Vučić: Kolone na traktorima, zbegovi i ubistva na Petrovačkoj cesti deo su našeg identiteta

Beta 04.08.2021

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras tokom manifestacije povodom godišnjice akcije "Oluja", da su deo srpskog identiteta postale kolone na traktorima, zbegovi, ubistva na Petrovačkoj cesti i "nečija jasna namera da Srba u Hrvatskoj više nema"."Hrvatska ovaj dan i datum proslavalja kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Pobede nad kim, dobrim i skromnim ljudima i čestitim domaćinima i zemljoradnicima", rekao je Vučić na svečanosti povodom "Oluje" u Busijama, u blizini Beograda.

Vučić je poručio da srpski narod nikada neće dobiti priznanje sveta, "niti će bilo ko zaplakati za srpskom decom", zbog zločina od Drugog svetskog rata do danas.

"Razumem sve to kada pogledam kako smo se sami odnosili prema žrtvama, koje nismo priznavali, a neretko se i izvinjavali za zločine počinjene prema nama", dodao je on.

Istakao je da je u Srbiji stasala drugačija politika i generacija mladih ljudi "koja hoće ponosno i uzdignute glave" da govori o zločinima nad svojim narodom, ali i da prizna zločine koje su Srbi počinili.

Vučić je rekao da se neće izvinjavati "onima koji su ubili desetine i stotine hiljada Srba" dok je on predsednik i da neće dozvoliti da se žrtve "gaze".

"Nikada više ne smemo da pokrivamo oči, uši i usta pred nečim što je bio zločin i pred nečim što nije bio samo sunovrat bolesne politike, već i sunovrat svake ljudskosti", dodao je on.

Ocenio je da možemo da oprostimo te zločine, samo ih pamtimo, "pošto u zaboravu nema oproštaja ni za sebe ni za druge, u njemu se u mraku krije osveta".

"Zato moramo da se borimo za mir i da čuvamo kolevke sa našom decom", naglasio je Vučić.

Vučić je istakao da su svi prognani Srbi tokom devedesetih našli spas u Srbiji i da je stasala generacija "iz izbegličkih kolona" koja, kako je naveo, pronosi slavu svog naroda u nauci, kulturi i politici.

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

U toj akciji proterano je između 200.000 i 250.000 Srba a ubijeno je ili nestalo više od 2.000 ljudi.

Među žrtvama te akcije hrvatske vojske i policije su 553 žene, a 80 odsto njih je bilo starije od 60 godina.

U srpskoj javnosti o toj akciji se govori kao o najvećem etničkom čišćenju na teritoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata.

(Beta, 04.08.2021)

Povezane vesti »

Ključne reči

Politika, najnovije vesti »

ЋирилицаKorisnička podešavanja