Rio Tinto: Projekat Jadar donosio bi Srbiji 1,5 milijardi dolara godišnje

Projekat "Jadar" kompanije "Rio Tinto", koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma i bora u blizini Loznice, trebalo bi da u Srbiji doprinese bruto dodatoj vrednosti sa 1,5 milijardi dolara godišnje, što je jednako 1,2 odsto aktuelnog BDP-a zemlje, rečeno je danas na predstavljanju Procene ekonomskog uticaja tog projekta.

"Direktan doprinos ovog projekta BDP-u Srbije na godišnjem nivou bio bi 627 miliona dolara, indirektan 589 miliona dolara i indukovani 296 miliona dolara", kazao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar u ime autora studije "Peterhof Consulting".

Istakao je da bi kroz direktno zapošljavanje i radna mesta u povezanim delatnostima projekat omogućio posao za više od 5.000 ljudi i to 1.170 direktno zaposlenih, kao i 3.950 radnih mesta u povezanim sektorima.

"Očekivan godišnji doprinos projekta 'Jadar' porezu na dobit bi bio blizu 70 miliona dolara, 32 milona dolara rudne rente, 2,7 miliona dolara poreza na imovinu, 20,9 miliona dolara poreza na dividende i 7,4 miliona dolara je projektovani iznos poreza na zarade i doprinose, što daje ukupan očekivani poreski efekat godišnje od 133 miliona dolara", precizirao je Lončar.

Dodao je da bi Opština Loznica prema projekciji imala godišnji priliv od 17 miliona dolara, što je 62 odsto budžeta grada za ovu godinu.

"Ukupan budžet za nabavku, koji je planiran za period eksploatacije projekta iznosi 3,7 miljardi dolara, a odnosi se na nabavku mašina, repromaterijala, energije. Projekcija je da bi se najmanje 70 odsto koristili potencijali domaćih dobavljača, što znači da bi godišnje 'Rio Tinto' plasirao 84 miliona dolara ka njima", rekao je Lončar.

Dodao je i da bi projektovana prosečna neto zarada bila 1.222 dolara po radniku, što je duplo više od proseka za Srbiju, odnosno 40 odsto viši od proseka u rudarskom sektoru u ovom trenutku.

Kako je precizirao, suština studije je bila da proceni moguće ekonomske efekte projekta "Jadar" na BDP, zaposlenost, izvoz, investicije, poreske prihode i prihode domaćih dobavljača.

On je istakao da je studija rađena na osnovu podataka koje je dostavila kompanija "Rio Tinto", kao i javno dostupnih izvora, te da se odnosi isključivo na direktne, indirektne i indukovane ekonomske efekte, odnosno da nije u pitanju društvena cost benefit analiza i da nije bilo razmatranja socijalnih i ekoloških uticaja.

Dodao je da se studija bazirala na eksploataciji rudnika u periodu od 30 godina, koji je planiran da se realizuje na površini od oko 300 hektara na teritoriji opština Loznica i Krupanj.

Podsetio je da je planirano da kompleks proizvodi približno 58.000 tona litijum-karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum-sulfata kao nus proizvode, čiji korisnici mogu biti oni koji proizvode baterije za električne automobile, solarne panele, lekove, hemijske supstance za tretiranje drveta, đubriva.

Direktorka kompanije "Rio Sava", ćerke firme "Rio Tinto" u Srbiji, Vesna Prodanović podsetila je da je kompanija, nakon istraživanja i otkrića minerala jadarita, puštanja u rad pilot postrojenja u Australiji, više studija i istraživanja, ove godine odlučila da u realizaciju projekta "Jadar" uloži 2,4 milijarde dolara.

Prema njenim rečima, projekat "Jadar" imao bi značaj za prelazak na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika i predstavljao bi najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u narednih 15 godina, jer mineral jadarit sadrži dve kritične sirovine bitne za budući razvoj, a to su bor i litijum.

Dodala je i da bi to Srbiji omogućilo da bude predvodnik novih rešenja u borbi sa klimatskim promenama.

"Borna kiselina i litijum karbonat, koji bi bili naši proizvodi, uvršteni su na listu kritičnih sirovina EU zbog ključne uloge koju imaju u procesu zelene tranzicije", kazala je Prodanović.

Ukazala je da je značaj litijuma u mogućnosti da skladišti električnu energiju efikasnije od ostalih elemenata zbog čega će se koristiti za baterije za elektrićna vozila i velike sisteme za skladištenje obnovljive energije, dok se borati koriste za izradu vetro turbina i solarnih panela.

"U narednim decenijama očekuje se sve veća potražnja za litijumom. Prema predviđanju Svetske banke, proizvodnja litijuma mogla bi da se poveća skoro 500 procenata do 2050. godine. Procenjuje se da će do 2030. godine biti potrebno najmanje 18 puta više litijuma, a do 2050. godine 60 puta više litijuma nego što je trenutna potreba", rekla je direktorka "Rio Save".

Potvrdila je da se radi i na Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, koja bi prema planu trebalo da bude završena do kraja godine, naglasivši da će biti dostupna svim zaintersovanima na uvid.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež istakao je da "Srbija ima litijum kao najtraženije pogonsko gorivo ili zlato 21. veka, odnosno 158 miliona tona rezervi jedinstvene rude jadarit koja u sebi sadrži visoke koncentracije litijuma".

"Pitanje je hoćemo li i koliko brzo ovaj potencijal Jadra uspeti da stavimo u funkciju, klimatski pametno, na održiv i odgovoran način", rekao je Čadež, ukazavši da i druge zemlje u svetu rade na tome da istraže i eksploatišu svoje rezerve.

On je istakao da projeket može da dovede u Srbiju i druge velike investitore, kao što su proizvođači električnih automobila i baterija za vozila.

"Otvara se i niz mogućnosti za domaće kompanije da budu u lancu dobavljača", naveo je predsednik PKS. //

(Beta, 29.10.2021)