burma, vladala je armija do demokratskih reformi 2011. godine, koje je povela Aung San Su Ći.
Vojska je navela da je moć prešla u ruke komandanta generalštaba Min Aung Hlainga.
Zamenjeno je jedanaest ministara i zamenika, među kojima su ministri finansija, zdravlja, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova.
Na prvom sastanku kabineta u utorak, 2. februara Min Aung Hlaing je ponovio da je preuzimanje vlasti bilo „neizbežno".
Međunarodna zajednica osudila je vojni puč uz pretnju sankcijama.
Amerika je prva uvela sankcije Mjanmaru, tačnije vojnom vrhu.
Pogledajte video: Fitnes instruktorka vežbala, iza nje vojni puč
Ko je Aung San Su Ći?
Ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, koji je ubijen nedugo pre nego što je zemlja postala slobodna od britanske kolonijalne vladavine 1948.
Su Ći je nekada smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava. Dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.
Provela je gotovo 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine.
U novembru 2015. dovela je Nacionalnu ligu za demokratiju do ubedljive pobede na prvim slobodnim izborima u Mjanmaru u prethodnih 25 godina.
Po ustavu ne može da bude predsednica zemlje jer su joj deca strani državljani, ali Su Ći se smatra stvarnim političkim vođom Mjanmara.
Poslednjih godina kritikovana je zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohindža.
Stotine hiljada Rohindža je 2017. godine pobeglo u susedni Bangladeš pod naletima vojske Mjanmara.
Međunarodni akteri koji su ranije podržali Aung San Su Ći tada su je optužili da ne čini ništa da zaustavi silovanja, ubistva, a možda i genocid, kao i da odbija da osudi postupanje vojske ili prihvati da su se zverstva desila.
Međutim, njena popularnost ostala je velika u zemlji sa većinskim budističkim stanovništvom, koje ne mari mnogo za Rohindže.
Tekst je ažuriran 11. aprila 2021.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.11.2021)