Нова економија: И прање новца повећава цене некретнина у Србији

Стручњаци за прање новца тврде да је раст цена стамбеног и пословног простора у Србији највероватније последица уплива значајне количине новца од нелегалних активности у тржиште некретнина, наводи се у извештају Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ), објавила је Нова економија.

Раст цена непокретности је бржи него у државама у суседству, а није ограничен само на Београд, због чега експерти сугеришу да је српско тржиште некретнина постало регионално чвориште за прање новца.

"Индустрија некретнина у Србији забележила је необично висок раст између 2018. и 2020. године, иако су многе новоизграђене зграде и даље празне. Слично Албанији, грађевинарство је наставило да се развија током пандемије ковид-19, упркос смањењу остатка економије", наводи се у публикацији "Актуелне цене: Анализа токова људи, дроге и новца на Западном Балкану".

Иако суме новца зарађеног криминалом који се убацује у привреду (појединачно) могу могу бити и релативно мале, могу имати значајан утицај на локалне економије, додаје се у извештају.

Криминалне активности тако могу повећати социјално-економске разлике, а прање новца може да повец́а цене некретнина и отежа решавање стамбеног питања за многе грађане.

"(Криминалци) смањују правичност на тржишту и утичу на приступ различитим врстама услуга и, ако остану некажњени, стварају подстицаје за остале да следе њихов пример. Прљави новац који се прави и пере у региону одржава екосистем криминала и корупције који слаби владавину права и кочи способност институција да се носе са тим проблемом", наводи се у публикацији.

Некретнине су нарочито погодне зато што, поред тога што представљају згодно место за "паркирање" капитала, могу временом и добити на вредности, али нису једини начин за прање новца који је на располагању криминалним организацијама.

Прање мањих количина незаконито стеченог новца често се врши кроз предузец́а која захтевају веће количине готовине, попут ресторана, барова, бензинских пумпи и такси компанија.

Широм региона, нелегално стечена средства се у таквим предузец́има мешају са стварном зарадом из пословања, која се затим укључују у банкарски систем.

Туризам се такође наводи као кључни сектор за прање новца, али опет кроз улагања у барове, ресторане, дискотеке и хотеле.

Широм Србије, посебно на Златибору, Чајетини, Копаонику, Палиц́у, Врњачкој Бањи и Врању, такође је пријављена продаја воц́а и поврц́а (посебно печурки) и коришц́ење угоститељских радњи за прање новца.

Од 2018. године посматрачи примец́ују да таква предузец́а имају тенденцију да редовно мењају власнике, што је обично прац́ено скоком промета и зараде.

Још једна област у којој се потенцијално врши прање новца је индустрија игара на срећу, наводе у Глобалној иницијативи.

Међународни монетрани фонд процењује да је тај облик привредног криминала "одговоран" за два до пет одсто глобалног БДП-а.

Ако се те глобалне процене примене на државе региона, може се закључити да се на Западном Балкану годишње опере између 1,8 и 4,6 милијарди евра, навеле је Нова економија

(Бета, 14.05.2021)