Ekonomisti na Kopaonik biznis forumu: Za privredni oporavak i dalje važna podrška države
Privredni oporavak Srbije posle krize izazvane pandemijom korona virusa zavisiće od dalje državne podrške, ali i od ulaganja u inovacije, obrazovanje, zdravstvo, digitalizaciju i zaštitu životne sredine, ocenili su danas ekonomisti na otvaranju Kopaonik biznis foruma koji se održava u Beogradu.
Ukazano je da podrška države privredi i građanima mora da bude selektivnija nego u prethodna tri paketa pomoći, jer svi privredni sektori nisu jednako pogođeni.
Profesor FEFA fakulteta Nebojša Savić je rekao da nova privreda struktura mora da bude zasnovana na "zelenoj" ekonomiji i digitalnoj infrastrukturi.
"Ono što je zajedničko za sve prognoze o daljm ekonomski dešavanjima je neizvesnost", kazao je Savić.
Nekadašnji ministar finansija Srbije Dušan Vujović je rekao da je pandemija uticala na to da se sada fiskalne i monetarne politike prilagođavaju potrebama i da se preduzimaju mere koje su ranije bile neprihvatljive.
On se založio za fiskalnu podršku privredi, ali uz neophodne strukturne promene.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miroljub Labus je ocenio da je privreda Srbije bila neotporna i na ranije krize jer je uzvozno zavisna i ima sve manje učešće industrije u bruto domaćem proizvodu (BDP).
Istakao je da su doznake iz inostranstva pomogle da Srbija u tim krizama "ne bankrotira".
Preporuka profesora Ekonomskog akulteta u Beogradu Dejana Šoškića je da Srbija, kao i zemlje regiona, na vreme preduzimaju mere da zadrže kvalitetnu i obrazovanu radnu snagu.
Po njegovim rečima bez unapređenja obrazovanja, jačanje institucija i efikasnije borbe protiv korupcije nije moguće postići veće stope ekonomskog rasta.
Član Upravnog odbora Banke Inteza i bivši član Fiskalnog saveta Vladimir Vukčević je upozorio na prevelik deficit budžeta Srbije, zbog kojeg je 2014. godine morala da se sprovodi fiskalna konsolidacija, i da ne bi bilo dbbro da se opet dođe u tu situaciju.
On je ocenio da su neselektivna i javna ulaganja i da je rebalasom ovogodišnjeg budžeta najveće povećanje bilo u ulaganjima u sektoru bezbednosti i odbrane.
Predstavnici međunarodnih finansijskih institucija su na prethodnom panelu o "postkovidskim" ekonomskim izgledima ocenili da je ekonomija Srbije, kao i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, pretrpela manje štete od pandemije nego što se očekivalo, zahvaljujući pre svega državnoj pomoći privredi i građanima.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa ukazao je da će rast BDP-a Srbije u ovoj godini zavisiti od spoljnih šokova i neizvesnosti usled pandemije korona virusa, ali i oporavka najvažnijih ekonomskih partnera i situacije u domaćoj privredi posle isteka mera državne podrške.
On je podsetio da je MMF raniju procenu rasta BDP-a Srbije za ovu godinu povećao sa pet na šest odsto.
Najavio je da će novi savetodavni aranžman Srbije sa MMF-om najverovatnije biti odobren u drugoj polovini juna, a treba da podrži makroekonomsku politiku Srbije i njen oporavak posle pandemije.
(Beta, 24.05.2021)