Вучић обишао реконструисану бродску преводнице на ХЕ Ђердап 1

Реконструисану бродску преводницу на хидроелектрани (ХЕ) Ђердап 1, у чију је обнову уложено 28,5 милона евре, данас данас је обишао председник Србије Александар Вучић.

"Данас Србији враћамо обновљен и модернизован међунардони водни пут. Укупна вредност пројекта је 28,5 милиона евра. Европљни су нам поклонили 11 милиона евра, а ми плаћамо 17,5 милиона евра по нањнижим стопама из кредита Европске инвестиционе банке", казао је Вучић.

Према његовим речима, сада је довољно сат и по за превођење бродова на месту где је до недавно било потребно више од два сата.

"Новим инжењерским решењима смањен је потенцијални број, као и трајање непредвиђених застоја и прекида пловидбе", рекао је он.

Истакао је да пројекат урађен брже него у многим земљама ЕУ, чак и нешто пре времене, те да су домаће компанију урадиле више од 60 одсто целокупног посла.

Радове су обавили немачка фирма Д С С Ноел и домаћа предузећа Феромонт инжењеринг Београд и Електромонтажа Краљево.

Вучић је казао да се нада да ће се многи људи који су из тог дела Србије отишли у иностранство вратити или бар њихова деца, истичући да се интензивно ради и на путној инфраструктури.

"Градимо нови пут и нећемо само да урадинмо пут Кладово-Доњи Милановац, као и Доњи Милановац-Голубац, потом брзу саобраћајницу до Београда. Биће и путева према Рткову и Брзој Паланци, затим Брза Паланка-Неготин, Неготин-Зајечар", казао је он.

Захваљујући реконструкцији продужен је и век трајања опреме на преводници, умањени трошкови одржавања за 30 одсто, а смањен је утицај рада преводнице на животну средину.

Просечан број пловила годишње кроз преводницу био је око 6.300, а модернија технологија омогућиће 10.000 пловила у току године.

Према речима шефа Делегације ЕУ у Србији Сема Фабриција, пројекат модернизације преводнице на ХЕ Ђердап 1, има економски, еколошки и аспект повезивања.

"Овај пројекат је драгуљ српског инжењеринга и технологије. Србија и ЕУ деле транспортну политику а овим пројектом ће бити подигнута ефикасност саобраћаја Дунавом кроз Србију", казао је Фабрици.

Додао је да је ЕУ била партнер Србији и у модернизацији путног и железничког коридора 10.

"Сада смо срећни што смо учествовали у модернизацији речног саобраћаја као еколошки најприхватљивијег вида транспорта. Србија сада добија веће могућности да искористи пловне путеве, а све то има позитиван ефекат и на животну средину", казао је шеф Делегације ЕУ у Србији.

Вучић је, у оквиру посете Кладову, обишао и радове на реконструкцији деонице државног пута од Голог Брда до Кладова, у дужини од 34 километра, које изводи Штрабаг. Он је истако да је тај пут "жила куцавица источне Србије".

Вредност радова на путу од Голог Брда до Кладова је 592 милиона динара, а посао ће бити завршен у наредних десетак дана, јер је остало да се заврши још километар и по.

Вучић је данас у телефонском разговору са министром финансија Синишом Малим договорио да се до краја године обезбеди из буџета додатних девет милиона евра за реконструкцију путева.

На крају посете Кладову, Вучић ће обићи радове на реконструкцији деонице пута од Поречког моста до Голог брда дуге 21,6 километара, коју изводи предузеће Србија аутопут.

Вучић: У ХЕ Ђердап биће уложено 380 милиона евра у наредних 10 година

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће се у "ревитализацију система хидроелектрене (ХЕ) Ђердап у наредних 10 година уложити још 380 милиона евра", како би се производни капацитет повећао за 50 мегавата.

"То је велики задатак за Електропривреду Србије. Ђердап мора да добије нових 50 мегарава за производњу електричне енергије", казао је Вучић приликом обиласна реконструисане бродске преводнице на ХЕ Ђердап 1.

Он је истакао да се у Србији троши све више електричне енергије, и зими и лети.

"Навикли смо се на много удобнији живот и мислимо да нам све то припада, не рачунајући да ли смо или нисмо успели да изменимо инфраструктуру, имамо ли довољно ресурса за производњу струје", рекао је Вучић.

Истакао је да је за њега од кључног значаја енергетско снабдевања Србије и питање енергетске безбедности земље.

Указао је да је битно да се размишља унапред, како се не би за 10 или 20 година размишљало да ли ће се плаћати 500 милона евра или 1,5 милијарди евра за увоз електричне енергије.

Вучић је нагласио да енерски капацитети треба да се шире како се потомцима не би остављала "дебалансирана електропривреда".

"Наше потребе за гасом и електричном енергијом расту некада 10 одсто, некада и 30 одсто у периоду од годину, две, три. То је нагли скок стандарада на који морамо да одговоримо", закључио је председник Србије.

Вучић: Хемијски парк и лука у Прахову кључни за развој читавог истока Србије

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је планирана изградња хемијског парка и луке у Прахову од изузетног значаја за развој и унапређење животног стандарда за читав источни део Србије и најавио да ће у наредних неколико месеци држава свакако усвојити коначан план по питању изградње тих пројеката.

Након посете Хидроелектране Ђердап, Вучић је рекао да тренутно није у прилици да изнесе све детаље јер се још чекају гаранције заинтересованих инвеститора у тој крај, с обзиром да Влада не жели да уложи 50 или 100 милиона евра у стварање услова за њихов долазак а да се то не оствари.

Вучић је рекао да је део читавог плана и побољшање путне инфраструктуре као и уклањање са речног дна великог броја потопљених бродова из Другог светског рата, јер је неопходно да се тај део Дунава оспособи за још лакши и бржи превоз баржама и бродовима.

Он је оценио да ће евентуални успех планова везаних за Прахово учинити много тога за читав крај источне Србије и да ће спречити депопулацију тог краја која траје деценијама.

"Имаћете комплетну информацију у наредна три месеца и од тога нећемо одустати. Хемијски парк и лука у Прахову су од кључног значаја за читав исток. А када плате дођу до 900 или 1.000 евра, уз ниже трошкове живота, то ће натерати један део људи да се врати", рекао је он и додао да је у исток Србије у протекле две године уложено више пара него у 50 година пре тога.

Вучић је поновио да је мали број деце, а не одлазак људи у иностранство, највећи проблем за читаву земљу и да ништа што се данас ради и гради неће много вредети ако у будућности не буде никога ко ће то користити.

(Бета, 07.13.2021)