ЦОП26: Климатски споразум из Глазгова - и 'историјски напредак' и 'разочарање'
Подела субвенција за фосилна горива и финансијска помоћ сиромашнијим земљама продужила су разговоре на конференцији ЦОП26.
Споразум који са циљ има спречавање опасног глобалног загревања постигнут је у суботу увече на ЦОП26 самиту у Глазгову.
Климатски пакт из Глазгова је први климатски споразум којим се експлицитно планира смањење коришћења угља, најгорег фосилног горива за ефекат стаклене баште.
Споразумом се потписнице обавезују и на хитно смањење емисије штетних гасова и већа издвајања за земље у развоју - како би им се помогло да се прилагоде утицајима климе.
Али оно што су делегати обећали није довољно да се повећање глобалне температуре ограничи до 1.5 степен Целзијуса, колико научници сматрају да је потребно како би се избегле опасне последице загревања планете.
И док је за представнике самита, Уједињених нација и већину делегација споразум пре свега „велики успех&qуот; и „корак напред&qуот;, измене у последњим минутима и ублажавање одређених формулација у коначном тексту оставило је горак укус у устима преговарача.
Незадовољни гласови стижу из земаља у развоју, оних најтеже погођених климатским промена, и организација за заштиту животне средине.
- „Крај коришћења угља је на видику&qуот; - које земље не желе да потпишу споразум
- Богати су највећи кривци за климатске промене, показује истраживање
- Шта је ЦОП26 самит и зашто је важан за будућност планете
- Опрезне похвале за неочекивани климатски договор Кине и Америке
Клаузула о постепеном укидању угља које је било дело првобитног нацрта довела је до драматичне завршнице самита, када се Индија успротивила таквој формулацији.
Министар за климу Индије Бупендер Јадав питао је како земље у развоју могу да обећају да ће постепено укинути угаљ и субвенције на фосилна горива када се „морају бавити сопственим развојем и искорењивањем сиромаштва&qуот;.
Државе су се на крају договориле да формулација буде „постепено смањење&qуот;, уместо „постепено укидање&qуот; угља, док су неки били разочарани таквим развојем догађаја.
Делегација Швајцарске изразила је „дубоку разочараност&qуот; због промена у „нетранспарентном процесу&qуот;, док је најжешће критике долазе од организација за заштиту животне средине, од којих неке споразум називају „скандалозним&qуот;.
„Променили су реч али не могу да промене сигнал који стиже са овог самита, а то је да се ера угља завршава&qуот;, рекла је међународна извршна директорка Гринписа Џенифер Морган.
Угаљ чини око 40 одсто емисије угљен-диоксида сваке године, због чега је кључан у подухвату одржавања раста температуре на 1.5 одсто.
Приговору Индије прикључила се и Кина - један од највећих произвођача угља на свету - а председник ЦОП26 Алок Шарма рекао је дан по завршетку самита да ће те две земље морати да објасне своје ставове државама које су погођене климатским променама.
Шарма, који је по закључивању споразума рекао да му је жао због тога како се на крају све одиграло, ипак сматра да је споразум велико достигнуће.
„Не бих оно што смо јуче урадили описао као неуспешним - то је историјско достигнуће&qуот;, рекао је.
И делегације земаља у развоју биле су разочаране оваквим развојем догађаја, али су подржале споразум под претпоставком да ће се наставити разговору о новцу које су богатије земље обећале за прилагођавање климатским променама - што је такође био камен спотицања током самита.
Развијене земље су се 2009. године обавезале да ће обезбедити 100 милијарди долара годишње државама у развоју до 2020, али тај циљ није испуњен.
Самит је требао да се заврши у петак, али је продужен пре него што је споразум постигнут касно у суботу - после интервенције Индије у последњем тренутку како би се ублажила формулација о угљу.
Да несугласице постоје било је јасно су суботу током дана, када су се делегације, уместо у отвореној дискусији, окупљали у групице и решавали спорове директно, како то описали ББЦ репортери.
Шта је договорено Климатским споразумом из Глазгова:
- Од држава се тражи да ревидирају климатске планове до краја следеће године, и поставе амбициозније циљеве за смањење емисија штетних гасова за 2030. годину
- Наглашена је потреба да богате земље повећају новац који дају онима који већ трпе губитке и штету од утицаја климатских промена - поред тренутних 100 милијарди долара годиш
- Први светски климатски споразум у коме се помиње угаљ
- Формулација обавезе да се тежи ка „постепеном укидању&qуот; угља је ублажена у односу на првобитни нацрт - сада пише „постепено смањење&qуот; угља
Анализа Малкома Сениора - са лица места на самиту ЦОП26
На овим самитима често се све сведе на групице. Уместо у главној Пленарној соби, дани преговора се претварају у дискусије преговарача лицем у лице, попут трговаца на пијаци.
Око њих, збијају се делегати, жељни да буду ту када се решавају главне несугласице између држава и различитих група.
Овог поподнева, амерички изасланик за климу Џон Кери и главна преговарачица Су Биниаз, стајали су насупрот Ахмаду Себори Туреа, делегата из Гвинеје, који представља Г77 групу држава које чине највећи део земаља у развоју.
На столу је питање колико ће новца развијени свет морати да плати сиромашнијим земљама, како би надокнадили штету и губитке настале због климатских промена.
Интересовање за то се окончава када Кери пређе на други крај собе како би разговарао са британским председником при ЦОП-у Аоком Шармом и његовим главним преговарачем, Арчијем Јангом.
Тада, све очи се окрећу ка главном ЕУ преговарачу, Франсу Тимермансу, док његов тим покушава да реши несугласице са групом Г77.
На крају, председавајући ЦОП самита одлучује да је било доста и да се даље дискусије морају одржати негде другде. Седница се завршава, а са њом се разбијају и групице. За сада.
Премијер Велике Британије Борис Џонсон рекао је да се нада да ће свет „гледати на самит у Глазгов као на почетак краја климатских промена&qуот;, обећавајући да ће „наставити да ради неуморно ка том циљу&qуот;.
„Има још много посла наредних година. Али данашњи споразум је велики корак унапред и, што је најважније, први пут имамо међународни споразум за умањење коришћења угља и путоказ за ограничење глобалног загревања на 1.5 степен&qуот;, додао је.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш је рекао: „Наша планета је угрожена и виси о концу. И даље куцамо на врата климатске катастрофе.
„Време је да огласимо аларм за узбуну - или ћемо имати нула шансе да достигнемо нула укупних емисија штетних гасова&qуот;.
Споразумом су се државе обавезале и да ће испунити обећање за следећу годину и у великој мери укину коришћење угља како би циљ од 1.5 степен било могуће достићи.
Ако се тренутна обећања испуне, то ће бити довољно за ограничење од само 2.4 степена.
Ако се глобална температура увећа за више од 1.5 степен, научници кажу да ће се планета суочити са великим последицама и да ће још милиони људи бити изложени екстремним температурама.
Анализа Стефена Мекдонела, дописника из Кине
Удруживање Кине и Индије око ублажавања језика око угља је нешто што ће они који су очекивали амбициознији исход самита доживети као ударац.
Ипак - можда не би требало да буду потпуно разочарани коначним споразумом.
На пример, овде у Пекингу новинска агенција Синуа, гласноговорник Комунистичке партије, већ извештава о томе да је угаљ „највећи извор емисије угљен диоксида у процесу производње електричне енергије&qуот;.
Можда ће звучати као да истичу нешто што је очигледно - али таква формулација представља промену партијсског наратива: угаљ је највећи део проблема!
Пекинг зна да је угљу одзвонило, али кинеској влади је важно којом брзином ће се то смањење десити.
Сматрају да је већи део развијеног света довео планету до овог проблема - успут се богатећи - па је сада аргумент Кине да им мало треба попустити како би могли да сустигну остале.
Оно што кинеска делегација овде истиче је да није било довољно говора о обећањима развијених земаља да ће обезбедити финансијска средства и технологију за земље у развоју, како би прешле на зелену енергију.
Жао Јингмин, који је водио кинески тим у Глазгову, рекао је да се надао да ће се „развијене земље потрудити више око испуњавања обећања и повећања подршке земљама у развоју, уместо што само траже од других да повећају своје амбиције&qуот;.
- „Крај коришћења угља је на видику&qуот; - које земље не желе да потпишу споразум
- Богати су највећи кривци за климатске промене, показује истраживање
- Шта је ЦОП26 самит и зашто је важан за будућност планете
- Опрезне похвале за неочекивани климатски договор Кине и Америке
Швајцарска министарка заштите животне средине Симонета Сомаруга је рекла: „Желимо да изразимо дубоко разочарење јер је језик око ког смо се договорили, а тиче се угља и субвенција за фосилно гориво, додатно ублажен у нетранспарентном процесу.
„То нас неће довести ближе циљу од 1.5 степен, већ ће додатно отежати постизање&qуот;, додала је.
Упркос ублажавању језика у делу око угља, неки аналитичари ће и даље видети победу у коначном споразуму, истичући да је ово први пут да се угаљ експлицитно помиње у документу Уједињених Нација ове врсте.
Угаљ чини око 40 одсто емисије угљен-диоксида сваке године, због чега је кључан у подухвату одржавања раста температуре на 1.5 одсто.
Тај циљ је део Париског споразума из 2015. године, који је већина држава потписала - а да би био постигнут, неопходно је смањење глобалних емисија за 45 одсто до 2030. године, до 2050. циљ је да се достигне нула.
„Променили су реч али не могу да промене сигнал који стиже са овог самита, а то је да се ера угља завршава&qуот;, рекла је међународна извршна директорка Гринписа Џенифер Морган.
„У интересу је свих земаља, и оних које и даље сагоревају угаљ, да пређу на нове, обновљиве изворе енергије.&qуот;
Најжешће критике долазе од организација за заштиту животне средине.
Ларс Кох, директор у организацији Екшнејд Интернашнл (АцтионАидИнтернатионал) да је разочаравајуће то што се помиње само угаљ.
„Тиме је учињена услуга богатим земљама које загађују више од века да наставе производњу нафте и гаса&qуот;, рекао је.
Сара Шо, из организације Пријатељи Земље, каже да је резултат „ништа мање, него скандалозан&qуот;.
„Само изговарање речи 1.5 степен је безначајно ако споразум не садржи оно чиме то може да се постигне. ЦОП26 ће остати упамћен као издаја глобалних јужних земаља.&qуот;
Новац који су богатије земље обећале сиромашнијим за борбу против климатских промена често је био камен спотицања током конференције.
Развијене земље су се 2009. године обавезале да ће обезбедити 100 милијарди долара годишње државама у развоју до 2020, али тај циљ није испуњен.
Средства су намењена земљама у развоју како би се прилагодиле утицају климе и чистој енергији. Како би умирио делегате, Шарма је рекао да ће око 500 милијарди бити прикупљено до 2025.
Али земље у развоју су током самита позивале да се одштета плати по принципу „губици и штете&qуот; - идеји да богатије земље треба да компензују сиромашније због утицаја на климатске промене на које оне не могу да се прилагоде.
То је било једно од највећих разочарења за велики број делегација. Али неколико тих земаље је подржало споразум на бази тога да ће разговори о губицима и штети бити настављени.
Ублажене формулације и компромис око угља, али напредак је постигнут
-Анализа, Мет Мекграт, дописник из области животне средине
Иако је Климатски пакт из Глазгова амбициозан покушај да се успостави контрола над порастом температуре, препирка око угља у завршним тренуцима баца сенку на споразум.
Индији се прикључила и Кина у захтевима за ублажавањем формулације једне од кључних тачака, инсистирајући да пише „постепено смањење&qуот;, а не постепено „укидање&qуот;угља.
Био је то дрски приказ геополитичке моћи, после чега земље у развоју и острвске државе нису имале много избора осим да се сагласе са изменама.
Нови споразум постигнут је само неколико дана од новог достигнућа Кине.
Прошле среде, кинеска новинска агенција Синхуа јавила је да је у тој земљи оборен рекорд у производњи угља за један дан - изрударено је око 12 милиона тона.
Када се користи у производњи енергије, један дан угља у Кини произведе угљен диоксида колико отприлике Ирска произведе за једну годину.
То је реалност која погађа нашу атмосферу свакога дана.
Када се тако посматра, постигнут договор делује као парче фластера на дубоку рану која прети животу на овој планети.
Али преговарачи који су учествовали на самиту сигурно се са тим не би сагласили - коначан текст споразума је прилично прогресиван, и обавезује земље да се врате за сто следеће године са конкретнијим плановима.
Важно је напоменути да је угаљ поменут као узрок проблема, први пут за 30 година дипломатије Уједињених нација.
Такође, средства за помоћ сиромашним земљама да се прилагоде климатским променама биће удвостручен.
Посматрачи истичу да се „ствар померила с мртве тачке&qуот; по важним питањима губитака и штете.
Ипак, споразум има и неке значајне недостатке - између свих 197 учесника успостављен је неки компромис.
Постоје клаузуле које ће омогућити неким земљама да избегавају ажурирање планова за смањење емисија, у зависности од „различитих унутрашњих околности&qуот;.
Постоји бојазан да ће неке велике економије попут Индије и Кине искористити те клаузуле, како не би ажурирале планове следеће године.
Важне земље, попут Америке и Немачке, које су велики произвођачи аутомобила, нису потписале иницијативу за удаљавање од коришћења нафте и дизел мотора.
За земље на првим линијама, и даље је много пажње усмерено на смањење емисија из угља, уместо на помоћ која може да им се пружи како би се прилагодили на климатске промене.
Али да ли ће овај пакет спречити да се земља загреје за више од 1.5 степен?
Споразум ће помоћи да се оживи међународна сарадња, која је последњих година била угрожена националистичким тенденцијама широм света.
Споразум даје наду да ће се пораст температуре одржати између 1.8 и 2.5 степена у овом веку.
Али реалност је таква, баш као да рекордном производњом угља у Кини, да атмосфера реагује само на емисије, а не на одлуке донесене на ЦОП26.
Шта је договорено на ЦОП26?
До сада је представљена серија договора постигнута између група земаља.
- САД и Кина су договориле да раде заједно на смањењу пораста светске температуре
- Више од 100 светских лидера обећало је да ће зауставити крчење шума и пошумљавати до 2030. године. У тој групи је и Бразил, дом Амазонске прашуме.
- САД и Европска унија објавили су партнерство које ће радити на смањењу емисија метана са ефектом стаклене баште до 2030. - смањење метана у атмосфери се сматра једним од најбољих начина за брзо смањење глобалног загревања
- Више од 40 земаља обавезало се да ће смањити коришћење угља - највећи корисници Кина и САД још нису потписали
- Основан је нови савез који обавезује земље да одреде датум за престанак употребе нафте и гаса и зауставе истраживања где их има.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.у
(ББЦ Невс, 11.14.2021)